Podele Poljske

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Istorija Poljske
Herb Polski.svg

Ovaj članak je deo serije o
istoriji Poljske





Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Kategorija: Istorija Poljske
Pre Podele. Poljsko-litvanska unija u doba najvećeg obima

Podele Poljske odigrale su se u 18. veku i tim podelama prestala je postojati Poljska (Poljsko-litvanska unija) kao nezavisna država. Postojale su tri podele Poljske:

Poljsku su podelili Ruska Imperija, Pruska i Habzburška monarhija

Uvod[uredi]

"Rejtan - Pad Poljske“, ulje na platnu, rad Jana Matejak, 1866, 282 x 487 cm, kraljevski dvorac u Varšavi

Krajem 18. veka pre podele Poljsko-litvanska unija nije bila potpuno suverena država. Bila je pod velikim uticajem Rusije, tako da su ruski carevi uticali na izbor poljskog kralja. To se posebno odnosilo na poljskog kralja Stanislava II Avgusta, koji je jedno vreme bio i ljubavnik ruske imperatorke Katarine Velike.

Za vreme vladavine Vladislava IV (16321648) razvio se princip liberum veta. Liberum veto je podrazumevao da svaki poslanik u poljskom Sejmu može da blokira zakon. Zakoni su se donosili jednoglasno. Postalo je jako teško delovati pod tim uslovima. Liberum veto je stvorio uslove za raspad Poljske. Strane diplomate bi potplatile jednog poslanika, a taj je onda mogao da sprečava donošenje odluka u skladu sa zahtevima stranih sila. Država je postala izuzetno neefikasna.

Za vreme Sedmogodišnjeg rata, Poljska je ostala neutralna, iako je imala simpatije za savez Francuske, Austrije i Rusije. Dozvolila je ruskoj vojsci da napadne Prusku preko Poljske. Fridrih II Veliki se osvetio štampajući lažne poljske novčanice i na taj način je Poljsku ekonomski teško oštetio. Rusija je kontrolisala veliki deo poljskog plemstva, pa je 1767. preko ruskog ambasadora u Varšavi Nikolasa Repnina i Rusiji lojalnog poljskog plemstva, prisilila Sejm na donošenje Repninovog ustava 1767. Pre toga su zarobili i proterali nekoliko protivnika toga ustava. Na tom zasedanju odluke se nisu donosile principom liberum veta, nego principom konfederalnog Sejma, tj. većinom. Novim ustavom poništene su kraljeve reforme iz 1764. godine. Novim ustavom iz 1767. i dalje se garantovao liberum veto. Međutim Poljsko-litvanska unija je prisiljena da pred pruskim zahtevima traži zaštitu Rusije. Pruska je zahtevala deo severozapada da bi spojila svoju teritoriju oko Kenigsberga sa ostalim teritorijama.

Prva podela Poljske (1772).

Repnin je zahtevao verske slobode za pravoslavne i protestante. To je izazvalo žestoku reakciju katoličke crkve i došlo je do rata Konfederacije iz Bara sa Rusijom. Rat je trajao od 1768. do 1772. godine. Konfederaciju iz Bara predstavljalo je poljsko plemstvo (šljahta), koje je bilo nezadovoljno ruskim mešanjem u poljske unutrašnje stvari, a bili su nezadovoljni i kraljem. Poljsko plemstvo pozivalo je u pomoć strane sile. Tada je započeo i rat Turske protiv Rusije (1768—1774). Strane sile su se počele mešati. Austrija je u početku pomagala Poljake.

Katarina Velika je tajnom diplomatijom pridobila Prusku i Austriju. Tri sile su sklopile dogovor da održavaju status kvo i da se ne menjaju poljski zakoni. Taj savez je kasnije postao poznat i pod imenom „savez tri crna orla“, jer su sve tri velesile imale crnog orla u grbu. Poljaci su pokušali da isteraju strane sile u pobuni Konfederacije iz Bara (1768—1772), ali nisu imali nikakve šanse protiv dobro obučene ruske vojske, koja ih je teško porazila. U to doba haosa i ukrajinski seljaci su se pobunili 1768. i pobili su šljahtu i katoličke, unijatske i jevrejske sveštenike.

