Pljačka Poljske u Drugom svetskom ratu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pljačka Poljske u Drugom svetskom ratu
Nemci pljačkaju muzej Zaheta u Varšavi u leto 1944.
Sanduci iz Narodnog muzeja u Krakovu spakovani za otpremu u Nemačku, 1942.
Pompeo Batoni „Apolon i dve muze“, ukraden 1944. godine, vraćen je u Poljsku 1997.
„Jevrejka sa pomorandžama“ Aleksandera Gjerimskog otkrivena 26. novembra 2010. na aukciji umetnosti u Buktehude, Nemačka

Pljačku poljskih kulturnih artefakata i industrijske infrastrukture tokom Drugog svetskog rata izveli su Treći rajh i Sovjetski Savez istovremeno nakon invazije na Poljsku 1939. godine. Značajan deo poljske kulturne baštine, koja se procenjuje na oko pola miliona umetničkih predmeta, opljačkale su okupacione sile. Kataloški delovi se i dalje povremeno pronalaze u drugim delovima sveta i vraćaju u Poljsku.

Neprocenjivi umetnički predmeti koji se još uvek smatraju nestalim ili pronađenim u drugim muzejima uključuju dela Bernarda Belota, Ane Bilinske-Bogdanovič, Jozefa Branta, Luke Kranaha Starijeg, Luke Kranaha Mlađeg, Albrehta Direra, Antonisa van Dajka, Hansa Holbajna Mlađeg, Jakoba Jordansa, Fransa Luiksa, Jaceka Malčevskog, Rafaela, Rembranta, Petera Paul Rubensa, Henrika Sjemirackog, Fajt Štosa, Alfreda Kovalskog, Leona Vičolkovskog, Jana Matejka, Jozefa Zimlera, Jana Molenara i mnogih drugih.[1]

U okviru nastojanja da locira i pronađe nestale umetničke predmete, Ministarstvo kulture i narodnog nasleđa uspostavilo je Bazu podataka ratnih gubitaka. Od 2013. godine sadržao je preko 63.000 unosa.[2] Spisak, koji je objavilo Ministarstvo, dostavlja se Nacionalnom institutu za muzeologiju i zaštitu zbirki, poljskim ambasadama i Centralnom registru informacija o opljačkanim kulturnim dobrima 1933-1945. Povremeno se šalje u preko 100 aukcijskih kuća širom sveta.[2] Pored toga, Ministarstvo je takođe uspostavilo veb stranicu The Lost Museum, virtuelni muzej koji sadrži istorijske fotografije mnogih umetničkih predmeta koji su još uvek vode kao nestali.[2][3]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Na početku invazije na Poljsku 1939. godine, poljska međuratna vlada pokušala je da sakrije najcenjenije kulturno nasleđe nacije, kao što je kraljevsko blago zamka Vavel u Krakovu. Kraljevski pribor, uključujući Jagelonske tapiserije, tajno je dopremljen u Zapadnu Evropu, a zatim u Kanadu, između ostalog. Na kraju rata, dve paralelne poljske vlade, poljska vlada u egzilu koju je podržavao Zapad i vlada u komunističkoj Poljskoj koju je podržavao Sovjetski Savez postavile su pravo na ovo nacionalno blago. Kulturne artefakte je Kanada predala Narodnoj Republici Poljskoj u februaru 1961.[4][5]  

Treći rajh[uredi | uredi izvor]

Nakon nemačke invazije na Poljsku u septembru 1939. i okupacije Poljske od strane nemačkih snaga, nacistički režim je pokušao da potisne poljsku kulturu.[6] Kao deo tog procesa, nacisti su konfiskovali imovinu poljske nacionalne baštine i mnogo privatne imovine.[7][8] Postupajući po zakonskim dekretima od 19. oktobra i 16. decembra (Verordnung über die Beschlagnahme Kunstgegeständen im Generalgouvernement), nekoliko nemačkih agencija započelo je proces pljačke poljskih muzeja i drugih zbirki, što se navodno smatralo neophodnim za „obezbeđivanje“ nemačkih nacionalnih interesa.[9]

