Вилњус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилњус
лит. Vilnius

Vilnius downtown in spring.jpg
Средиште града током пролећа

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Литваније Литванија
Округ Вилњус округ
Основан 1323.
Становништво
Становништво 539.939
Густина становништва 1.354 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 54°40′00″N 25°16′00″E / 54.683333, 25.283333
Површина 401 км²
Вилњус на мапи Литваније
{{{alt}}}
Вилњус
Вилњус на мапи Литваније
Остали подаци
Градоначелник Артурас Зуокас
Веб-страна vilnius.lt


Координате: 54° 40′ 60" СГШ, 25° 16′ 60" ИГД
Вилњус (лит. Vilnius, пољ. Wilno, блр. Вільня, рус. Вильнюс) је престоница и највећи град Литваније. То је и други по величини град у Балтичким земљама. Вилњус чини истоимену општину у оквиру округа Вилњус, који чини шире градско подручје, које са градом има око 800 хиљада становника.

Стари део града Вилњуса, једно од највећих очуваних градских језгара у источној Европи, је данас на списку светске баштине УНЕСКОа.

Одлуком Европског парламента Вилњус и Линц су проглашени културним престоницама Европе за 2009. године, што су успешно и остварили.

Природни услови[уреди]

Панорама старог града
Остробрамска улица у старом Вилњусу
Православна Богородичина црква у Вилњусу
Река Виљња при току кроз град

Вилњус се налази у југоисточној Литванији, на свега 20 km од белоруске границе. Од Балтичког мора на западу земље град је удаљен око 320 km. Други по град у Литванији, Каунас, налази се на 102 km западно од Вилњуса.

Вилњус се налази у западном делу простране Источноевропске низије. Град је смештен на 112 м надморске висине, у долини реке Нерис. Подручје града је благо заталасано. Градско управно подручје заузима данас 402 km². Град Вилњус се образовао на месту ушћа реке Виљње у значајнију реку Нерис. Река меандрира кроз град. На подручју градске управе налази и низ малих језера ледничког порекла, око којих су данас смештени градкси паркови.

Клима области Вилњуса је умерено континентална.

Клима Вилњуса
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 10,9 13,5 19,5 28,2 31,8 33,4 35,4 34,5 31,5 24,5 15,5 10,5 35,4
Средњи максимум, °C −2,5 −1,5 3,4 10,6 18,1 20,4 21,6 21,6 15,8 9,7 3,2 −0,2 10,0
Средња температура, °C −5 −4,3 −0,3 5,7 12,6 15,3 16,7 16,3 11,3 6,1 0,9 −2,5 6,0
Средњи минимум, °C −7,6 −7,1 −3,6 1,6 7,4 10,5 12,1 11,5 7,5 3,0 −1,3 −4,8 2,4
Апсолутни минимум, °C −37,2 −35,8 −29,6 −14,4 −3,6 0 3,5 1,0 −4,4 −14,4 −22,8 −30,5 −37,2
Количина падавина, mm 41 30 38 49 44 76 92 66 69 55 49 55 664
Извор: Погода и климат


Свега 20% градске површине је изграђено подручје, а остатак су паркови, шуме, поља и обрадиво земљиште. Због тога је Вилњус један од „најзеленијих“ главних градова у Европи.

Историја[уреди]

Насеље на месту Вилњуса је први пут спомиње 1252. г под именом Ворута, легендарни главни град Миндаугас, а под данашњи називом 1323. године. Већ 1387. године насеље Вилњус добија градска права. У прво време град је био у оквиру Велике кнежевине Литваније. Почетком 16. века ова држава доживљава свој зенит, а средњовековни Вилњус свој процват. Град се обзиђује бедемима од 1503. до 1522. са чак девет градских врата и три куле. Владар Сигисмунд Август је имао свој двор у Вилњусу 1544. Универзитет Вилњус је основао краљ Стефан Батори 1579. године. Међутим, стални ратови са Русима на истоку државе довели су до пада града под њихову власт и његовог пустошења крајем 17. века. Град се брзо опорављао и ускоро поново био један од највећих градова овог дела Европе.

1795. године Вилњус потпада под власт Царске Русије. Град је и даље задржао положај важног привредног средишта, али су буне Литванаца довеле до низа мера, којима је бројност и значај литванског живља у граду сведена на минимум у корист Пољака, Јевреја и Белоруса.

У раздобљу од 1918-41. године. Вилњус је био део пољске државе. Град је у ово време био један од највећих градова међуратне Пољске, а Пољаци су чинили претежно градско становништво. Вилњус је био познат као једно од најживљих места државе са јаком индустријом. Пред Други светски рат град еј имао око 200 хиљада становника.

Други светски рат донео је бројне последице по слику дотадашњег Вилњуса. Вилњус и већи део Литваније је прикључен 1939. г. Совјетском Савезу. Заправо, руководство Литваније је пристало на присуство војске Совјетског Савеза на својој територији у замену за прикључење Вилњуса Литванији. Већ 1941. године град заузимају Немци, који су веома брзо уништили јеврејско градско становнитво. Одмах после рата већи део дотад претежних Пољака иселио се у матицу, а град је постепено добијао литвански карактер захваљујући наглој индустријализацији и урбанизацији, која привукла бројно литванско становништво из свих делова земље.

1991. године у Вилњусу је руководство дотадашње совјетске републике Литваније изгласало осамостаљење Литваније. 2009. године град је био Европска престоница културе.

Становништво[уреди]

У граду живи око 533.000 становника (2003. г.), док је густина насељености око 1350 ст./км².

По последњем попису већину становништва чине етнички Литванци са 58%, али град има веома хетерогену националну и верску структуру. Поред њих, значајан део становништва чине Пољаци (19%), Руси (15%) и Белоруси (4%). Пољаци су до Другог светског рата били претежно становништво у граду и околини. До тог рата у граду су живели и Јевреји (веома бројни) и Немци.

Од пада комунизма присутан је стални пад броја становника у Вилњусу (као и у целој Литванији). Иако је последњих година овај процес успорен, он је и даље присутан.

Привреда[уреди]

Иако у Вилњусу живи око 15% становништва Литваније, он даје 35% државног дохотка. Данас је Вилњус главно економско средиште земље, иако је некадашња индустрија знатно мање заступљена у односу на пре 20 година. Са друге стране, терцијарни сектор доживео је прави процват, највише захваљујући добијању статуса престонице и туризму, заснованом на добром очуваном старом градском језгру.

Знаменитости[уреди]

Град Вилњус је препознатљив по добро очуваном старом градском језгру, једном од највећих у целој Европи (око 3,5 km²). стари град је и данас окружен старим зидинама са капијама, а у средишњем делу се налази катедрала и градска кућа. Посебно је занимљив доживљај сплета верских храмова (католичке, православне и протестанске цркве, синагоге), као одраза бурне прошлости, који су притом на веома малим растојањима.

Градови-побратими[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :