Сан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили реку у Пољској, погледајте чланак Сан (река).

Сан је ментална активност током спавања. Не подлеже критичности, невољна је и ирационална. Сан најпотпуније помаже у проучавању несвесног и спознавању самог себе.[1] Многи истраживачи људске душе посветили су своје време сновима, у нади да ће открити смисао и значај сна.

Објашњење снова[уреди]

Настајање и сврха снова нису у потпуности разјашњени, ипак, ова тема је будила интересовања у многим људима током целокупне историје. Наука која се бави сновима се зове онирологија.[2][3] Научници верују да свако сања, али људи се повремено не сећају свог сна. По научним истраживањима човек запамти само 5% од онога што сања. Сан је директно повезан са подсвешћу. Особа пробуђена из REM фазе сна ће се највероватније сећати свог сна.[4]

Снови обично настају током поменуте фазе сна. Током REM (rapid-eye movement) фазе сна, људски мозак је најзапосленији. РЕМ фаза је добила назив, зато што у овој фази сна, очи почињу несвесно да нам се померају. У току сна, сви рецептори у мозгу се активирају изузев једног. Рецептор за логику. Нејасно је зашто, али се само овај део мозга „гаси“ у току сна, зато не можемо да мислимо док сањамо, нити да схватимо да сањамо. Без логике која би нас обично покретала, несвесно почињемо да се ослањамо на инстикте, тј. покушавамо да се прилагодимо стању сна који сами стварамо. Ако сан настане у било којој дугој фази, он ће бити мање јасан и слабије ће се памтити од сна који настане у РЕМ фази. Снови могу да трају само неколико секунди па до 20 минута.

Сан може да изгледа сасвим нормално, а са друге стране може бити и у потпуности надреалан. Снови могу да буде креативне мисли као и инспирацију у појединцу који их сања. Ликови (пројекције) у сну могу да буду веома блиске особе, али ипак, пројекције су најчешће апсурдни и нереалистични. Снови су обично ван контроле појединца, са изузетком луцидних снова, где је особа свесна да сања и са том идејом може да контролише целокупан сан. Ипак, људи нису обично свесни да сањају.[5][6]

Човекова подсвест гради сан, тако да све што очекујете да ће се десити у сну, ће се и десити. Обично призор сна говори о ком се сну ради и да ли су пројекције позитивци или негативци (пр. ако пада киша и мрак је, велика је вероватноћа да је у питању кошмар и да су пројекције негативци ). Постоји више врста снова од којих је најпознатији кошмар, најкреативнији луцидан сан (након кога се особа цео дан необјашњено осећа срећном ) и најреалистичнији од свих је сан унутар сна или познатија као лажно буђење . Ова врста сна може да буде узнемирујуће реалистична, и тешко је спознати разлику да ли особа сања или је будна. Овај тип сна настаје кад у току сна човек доживи шок, схвати да сања, и нагло покуша да се пробуди. Ипак, уместо да се пробуди, промени целокупан сан, сањајући да је сањао претходни сан, тј. сада појединац сања како се буди и почиње да ради дневне свари које подсвесно ради.

Тумачење снова у историји[уреди]

Ossiansongs.JPG

Још од најстаријих времена, све докле допиру трагови историје, човек је својим сновима придавао некад већи, а некад мањи значај. На социокултурној мапи древних цивилизација снови су имали повлашћен статус. Култ сна и његово тумачење били су уграђени у све важне форме приватног и јавног живота. Тумачење снова било је намењено само одабранима.
Током историје цивилизације, у многим друштвима снове су користили врачеви да би поставили дијагнозу неке болести или ушли у спиритуални свет. Најзначајнија мисија сна било је спознавање будћности, у човековој тежњи да растумачи сопствену судбину и судбину света у коме живи. Стари Египћани и стари Грци веровали су да су то поруке од Богова, стари Римљани су им се обраћали како би од њих добили савет или пророчанство. Пак, за будисте су снови знакови који пресецају путање мишљења и пред сањача израњавају магловито попут одраза у огледалу, док су кинески мудраци држали да су снови догађаји онда када се душа, хун, привремено одвоји од тела и тада може разговарати са духовима, душама мртвих или са боговима.[7]

Египћани

Најстарији откривени списи посвећени сновима потичу из древног Египта, у коме су снови били тесно повезани са високом политиком. Стари Египћани су веровали да човекова душа у сну бива ослобођена телесних окова и урања у небески праокеан да би, након буђења изронила подмлађена, освежена и очишћена. Праокеан је симболизовао царство мртвих.

Стари Грци

Грчки човек је био убеђен да живи у свету пренасељеном знацима. Пророчанства су била целовити део духовног и културног амбијента, а највећи значај придаван је сновима. У старој Грчкој нису сви снови били достојни тумачења, већ само они који су се третирали као послати од богова, демона или хероја. Међутим, Грци су се разликовали по томе што нису неговали култ пророка, тј. нису признавали право тумачења само одређеним појединцима.

Сан у исламу

Куран казује да „Бог у сну узима душе; ономе коме продужи живот враћа душу“, а у супротном се збива смрт. Такође се каже да „Бог узима душе и у часу смрти“ (Куран XXIX, 30).

За Ибн Арабија, сан је један од путева „оностраног до овостраног“, поред надахнућа (ilham), која се сматра „разбуђивањем будности“, и објаве (wahy), која је највиши облик разбуђивања човечанства - тим путем је Мојсије добио Заповести, Давид Псалме, Исус Јеванђеље, а Мухамед Куран.[8] Снови у којима се спавачу нешто рекло (у којима је он нешто чуо) се у исламској традицији називају истиноносним сновима и они су зрнца једности (tawhida) која нам се подарују у пропламсајима.

Фројдова теорија снова[уреди]

Фројд је открио да сан има смисао који је непознат свести сневача, али људи, ситуације и контексти из снова су виђени као симболи дубљих менталних конструката. По Фројду сан је изопачена замена за несвесно. Скривено, право значење сна може се открити анализом сна. То је техника која се користи у психоанализи и другим формама психотерапије и саветовања у којима стручњак интерпретира снове клијента. Фројд је веровао да је анализом снова омогућен приступ подсвесном, односно да је схватање суштине снова „царски пут у несвесно”. Фројд упоређује своју методу тумачења снова са радом археолога на дешифровању хијероглифа. За Фројда снови су поруке из људске подсвести, тајне шифре и знакови онога што се дешава у дубини људске душе. Фројдова изворна техника тумачења снова била је техника слободних асоцијација. Показао је разлику између садржаја доживљеног у сну, чији исказ нема примарну вредност, и скривене, латентне жеље која крије право значење слика из сна. Сан не понавља верно податак (надражај) из стварности, већ га прерађује, прави алузију. Ту алузију треба одгонетнути и открити шта алузија скрива, а сан поручује. Сан претежно мисли у визуелним сликама, али ипак не искључиво у њима. Ради такође са слушним сликама и у мањој мери са утисцима које дају остала чула. Сан исплете мрежу од низа дешавања, мисли и слика, преклопљених међусобно и изложи се сневачу као филм на платну. Сневач, као најпажљивији и једини гледалац најчешће не разуме и не схвата своје ремек-дело. Проналажење латентне мисли сна, која је од пресудног значаја, веома је отежано услед посебне функције психе тј. цензуре која изокреће слике сна, чини их непрепознатљивим и штити сан од удараца неугодних сећања. Изопачење сна је заправо дејство цензуре сна.[9]

Рад сна[уреди]

Рад сна обрађује супротности скривеног сна и преобраћа скривени сан у очигледни. Састоји се из четири фазе:

Шема тока сна.GIF
  • Сажимање чини сан непровидним. Очигледни сан има мање садржаја него скривени, који је богатији обимом и садржином. Један очигледни елеменат одговара већем броју скривених елемената. Сажимање настаје тиме што се:
    • Извесни скривени елементи избацују
    • Од понеких комплекаса скривеног сна прелази у очигледни сан само један одломак
    • Скривени елементи који имају нешто заједничко стапају се у јединствену целину за очигледни сан
  • Померање је дело цензуре сна и има два испољења:
    • алузијом. се замењује латентни елеменат
    • психички нагласак прелази са једног важног елемента на неки други неважан, тако да се чини да је сан померио своје тежиште
  • Претварање мисли у визуелне слике је психолошки најинтересантнија фаза. Није све у мислима подвргнуто том претварању, понешто задржава свој облик, па се у очигледном сну појављује као мисао или знање. Неки елеменат који се тешко сликовито представља, исказује се симболично.
  • Секундарна обрада се односи на логичко повезивање наизглед неповезаних сећања, опажања идр. Да би манифестни садржај сна био логичан и разумљив мора проћи кроз секундарну обраду.