Hiljade umetničkih predmeta je opljačkano, dok su nacisti sprovodili plan postavljen pre početka neprijateljstava.[10] Pljačku su nadgledali stručnjaci jedinica SS - Anenerbe, Ajnzacgrupena, koji su bili odgovorni za umetnost; i od strane stručnjaka Haupttreuhandstelle Ost, koji su bili odgovorni za konfiskaciju preduzeća i svakodnevnih predmeta.[8] Nacistički zvaničnici odgovorni za sprovođenje plana bili su Hans Pose, Jozef Milman i njegov polubrat Kajetan (tzv. Kai, obojica iz SS- a),[9][11][12] pod nadzorom Dagoberta Freja, SS istoričara poreklom takođe iz Austrije, kojeg je Berlin izabrao da potvrdi Poljsku kao „tevtonsku zemlju“ bez Jevreja.[13] Pored zvanične pljačke od strane nacističkih vlasti, neke pljačke su vršili i pojedinci koji su delovali na sopstvenu inicijativu; u stvari, Milman se žalio još 6. oktobra 1939. da su mnogi predmeti koje je imao zadatak da obezbedi već premešteni ili jednostavno ukradeni.[10][12] Dok su nacisti čuvali obimnu dokumentaciju o novonabavljenim opljačkanim umetničkim delima, sistem nije bio siguran i izgubili su trag o velikom delu opljačkane robe tokom sve slučajnije evakuacije poljskih teritorija 1944.[12]

Većinu važnih umetničkih dela u poljskim javnim i privatnim kolekcijama nacisti su „obezbedili” u roku od šest meseci od invazije 1939. godine. Do kraja 1942. godine, nemački zvaničnici su procenili da je „preko 90%“ umetničkih dela koja je prethodno bila u Poljskoj u njihovom posedu.[8] Neke umetnosti su otpremljene u nemačke muzeje, kao što je planirani, Fuhrermuseum u Lincu, dok su druge umetnosti postale privatno vlasništvo nacističkih zvaničnika.[8] Godine 1940. Hitler je od Hansa Franka, guvernera okupirane Poljske, dobio "poklon" - zbirku, koju je priredio Milman, od 521 predmeta najvrednije umetnosti.[12] Frank je uz pomoć oberfirera Milmana, poznavaoca umetnosti, sakupio veliku kolekciju umetnosti iz poljskih kolekcija.[12] Ukupna cena nacističke krađe i uništavanja poljske umetnosti procenjena je na 11,14 milijardi dolara.[14]

Uzeto je preko 516.000 pojedinačnih predmeta.[10] Tačan broj je neizvestan jer nije sva umetnost katalogizovana ili registrovana, posebno u privatnim rukama, a veliki deo dokumentacije je takođe izgubljen.[10][12] Procena gubitaka počela je već tokom Drugog svetskog rata pod pokroviteljstvom Poljske vlade u egzilu i Poljske podzemne države. Karol Estrejher je 1944. objavio prvi rad na ovu temu Kulturni gubici Poljske u Londonu.[10] Procena iz 2010. dala je cifru od 75% kao procenat kulturnog nasleđa koje je Poljska izgubila tokom rata. Procena obuhvata i uništeno i izgubljeno kulturno nasleđe.[3][9] Opljačkana umetnost uključuje:

  • 11.000 slika poljskih slikara
  • 2.800 slika drugih evropskih slikara
  • 1.400 skulptura
  • 75.000 rukopisa
  • 25.000 mapa
  • 22.000 knjiga štampanih pre 1800.
  • 300.000 otisaka i radova na papiru
  • stotine hiljada drugih predmeta umetničke i istorijske vrednosti.

Broj opljačkanih ili uništenih knjiga procenjuje se na 1,5 miliona[14] do čak 15[9] ili 22 miliona.[10] Čak su i egzotične životinje uzimane iz poljskih zooloških vrtova.[15]

Tokom genocidne kampanje protiv poljskih Jevreja, koja je kulminirala operacijom poznatom kao akcija Rajnhart iz 1942. godine, opšta iznuda i masovna pljačka postali su deo ekonomskog plana Trećeg rajha. Nije se ograničila samo na nacističku politiku prema poljskom umetničkom nasleđu.[16]

Pljačka poljskih Jevreja i pljačka njihove imovine postala je norma. U svakom gradu i selu, Jevreji su bili primorani da predaju ne samo zlato, valutu i druge dragocenosti, već praktično sve potrošni materijal, uključujući nameštaj i odeću. Opljačkani su čak i predmeti kao što su kavezi za ptice, kvake na vratima i boce sa toplom vodom. Svaki izgovor, ili nikakav, postao je izgovor za iznudu.

