Pentagon

Pentagon
Arlington
Pentagon, snimak iz vazduha u septembru 2018.
Vrsta	Glavni štab
Koordinate	38.87099° S; 77.05596° Z / 38.87099; -77.05596
Građena	11. septembar 1941 — 15. januar 1943.
Izgradio/la	Džon MakŠein
Visina	Pet nivoa iznad zemlje i dva u suterenu
U upotrebi	1943-sada
Trenutno stanje	U upotrebi
Trenutni vlasnik	Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država
Kontroliše	Sekretarijat odbrane Sjedinjenih Američkih Država

Pentagon

Pentagon je zgrada glavnog štaba Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Nalazi se u Arlingtonu, Virdžinija (kraj Vašingtona). Kao simbol Oružanih snaga SAD, ime „Pentagon“ češće metonimički (u kolokvijalnom govoru) označava Ministarstvo odbrane, nego samu zgradu.

Zgrada je završena 15. januara 1943. godine, za manje od dve godine od početka radova 11. septembra 1941. Projektovao ju je američki arhitekta Džordž Bergstrom (1876—1955), a izgradio grad Filadelfija. Generalni izvođač radova bio je Džon Mekšejn. Glavni čovek koji je stajao iza projekta bio je general Brehon Somervel, a pukovnik Lesli Gruvs je bio zadužen za nadgledanje projekta.

Pentagon je najveća poslovna zgrada na svetu po površini, sa oko 600.000 m², od kojih se 340.000 m² koristi kao kancelarijski prostor. Približno 23.000 vojnih i civilnih zaposlenih i oko 3000 ostalog osoblja radi u zgradi. Zgrada ima oblik petougaonika (zbog čega je i dobila ime „Pentagon“), pet spratova, dva nivoa u suterenu i pet prstenastih hodnika na svakom nivou koji imaju ukupnu dužinu od 28,2 km. Kompleks obuhvata i centralni trg od pet hektara (20,000 m²), koji takođe ima oblik petougaonika i koji je poznat i pod neformalnim nazivom „nulta tačka“ ("ground zero"), koji datira iz vremena Hladnog rata kada je postojala pretpostavka da bi upravo ova lokacija mogla biti meta jednog ili više nuklearnih projektila Sovjetskog Saveza u slučaju izbijanja nuklearnog rata.

Na tačno 60 godina od početka izgradnje, Pentagon je bio meta terorističkog napada 11. septembra 2001. godine. Boing 757-223 Amerikan erlajnsa na letu 77, koga su preoteli teroristi, zabio se u zapadno krilo zgrade i pritom je poginulo 189 ljudi (5 terorista, 59 putnika i članova posade i 125 zaposlenih u zgradi).

Istorija

Izgradnja

Glavni štab Ministarstva rata SAD se nalazio u Gregori bildingu, privremenoj zgradi podignutoj tokom Prvog svetskog rata duž Avenije ustava u okviru Nacionalne aleje. Ministarstvo rata, koje je bilo državni organ nadležan za rad Armije SAD, se vremenom proširilo na dodatne privremene objekte Nacionalne aleje, kao i na desetine drugih objekata u Vašingtonu, Merilendu i Virdžiniji. Kasnih tridesetih godina dvadesetog veka nova zgrada ministarstva, podignuta u jednom od najstarijih krajeva Vašingtona, nije rešila problem koji je ministarstvo imalo s prostorom, tako da je zgrada na kraju završila u rukama Stejt departmenta. Kada je u Evropi izbio Drugi svetski rat, Ministarstvo rata je veoma brzo izašlo sa pretpostavkom da bi Sjedinjene Američke Države mogle biti uvučene u konflikt. Kako je privremena zgrada ministarstva Mjunišns bilding bila prenatrpana, a ministarstvo imalo potrebu za dodatnim prostorom, ministar rata Henri L. Stimson zaključio je da je situacija neprihvatljiva.

Literatura

• Goldberg, Alfred (1992). The Pentagon: The First Fifty Years. Office of the Secretary of Defense / Government Printing Office. ISBN 978-0-16-037979-6. 
• Vogel, Steve (2007). The Pentagon – A History: The Untold Story of the Wartime Race to Build the Pentagon and to Restore it Sixty Years Later. Random House. ISBN 978-0-8129-7325-9. 
• Carroll, James (2007). House of War: The Pentagon and the Disastrous Rise of American Power. Mariner Books. ISBN 978-0-618-18780-5.