Рад тумачења[уреди]

Рад тумачења сна је рад који иде у супротном правцу од рада сна и од очигледног сна хоће да доспе до скривеног сна. Тумачење сна заправо значи дати сну његов смисао.

Фројдова правила у тумачењу снова:

  • не водити бригу о манифестном, о ономе што се чини да сан казује, јер то није ни у ком случају оно несвесно које тражимо;
  • ограничити рад сна на то да за сваки елеменат откријемо другачије значење без обзира на то колико се удаљује од елемента;
  • сачекати док се скривено, тражено несвесно не јави само од себе, јер се тражећи можемо удаљити од решења; понекада је потребна само једна помисао да нас од елемента сна одведе до несвеснога у њему, док су други пут за то потребни дуги низови асоцијација.

Јунговско тумачење сна[уреди]

Карл Густав Јунг, рани Фројдов следбеник, тврдио је да је функција снова да компензују оне делове људске психе који се нису довољно развили током будног стања. Јунг сан посматра као природни феномен и ненамерну појаву, која не зависи од воље, жеље, намере или постављених циљева свесног дела личности. Несвесни садржаји су човеку потребни ради допуне свесних садржаја, јер се, како Јунг истиче, свест може дресирати, али несвесно никада. За Јунга је бављење питањем несвесног, а тиме и сновима који су специфични и спонтани израз тог несвесног, било од животног значаја и, јер се ту радило о духовном бити или не бити. Отуда је Јунг снове сматрао prima materiom свог животног дела. Јунгова животна филозофија каже да човек постаје целовит, потпун, смирен, плодан и срећан, једино када је процес индивидуације довршен, кад су свесно и несвесно научили живети у миру и допуњавати једно друго.[10][11]

Снови немају само функцију лечења, већ нас и подучавају, допуњују, усмеравају, инспиришу, указују нам где грешимо и где смо неприлагођени и, коначно, дају нам одговоре на питања и решења за проблеме са којима свесни део наше личности не може да изађе на крај, будући да свест, за разлику од несвесног, никада не види целину. Стога се у ери научног тумачења снова сан користи као извештач несвесног. Јунг истиче компензаторну, негативно-компензаторну тј. редуктивну и проспективну функцију сна.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." Science 118: 273-274.
  3. ^ Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. Conscious Mind, Sleeping Brain. New York: Plenum Press.
  4. ^ Ann, Lee (27. 1. 2005.). „HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep"“. Science.howstuffworks.com Приступљено 11. 8. 2012.. 
  5. ^ Lucid dreaming FAQ by The Lucidity Institute at Psych Web.
  6. ^ Watanabe, T. (2003). „Lucid Dreaming: Its Experimental Proof and Psychological Conditions“. J Int Soc Life Inf Sci 21 (1). ISSN 1341-9226. 
  7. ^ Harris, William V., Dreams and Еxperience in Classical Antiquity (Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press, 2009).
  8. ^ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.
  9. ^ Freud, Sigmund (1994). The interpretation of dreams. New York: Modern Library. ISBN 0-679-60121-X. 
  10. ^ Jung, Carl (1934). The Practice of Psychotherapy. "The Practical Use of Dream-analysis". New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 139-. ISBN 0-7100-1645-X. 
  11. ^ Jung, Carl (2002). Dreams (Routledge Classics). New York: Routledge. ISBN 0-415-26740-4. 

Литература[уреди]

  • Freud, Sigmund (1994). The interpretation of dreams. New York: Modern Library. ISBN 0-679-60121-X. 
  • Freud, Sigmund (1994). The interpretation of dreams. New York: Modern Library. ISBN 0-679-60121-X. 
  • Jung, Carl (1934). The Practice of Psychotherapy. "The Practical Use of Dream-analysis". New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 139-. ISBN 0-7100-1645-X. 
  • Jung, Carl (2002). Dreams (Routledge Classics). New York: Routledge. ISBN 0-415-26740-4. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сан