Prva podela Poljske[uredi]

U Beču je 19. februara 1772. sklopljen dogovor o podeli Poljske. U avgustu su isto vreme u Poljsku ušle austrijska, ruska i pruska vojska i zauzele su one oblasti za koje su se prethodno dogovorile. Manifest o tome je izdan 5. avgusta 1772. i izazvao je veliko zaprepaštenje u već iscrpljenoj Poljskoj.

Vojska Konfederacije iz Bara nije položila oružje. Uporno su branili svaku tvrđavu. Krakov je pao tek 28. aprila 1773. kada ga je zauzeo ruski general Suvorov. Pomoć Konfederaciji nije stigla ni iz Francuske ni iz Velike Britanije iako su u njih polagali nade. Rat sa Rusijom i stranim silama koštao je konfederaciju iz Bara oko sto hiljada vojnika, a zemlja je bila u ruševina i bez velikoga dela teritorija.

Podela Poljske je ratifikovana 22. septembra 1772. godine. Fridrih Veliki je bio oduševljen teritorijalnim dobicima, a preuzeo je i brigu za svoje nove podanike. Pozvao je veliki broj katoličkih učitelja, a uveo je i obavezu da pruski prestolonaslednik mora znati poljski.

Druga podela Poljske (1793)

Podelom je Poljska izgubila 30% teritorije sa oko 4 miliona stanovnika. Najvažniji deo je otišao Habzburškoj monarhiji. Kada su završili podelu teritorija strane sile su zahtevale od poljskog kralja i sejma (poljske skupštine) da odobre te odluke. Kralj se obratio zemljama zapadne Evrope za pomoć. Pomoć od zapada nije stizala, a strane vojske su zauzele Varšavu da bi oružjem prisilili na usvajanje odluka koje njima odgovaraju. Predstavnici Katarine Velike su pohapsili i proterali u Sibir one poslanike u Sejmu, koji su se zalagali protiv odluka velikih sila. Lokalne skupštine su odbijale da izaberu delegate za Sejm, ali nakon nekoga vremena sakupljen je kvorum za Sejm.

Sednice Sejma je vodio predsednik Sejma Adam Poninski, koji je odlučio da se ne primenjuje liberum veto, nego princip konfederalnog Sejma. Takav Sejm je izabrao komisiju tridesetorice, koja se trebala baviti različitim pitanjima u ime Sejma. Komisija je 18. septembra 1773. formalno potpisala sa se slaže sa podelom Poljske.

Poljska se gubitkom teritorija našla u teškoj situaciji. Pruska je dobila kontrolu nad 80% uvoza i izvoza Poljsko-litvanske unije. Pruska je iskoristila priliku, pa je nametnula visoke dažbine za prolaz robe preko sada pruske teritorije.

Druga podela Poljske[uredi]

Tri podele Poljske na jednoj mapi

Do 1790, stanje u Poljskoj se toliko pogoršalo da je bila prisiljena da uđe u savez sa Pruskom. Potpisan je poljsko-pruski pakt 1790. godine. Uslovi pakta su bili takvi da je postala neizbežna nova podela Poljske.

Poljska je 3. maja 1791. donela liberalni Majski ustav, po kome su odvojene zakonodavna, izvršna i pravosudna vlast. Eliminisane su zloupotrebe iz Repninovog ustava iz 1767. godine. Majskim ustavom je uvedena jednakost plemstva i građana, a po prvi put seljaci su pod zaštitom vlasti od zloupotreba u sistemu kmetstva. Rusija je bila ljuta zbog donošenja ustava, jer Poljsku je posmatrala kao jednu verziju svoga protektorata. Rusija se udružila sa konfederacijom iz Targovice, delu plemstva, koji se protivio ustavu. Započeo je Poljsko-ruski rat 1792. Pruska je izdala Poljsku, pa je Rusija lako porazila Poljsku.

Druga podela Poljske je izvedena 23. januara 1793. godine.

Treća podela Poljske[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Košćuškov ustanak

Spoljašnje veze[uredi]