Pol Oster

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pol Oster
Pol Oster
Lični podaci
Puno imePol Benjamin Oster
Datum rođenja(1947-02-03)3. februar 1947.
Mesto rođenjaNjuark, SAD
Datum smrti30. april 2024.(2024-04-30) (77 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Kolumbija
Književni rad
Najvažnija delaNjujorška trilogija
Levijatan
Bruklinska revija ludosti
Zvanični veb-sajt
paul-auster.com

Pol Oster (Njuark, 3. februar 1947 — Njujork, 30. april 2024)[1] bio je američki književnik, scenarista, reditelj i prevodilac.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Pol Benjamin Oster rođen je u Njuarku, Nju Džerzi, u jevrejskoj porodici srednje klase od majke Kvini i oca Semjuela Ostera. Imao tri godine mlađu sestru koja je sa pet godina postala psihički nestabilna a kasnije je pretrpela i mentalne poremećaje.

Sa dvanaest godina Oster je razvio strast prema čitanju. Za to je delimično bio zaslužan njegov ujak Alen Mandelbaum koji je ostavio nekoliko kutija sa knjigama u Osterovoj kući pre nego što je krenuo na put po Evropi.[3]

Pohađao je Kolombija srednju školu u Mejpllvudu.[4] Diplomirao je 1970. na Kolumbija Univerzitetu, nakon čega se preselio u Pariz gde je radio kao prevodilac francuske književnosti. Između ostalih, prevodio je dela Stefana Malarmea i Žosefa Žubera.[3]

U Sjedinjene Američke Države se vratio 1974. i počeo je da piše eseje, pesme i romane. Preveo je mnoga značajne dela francuske književnosti.[1] Njegov život se odvijao između Amerike i Evrope. Doktorirao je na katedri za englesku i komparativnu književnost. Proučavao je Prusta i Džojsa. Njegovo delo prdstavlja spoj evropskih i američkih književnih tema i stilskih obeležja.[5]

Ženio se dva puta. Oba puta svojim koleginicama, piscima. Godine 1974. oženio se Lidijom Dejvis, ali brak je trajao svega pet godina. Zajedno imaju sina Danijela. Po drugi put se oženio 1981. godine, Siri Hustvet. Iz ovog braka rodila se kćerka Sofi Oster koja je glumica i pevačica.[6]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 1989 Francuska nagrada za kulturu za stranu literaturu za Njujorška trilogija
  • 1990 Nagrada Morton Dauven Zejbl od Američke akademije za umetnost i književnost
  • 1993 Nagrada Medicis za strance za Levijatan
  • 1996 Nagrada Bodil – Najbolji američki film za: Dim
  • 1996 Nagrada Indipendent spirit – Najbolji scemario: Dim
  • 1996 Nagrada Džon Vilijam Korington za doprinos književnost
  • 2003 postao je član Američke akademije za umetnost i nauku[7]
  • 2006 Nagrada Princ od Asturije za književnost
  • 2007 postao je počasni doktor na Univerzitetu u Liježu
  • 2012 Književna nagrada grada Njujorka za beletristiku[8]
  • 2017 U užem izboru za Nagradu "Buker" za 4321[9]

Dela[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]
  • Squeeze Play (1984) (napisao je pod pseudonimom Pol Benjamin)
  • Njujorška trilogija (1987)
  1. Grad od stakla (1985)
  2. Duhovi (1986)
  3. Zaključana soba (1986)
  • In the Country of Last Things (1987)
  • Mesečeva palata (1989)
  • The Music of Chance (1990)
  • Auggie Wren's Christmas Story (1991)
  • Levijatan (1992)
  • Mr. Vertigo (1994)
  • Dream Days in Hotel (1998)
  • Lulu on the Bridge (1998)
  • Sophie Calle: Double Game (1999)
  • Timbuktu (1999)
  • Knjiga opsena (2002)
  • Proročka noć (2004)
  • Bruklinska revija ludosti (2005)
  • Putovanja u skriptorijum (2006)
  • Čovek u mraku (2008)
  • Nevidljivi (2009)
  • Sanset Park (2010)
  • Zimski dnevnik (2012)
  • Day/Night (2013)
  • 4 3 2 1 (2017)[3]
Poezija[uredi | uredi izvor]
  • Unearth (1974)
  • Wall Writing (1976)
  • Fragments from the Cold (1977)
  • Facing the Music (1980)
Memoari[uredi | uredi izvor]
  • Otkrivanje samoće (1988)
  • Report from the interior (2013)
Eseji[uredi | uredi izvor]
  • The Art of Hunger (1982)
Pisma[uredi | uredi izvor]
  • Ovde i sada (2013) - prepiska između Pola Ostera i Džona Maksvela Kucija

Scenariji za filmove[uredi | uredi izvor]

  • Dim (1995)
  • Modri u licu (1995)
  • Lulu na mostu (1998)
  • Unutrašnji život Martina Frosta (2007)
  • Pandorina kutija (2018)
  • Nakon što je kao tinejdžer bio svedok smrti prijatelja, pojavio se u filmu Act of God (2009), dokumentarnom filmu o preživelima od udara groma.[10]

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Ovaj priznati američki autor i scenarista toliko je bio opsesivan po pitanju higijene da je sa sobom nosio svoj pribor za jelo, gde god da je putovao.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Paul Auster”. britannica.com. Pristupljeno 31. 10. 2019. 
  2. ^ Oster, Pol (2008). Čovek u mraku. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-7666-158-9. Pristupljeno 31. 10. 2019. 
  3. ^ a b v „Paul Auster”. bookbrowse.com. Pristupljeno 6. 11. 2019. 
  4. ^ „Paul Auster Biography”. imdb.com. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  5. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 74—75. 
  6. ^ a b „Paul Auster Biography”. thefamouspeople.com. Pristupljeno 31. 10. 2019. 
  7. ^ „Collected Novels by Paul Auster”. Google Books. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  8. ^ „Bloomberg Gives Writers Inaugural NYC Literary Awards”. New York Public Radio. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  9. ^ „Man Booker prize 2017: from Abraham Lincoln to Brexit Britain”. The Guardian. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  10. ^ Oster, Pol (2017). Nevidljivi. Beograd: Geopoetika izdavaštvo. ISBN 978-86-6145-031-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пол_Остер&oldid=27725953”