Покретне слике
| Pokretne slike | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Moving Pictures |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Lokalizacija | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Datum | 1990. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Dejan Papić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 86-7436-007-6 |
Pokretne slike (engl. Moving Pictures; izdat 1990) je deseti roman Terija Pračeta o Disksvetu.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Alhemičari Disksveta su otkrili oktocelulozu, zahvaljujući kojoj mogu da prave filmove. U početku im je ideja bila da prave edukativne i istorijske filmove i za to su odabrali brdo Holi Vud blizu Ank-Morporka. Mnogi ljudi su očarani „pokretnim slikama“ i odlaze u Holi Vud, kako bi bili deo filmske magije; između ostalih i Viktor Tagelbend, večiti student čarobnjaštva pri Nevidljivom univerzitetu i Teda Vitel, nesuđena mlekarica iz mesta za koje niko nije ni čuo. Mnogo više lep izgled nego talenat za glumu od ovo dvoje mladih ljudi pravi zvezde, a od početne ideje da filmovi edukuju, nastaju čitavi spektakli zbog uticaja ljudi željnih moći, slave i novca. Sve njih u Holi Vudu opsedaju snovi i ideje koje potiču sa jednog drevnog mesta koje je nekada štitio čovek sa zlatnim mačem. Ipak, čarobnjaci sa Nevidljivog univerziteta, kao i filmske zvezde Viktor i Teda naslućuju da otkriće filma, kao i magija koja ga okružuje, uopšte nisu slučajni, već da su ih osmislila bića koja žele da unište svet...[1]
Kritike i komentari[uredi | uredi izvor]
O romanu su se pohvalno izrazili Dominik Vels (časopis „Time Out“), Faren Miler („Locus“) i Mori Oven („Daily Mail“). Oven je izjavio da će ova knjiga oduševiti sve „koji imaju makar trunku smisla za humor“.[2] Sajt The L-Space Web karakteriše delo kao prepuno asocijacija na holivudske filmove i anegdote. Pa tako, u jednoj sceni kada se trol Detritus udvara Rubi, on je po trolskom običaju udara kamenom u glavu. Na to, ona izgovara: „Udarac kamenom u glavu može biti romantičan, (...), ali dijamanti su najbolji prijatelji jednoj devojci.“ (U originalu: A rock on the head may be quite sentimental, [...], but diamonds are a girl's best friend). Pesmu sa ovim motivom peva Merilin Monro u filmu „Muškarci više vole plavuše“. Takođe, u nekoliko navrata u romanu je opisana scena kada se nekom od likova podiže suknja usled naleta toplog vazduha, što je takođe aluzija na istu glumicu. Ljubitelji Pračetovih dela su primetili da dve glavne ženske uloge i ujedno, fatalne žene, imaju imena Džindžer i Rubi, koja su na engleskom jeziku u vezi sa crvenom bojom, baš kao i Skarlet iz filma „Prohujalo sa vihorom“ na koji takođe postoji aluzija u romanu. Međutim, Pračet je negirao da mu je to bila namera, već se odlučio za ova imena iz drugih razloga. Rubi je ženka trola, koji su u romanu kamena bića, pa je njeno ime „mineralno“. Džindžer je ime partnerke Freda Astera u jedom od njegovih filmova.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Teri Pračet. Pokretne slike. Laguna, Beograd. 2001. ISBN 978-86-7436-007-1.
- ^ Laguna: „O knjizi Pokretne slike“, Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ Moving Pictures sa sajta The Annotated Pratchett File, v9.0, Leo Breebaart & Mike Kew; Unseen University