Sovjetski Savez[uredi | uredi izvor]

Fondovi Lvovskog istorijskog muzeja odneti su u podrum Crne kuće i uništeni iza zatvorenih vrata.

Nakon što je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Poljsku 17. septembra 1939. godine, on se takođe bavio pljačkom i uništavanjem poljske kulturne baštine.[9][17] Procenjuje se da je ubrzo nakon invazije oko polovina poljskih muzeja i sličnih javnih ustanova demontirano na teritorijama koje su okupirali Sovjeti. Mnogi predmeti su otpremljeni u sovjetske muzeje kao što su Moskovski istorijski muzej i Centralni antireligijski muzej (takođe u Moskvi).[9] Ostale zbirke su jednostavno uništene. Na primer, tokom likvidacije poljskog Lvovskog istorijskog muzeja početkom 1940. godine, njegova građa je odneta u podrum Crne kuće (poljski: Čarna Kamjenica), daleko od uvida javnosti, i tamo sistematski uništavana.[18]

Nakon sovjetskog napredovanja preko nemačke okupirane poljske teritorije, pljačka bilo čega od vrednosti nastavljeno je do 1947. godine, iako su ove teritorije u teoriji već bile dodeljene njenoj savezničkoj komunističkoj Poljskoj.[9][19][20] Sovjetske snage su se bavile posebno opsežnom pljačkom na bivšim istočnim teritorijama Nemačke koje je kasnije trebalo da budu prebačene u Poljsku, oduzimajući im svaki deo opreme koji je ostavilo bežeće/deportovano stanovništvo.[9][10][21][22] Čak su se i poljski komunisti osećali nelagodno zbog obima svojih zločina. Godine 1945., budući predsednik poljskog državnog saveta, general Aleksandar Zavadski, brinuo se da će „silovanje i pljačka sovjetske vojske izazvati građanski rat”.[23]

Industrijska pljačka[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Silovanja tokom sovjetske okupacije Poljske i Sovjetski ratni zločini

Početkom 1946. godine delovanje „brigada ratnih trofeja“ regulisano je detaljnim naredbama koje je izdao sovjetski zamenik ministra odbrane Nikolaj Bulganjin.[24] Ove brigade su do 1948. poslale najmanje 239.000 železničkih vagona u SSSR koji su prevozili prirodne resurse, kompletne fabrike i pojedinačne mašine. Samo grad Bidgošč je izgubio 30 kompletnih fabrika i 250 brodova. U Gruđoidzu vojska je konfiskovala sve mašine iz svojih fabrika, bez obzira na veličinu. U Torunju su zauzete sve mlinove, što je stvorilo privremenu nestašicu hleba. Blahovnija Slaska je izgubila veliku nemačku instalaciju za proizvodnju sintetičkog goriva, transportovanog u SSSR u 10.000 vagona. Slična proizvodna linija u Policiji je prevezena u 14.000 vagona. Glivice su izgubile fabriku cevi, Bobrek i Labedi su izgubili svoje peći za gvožđe. Kompletne elektrane su demontirane i odnešene iz Mjehovice, Zabžea, Zđešovića, Mikulčica, Blahovnije Šlenske i Šemske Šleske. Manje industrije su zaplenjene i u Sosnovcu, Dombrovi Gornjicič, Čenstohovi, Zgodi, Hožuvu, Sjemjanovicama, Poznanju, Bidgošču, Gruđondzu, Torunju, Inovroclavu, Vlocejevcu, Hojnjicu, Lođu i Osvijenćimu.

Poljoprivredne životinje su takođe bile meta pljačke: do 1. septembra 1945. Crvena armija je zaplenila 506.000 krava, 114.000 ovaca i 206.000 konja. Samo u februaru 1945. odneto je preko 72.000 tona šećera. U regionu Torunja u ovom periodu uneseno je 14.000 tona žitarica, 20.000 tona krompira i 21.000 tona crvene cvekle. Ove brojke predstavljaju samo pljačku, pošto je poljska vlada u to vreme i zvanično snabdevala Crvenu armiju hranom, uključujući 150.000 tona žita, 250.000 tona krompira, 25.000 tona mesa i 100.000 tona slame.

