Скорпије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скорпије (шкорпије)
Androctonus crassicauda
Androctonus crassicauda
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
подтип: Chelicerata
класа: Arachnida
ред: Scorpiones
C. L. Koch, 1837
натфамилије

Pseudochactoidea
Buthoidea
Chaeriloidea
Chactoidea
Iuroidea
Scorpionoidea

Екологија таксона

Скорпије или шкорпије (лат. Scorpiones) спадају у најкрупније пауколике животиње, а вероватно најстарије (фосили потичу још из силура) и прве сувоземне зглавкаре. Насељавају углавном суптропске и тропске пределе мада их има и у умереној зони. Преко дана мирују сакривене испод лишћа и камења, а ноћу се активирају у потрази за храном. Величина им се креће од 13 mm до 25 cm.

Отров скорпија је неуротоксичан и код већине врста није смртоносан за човека. Међутим, отров појединих врста може угрозити живот човека:

  • врста Androctonus australis (на слици) која живи у пустињи Сахари и чији је отров исте јачине као отров кобре;
  • врсте рода Centruroides које живе у Мексику.

Серум који се даје против отрова скорпија ефикасан је само у одређеном времену.

Спољашња грађа[уреди]

Androctonus australis

Тело скорпија подељено је на два региона прозому и опистозому које су широко спојене.

Прозома је кратка, четвртаста покривена на леђној страни чврстим оклопом, карапаксом. На леђној страни налазе се очи: један пар средишњих и неколико пари латералних. На трбушној страни нема оклопа већ је она заштићена основама ногу.

На прозоми се налазе следећи екстремитети:

  1. пар су хелицере смештене испред усног отвора, у облику клешта, сићишне и изграђене од три сегмента;
  2. пар су педипалпи, снажно развијени, клештолико завршени и главни знак распознавања скорпија; служе за хватање плена;
  3. четири пара ногу за ходање од којих се свака састоји од 7 чланака.

Опистозома се састоји од два дела:

  1. предњег, преабдомена (мезозома) кога гради 7 чланака;
  2. задњег, постабдомена (метазома) који је изграђен од 5 чланака, на његовом крају се налази повијена бодља.

Опистозомални сегменти су сви добро заштићени спољашњим скелетом који је изграђен од 4 плоче:

  1. тергит на дорзалној (леђној) страни;
  2. стернит, на вентралној (трбушној) страни;
  3. плеуре постављене са стране и мембранозне.

На опистозоми се налазе остаци екстремитета:

Када скорпија хвата плен онда је њен постабдомен подигнут и повијен напред преко тела (на слици) тако да је бодља управљена ка жртви и спремна за напад. Бодља, којом се завршава опистозома се, према ембрионалном пореклу, сматра чланком. У њеној проширеној основи налази се парна отровна жлезда чији се отвор налази на врху бодље. Жлезда је обавијена мишићима чије контракције убризгавају отров у жртву.

Скорпије се хране ситним зглавкарима које хватају клештоликим педипалпима, а убијају убодом бодље.

Унутрашња грађа[уреди]

Женка са младунцима на леђима

Варење усмрћеног плена почиње радом хелицера које мацерирају плен и излучивањем сокова из предњег црева на њега. Полусварену храну усисавају ждрелом из кога храна иде дање у једњак па у средње црево и жлезде за варење где се вари до краја, а затим и апсорбује. Несварени састојци хране се пребацују у задње црево и преко аналног отвора избацују у спољашњу средину.

Излучивање се обавља помоћу:

1. два пара Малпигијевих цевчица које се изливају између средњег и задњег црева;

2. пара коксалних жлезда које се изливају у базу трећег пара ногу за ходање.

Крвни систем је отвореног типа и састоји се од:

Дисање се врши помоћу 4 пара листоликих плућа која су утопљена у крви вентралног синуса. У њему се крв оксидује, а затим враћа у срце.

Нервни систем се састоји од:

Чулни органи скорпија су:

  • тактилни у облику чулних длачица различитих облика;
  • очи еверзног типа;
  • чешљолики остаци екстремитета на којима се налазе чулне ћелије чија функција није довољно проучена.

Скорпије су одвојених полова са слабо израженим полним диморфизмом који се углавном огледа у томе што мужјаци на оперкулуму имају кукице и по облику бодљи и педипалпи. Гонаде код мужјака и женки су врло сличне грађе, састоје се од групе цевчица од које полазе одводи који се изливају у генитални атријум.

Приликом копулације скорпије показују врло специфично понашање познато као игра парења. Мужјаци полажу сперматозоиде на земљу, а женке их уносе у тело преко полног отвора. Развиће оплођених јаја одвија се у телу женке и траје од неколико месеци до годину дана, а некада и дуже. После завршеног развића рађа се од 6 до 90 младих дужине неколико милиметара који на леђима мајке бораве око недељу дана, односно, до првог пресвлачења.

Класификација[уреди]

Ред Scorpiones је подељен на седам фамилија са преко 100 родова и око 700 врста. Најпознатије су следеће фамилије и родови:

  • породица Buthidae је распрострањена на свим континентима са родовима:
род Androctonus;
род Buthus;
род Mesobuthus, чија врста M. gibbosus живи на просторима бивше Југославије;
  • породица Chactidae, као и претходна насељава скоро све континенте; припадају јој родови:
Euscorpius, чије врсте E. italicus, E. carpathicus и E. migrelicus живе у Србији;
Chactus;
  • породица Vejovidae, распрострањена у Америци и Европи;
  • породица Diplocentridae, насељава тропске и суптропске пределе; припада јој род Nebo;
  • породица Scorpionidae којој припадају родови:
Scorpio
Pandinus
E. mingrelicus

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]