Пуза

Armillaria mellea
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Tip:	Basidiomycota
Klasa:	Basidiomycetes
Potklasa:	Agaricomycetidae
Red:	Agaricales
Porodica:	Marasmiaceae
Rod:	Armillaria
Binomno ime
	Armillaria mellea; (Vahl) P. Kumm., (1871)
Sinonimi
	Agaricus melleus Vahl, (1790); Agaricus sulphureus Weinm.; Armillaria mellea var. glabra Gillet, (1874); Armillaria mellea var. maxima Barla, (1887); Armillaria mellea var. minor Barla, (1887); Armillaria mellea var. sulphurea (Weinm.) Fr., (1879); Armillariella mellea (Vahl) P. Karst., (1881); Clitocybe mellea (Vahl) Ricken, (1915); Lepiota mellea (Vahl) J.E. Lange, (1915)

Puza ili medenjača (Armillaria mellea) je vrsta pečurke. Spada u lignikolne gljive bele truleži. Parazitira na raznim stablima listopadnog drveća, a zatim na panjevima nastavlja životnu strategiju kao saprofit. ^[1]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Raste u „buketima“ pri dnu trulog drveća u vlažnim letnjim mesecima i u jesen (od jula do oktobra).^[2] Česta je u hrastovim šumama.

Opis[uredi | uredi izvor]

Šešir joj je poluloptast, prečnika do 6cm i smeđe boje. Drška je tanka, bledosmeđe boje.^[2]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Prijatnog je ukusa, pomalo gorka, tako da može da se jede, ali treba biti oprezan jer puze imaju više podvrsta. Treba je kuvati do 15 minuta, potom odliti vodu i dobro isprati.^[2] Konzerviše se u ulju ili sirćetu, a može i da se suši, mada to treba uraditi temeljno kako je ne bi napali insekti. Ova gljiva ima i antibakterijsko dejstvo protiv vrsta Staphyloccocus aureus, Bacillus cereus i B. subtilis. Naime, eksperimenti su pokazali da je veoma aktivna protiv gram-pozitivnih bakterija, odnosno armilarična kiselina koju sadrži. Takođe sadrži i polipeptid dekstran koji deluje protiv tumora. Eksperimenti na životinjama su pokazali još neke efekte ove vrste; povećava dotok kiseonika u mozak, ne menjajući krvni pritisak, deluje kao sedativ protiv grčeva, a polisaharidi izolovani iz nje mogu da zaštite od posledica jonizujućeg zračenja. Koristi se u kineskoj tradicionalnoj medicini protiv mnogih tegoba, a od njenog micelijuma se prave tablete koje deluju na nervni sistem i umiruju bolove. Koristi se i za suzbijanje oftalmije i kokošjeg slepila, verovatno zbog vitamina A koji sadrži u znatnoj količini.^[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Novakovic A.(2015). BIOPOTENCIJAL AUTOHTONIH GLJIVA. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju.
^ ^a ^b ^v Martić, M. 2003. Naše gljive. Legenda: Čačak. ISBN 978-86-7784-049-5.}-
^ „Lekovita svojstva gljiva: Armillaria mellea - medenjača“. Priredila: Vesna Hadžić, pp. 13. i 14. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2016) Svet gljiva, godina -{VIII, br. 15. Mikološko društvo Srbije. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Novakovic A.(2015). BIOPOTENCIJAL AUTOHTONIH GLJIVA. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju.

[наше-2] v Martić, M. 2003. Naše gljive. Legenda: Čačak. ISBN 978-86-7784-049-5.}-

[3] „Lekovita svojstva gljiva: Armillaria mellea - medenjača“. Priredila: Vesna Hadžić, pp. 13. i 14. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2016) Svet gljiva, godina -{VIII, br. 15. Mikološko društvo Srbije. Beograd.

[1]

[2]

[3]