Pored toga, pojedinim vojnicima Crvene armije bilo je dozvoljeno da pošalju "ratne trofeje" kući, a iznos je zavisio od njihovog čina. Rezultat je bila rasprostranjena pljačka privatnih kuća odnošenjem dragocenosti, uključujući hranu, odeću, obuću, radio aparate, nakit, pribor, bicikle, pa čak i keramičke toaletne šolje. Neviđene razmere individualizovane pljačke mogu se proceniti na primeru ruskog grada Kurska, koji je u januaru 1945. dobio samo 300 ličnih paketa od vojnika, ali je u maju njihov broj dostigao 87.000.

Nakon što su takvi transporti okončani, Crvena armija je počela da pljačka železničku infrastrukturu, remont šinskih vozila, signalne instalacije i šine: oko 5.500 km šina su opljačkane.

Poljske vlasti su 1946. godine procijenile razmere pljačke na vrednost od 2,375 milijardi (ekvivalent 54 milijarde dolara u dolarima iz 2015. godine).[25][26][27][28]

Napori da se locira i povrati opljačkana umetnost[uredi | uredi izvor]

Rafaelov portret mladića je sakriven u tajnom trezoru banke

Posle rata, poljsko Ministarstvo kulture i umetnosti preuzelo je napore da sastavi listu izgubljenih umetničkih dela, da ih locira i povrati.[10] Biro za revindikaciju i odštetu (Biuro Rewindykacji i Odszkodowań) je radio od 1945. do 1951.[10] Realnost Hladnog rata otežavala je pronalaženje opljačkanog kulturnog nasleđa, a situacija se promenila tek 1980-ih i 1990-ih.[29] Godine 1991. formirano je novo telo u tu svrhu, Biro vladinog predstavnika za poljsku kulturnu baštinu u inostranstvu (Biuro Pełnomocnika Rządu ds. Polskiego Dziedzictwa Kulturalnego Za Granicą), koji radi pri Ministarstvu kulture i umetnosti. Inicijativa je 1999. godine dobila podršku poljskog Ministarstva inostranih poslova.[10] Kada se nađe opljačkano umetničko delo, poljska vlada podnosi zahtev za njegovu restituciju, a kao što je navedeno na sajtu Ministarstva, svi zahtevi do sada su bili uspešni.[30] Ažurirano: Oktobar 2012.., Ministarstvo je navelo 30 dragocenih predmeta koji su izvađeni u periodu od 2001. do 2012.[31] Među pronađenim umetničkim delima je i slika Jevrejke Aleksandra Gjerimskog, koja je neočekivano pronađena u aukcijskoj kući Eva Aldag u Bukstehudeu u novembru 2010. Vraćena je u Narodni muzej u Varšavi krajem jula 2011. i restaurirana.[32]

Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova je 1. avgusta 2012. objavilo da je jedno od najpoznatijih nestalih umetničkih dela iz poljske kolekcije, Rafaelova slika Portret mladića, pronađeno „u trezoru banke na nepoznatoj lokaciji“. Portparol ministarstva je bio uveren da će slika na kraju biti vraćena Poljskoj.[33] U aprilu 2014. pronađene su stepenice u palati Frančeska Gvardija.[34]

Trenutno Poljska planira da izgradi virtuelni muzej, Izgubljeni muzej (pol. Muzeum Utracone) da izloži izgubljene umetničke predmete.

