Plimni talas
Plimni talas je vodeni talas koji se formira u fenomenu plime, a nastaje kao razlika između nivoa vode oseke i vodene mase koja joj se suprotstavlja strujanjem u suprotnom smeru pa je plimni talas najčešći u uskim, dugim uvalama, rekama i uvalama gde veće količine vode utiče kroz pritoke. Kao takav plimni talas se zbog svoje jačine često zamenjuje cunamijama, iako su to dve različite prirodne pojave.
Pojava plimnog talasa[uredi | uredi izvor]
Plimni talasi iako se pojavljuju gde god postoje uslovi za plimu i oseku u većini slučajeva njihov efekat nije vidljiv. Vidljivost i uticaj plimnog talas prepoznaje se samo u područjima gde nastaju visoke razlike između plime i oseke (obično gde je razlika oko 6 m između visoke i niske vode) te gde plima plavi plitka, sužavajuća rečna korita ili zalive. Plimni talasi ne samo da povećavaju nivo plime nego isto tako mogu produžiti vreme plimne poplavljenosti određenog područja zahvaćenog plimnim talasom te pri tom stvaraju efekat iznenadnog porasta nivoa vode koji nije uobičajen.
Plimni talasi se javljaju u nekoliko oblika, varirajući od vodenog zida koji nadolazi u obliku jednog talas, u obliku udarnog talasa, kao i višestrukih talasa predvođenih jednim primarnim jačim talasom i nizom sekundarnih smirujućih talasa. Kod izrazito velikih plimnih valova postoji mogućnost ugrožavanja plovidbe brodova i odvijanja plovnih aktivnosti ali predstavljaju mogućnost odvijanja ekstremnih sportskih aktivnost kao što je rečno surfovanje.
Popis reka na kojima je zabeležena pojava plimnog talasa:[1]
Azija[uredi | uredi izvor]
- reka Ganges- Bramaputra, Indija- Bangladeš
- reka Ind, Pakistan
- reka Čijantang u Kini. Plimni talas reke Čijantang smatra se najvećim rečnim plimnim talasom na svetu sa svojih 9 m visine i brzine do 40 km/h kretanja uzvodno
- Batang Lupar ili reka Lupar, kod Šriamana u Maleziji. Lokalno stanovništvo ovog kraja pojavu plimnog talasa nazivaju benak.
Australija[uredi | uredi izvor]
- reka Stiks, Kvinslend, Australija
- reka Dejli, Severna teritorija, Australija
Evropa[uredi | uredi izvor]
Velika Britanija[uredi | uredi izvor]
- reka Di, Vales / Engleska
- reka Marselj
- reka Severn, Vales / Engleska Beleži plimne talase do 2 metra visine
- reka Trent Beleži plimne talase do 1,5 m visine
- reka Paret
- reka Veland
- reka Kent
- reka Eden Kumbrija
Francuska[uredi | uredi izvor]
U Francuskoj pojam plimnog talasa u jeziku se žove un mascaret[2], iako postoje i lokalni naziv koji su uobičajeni.
- reka Sena je do 1960. imala poprilično veliki plimni talas ali je zbog produbljivanja korita i uređivanja toka reke gotovo postao neznatan.
- reka Argenon
- reka Vire
- reka Vilen u Bretanji gde stanovnici tog kraja plimni talas nazivaju le mascarin
- reka Dordonja u istoimenom departmanu
Norveška[uredi | uredi izvor]
- zaliv Saltstraumen kod grada Bodø gde se javljaju najjača strujna vodena masa prilikom morskih
- zaljev Saltstraumen kod grada Bodø gdje se javljaju najjača strujanja vodene mase
Severna Amerika[uredi | uredi izvor]
- uvala Kuk na Aljasci belži i do 2 metra visine plimne talase koji dostižu brzinu oko 20 km/h.
Većina reka koje se ulivaju u gornjem delu zaliva Fundy između Nove Škotske i Nju Brunsvika imaju plimne valove. Posebno treba izdvojiti:
- reka Petitkodiak je bila poznata po najvećim plimnim valovima u Sjevernoj Americi (2 metra) ali je tokom vremena njihova visina opala a kao razlog se navode konstrukcijski i eksploatacijski radovi u koritu reke.
- reka Šubenakadie takođe se uliva u zaliv Fundy u Novoj Škotskoj a njen plimni val u nadolasku poplavi rečno korito u potpunosti koje za vreme oseke bude suvo i zbog toga je zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva neopreznih turista. Iznajmljivači brodova na ovoj reci tokom leta zbog plimnih talasa u ponudi imaju rafting.
- Plimni talasi su najveći i najbrži u nekima od najmanjih rečnih tokova koji se ulivaju u zaliv Fundy kao što su reke Hebert i Makan pri uvali Kumberland, isto tako rijeke Nova Škotska, Herbert i Kenetkuk pri uvali Minas, reka Salmon.
Zaliv Fundy je specifičan po tome jer je na toj lokaciji zabeležena najveća razlika između morskih mena to jest plime i oseke sa razlikom od 16 m između najvišeg i najnižeg nivoa vode pa samim tim je fenomen plimnog talasa izrazit i zametljiv.
Južna Amerika[uredi | uredi izvor]
- reka Amazon u Brazilu i reka Orinoko u Venecueli imaju plimne talase visoke do 4 metra koji se kreću uzvodnom brzinom do 20 km/h. Lokalno stanovništvo ovu pojavu plimnog talasa naziva pororoca.[3]
- reka Mearim u Brazilu.
- reka Araruari u Brazilu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Chanson, Hubert. (2008). Photographic observations of tidal bores (Mascarets) in France. St. Lucia, Qld.: University of Queensland, Division of Civil Engineering. ISBN 9781864999303. OCLC 302312203.
- ^ „MASCARET : Définition de MASCARET”. www.cnrtl.fr. Pristupljeno 13. 04. 2019.
- ^ „Pororoca: surfing the Amazon”. Pristupljeno 13. 04. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