I Nemačka i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza još uvek čuvaju mnogo poljskog materijala opljačkanog tokom Drugog svetskog rata.[35][36][37] Povratak opljačkane umetnosti iz bivših država Sovjetskog Saveza, kao što je Rusija, pokazuje se posebno teškim.[38][39][40]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Agnieszka Sural (2013). „Najcenniejsze dzieła zaginione podczas II wojny światowej” [The most precious pieces of art missing since WWII]. Culture.pl (na jeziku: poljski). Warsaw: Adam Mickiewicz Institute (2013–08–13). Pristupljeno 2013-08-22. 
  2. ^ a b v Muzeum Utracone (corporate author) (2013). „About The Lost Museum”. muzeumutracone.pl. Muzeum Utracone. Pristupljeno 2013-08-22. 
  3. ^ a b Wasilewska, Joanna (2007-12-31). „Polskie Stowarzyszenie Sztuki Orientu”. Azja-Pacyfik. 10 (1): 253—254. ISSN 1643-692X. doi:10.15804/ap200720. 
  4. ^ Balawyder, Aloysius (1978). The odyssey of the Polish treasures. St. Francis Xavier University Press. OCLC 836723956. 
  5. ^ Swoger, Gordon (2004). The strange odyssey of Poland's national treasures, 1939-1961 : a Polish-Canadian story. Toronto, Ont.: Dundurn Group. ISBN 1-55002-515-5. OCLC 180772741. 
  6. ^ Keene, Ann T. (2008). Exner, Judith Cambell (11 January 1934–24 September 1999), confidante. American National Biography Online. Oxford University Press. 
  7. ^ Knuth, Rebecca (2003). Libricide : the regime-sponsored destruction of books and libraries in the twentieth century. Westport, Conn.: Praeger. str. 86. ISBN 0-275-98088-X. OCLC 51242063. 
  8. ^ a b v g Madajczyk, Czesław (1970), Polityka III Rzeszy w okupowanej Polsce, Tom II (Politics of the Third Reich in Occupied Poland, Part Two) (in Polish), Państwowe Wydawnictwo Naukowe
  9. ^ a b v g d đ e ž „"E28. Jasinski G". Polishresistance-ak.org. Retrieved 2012-10-03.”. Arhivirano iz originala 29. 10. 2018. g. Pristupljeno 25. 05. 2022. 
  10. ^ a b v g d đ e ž z i „"Straty wojenne". Msz.gov.pl. Retrieved 2012-10-03.”. 
  11. ^ Ministerstwo Kultury i Sztuki; i Ministerstwo Odbudowy Kraju. „Warszawa Oskarża” (PDF). Przewodnik po wystawie urządzonej przez Biuro Odbudowy Stolicy wespół z Muzeum Narodowym w Warszawie (na jeziku: poljski). Drukarnia Narodowa, M-01526. Arhivirano iz originala (PDF direct download, 91.8 KB) 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  12. ^ a b v g d đ „Lokomobila. "Straty dziejowe". Zabytki.pl. Retrieved 2012-10-03.”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 05. 2022. 
  13. ^ Department of Art, Art History, and Visual Studies of Duke University. „Frey, Dagobert”. Dictionary of Art Historians. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  14. ^ a b Matelski, Dariusz (2005). Polityka Niemiec wobec polskich dóbr kultury w XX wieku. Toruń: Wydawn. Adam Marszałek. str. 160. ISBN 83-7441-173-2. OCLC 174496410. 
  15. ^ Vernon N. Kisling (2001). Zoo and aquarium history : ancient animal collections to zoological gardens. Boca Raton, Fla.: CRC Press. str. 122. ISBN 0-8493-2100-X. OCLC 43903481. 
  16. ^ ARC (2006). „Aktion Reinhard Economics”. Google's cache. Aktion Reinhard. Pristupljeno 30. 7. 2014. 
  17. ^ Zdziech, Dariusz (2020-12-31). „Podtrzymywanie polskiej kultury przez Polonię w Nowej Zelandii po II wojnie światowej”. Perspektywy Kultury. 31 (4): 243—268. ISSN 2719-8014. doi:10.35765/pk.2020.3104.16. 
  18. ^ Jacek Miler (2000). "Zbiory lwowskie (VI). Muzeum Historyczne miasta Lwowa". Cenne. Bezcenne. Utracone. Archiwum (3/2000) (in Polish). Narodowy Instytut Muzealnictwa, Warszawa. Retrieved October 12, 2012.
  19. ^ Davies, Norman (2005). God's playground : a history of Poland : in two volumes (Revised edition izd.). New York. ISBN 0-231-12816-9. OCLC 57754186. 
  20. ^ Raack, R. C. (1995). Stalin's drive to the West, 1938-1945 : the origins of the Cold War. Stanford, Calif.: Stanford University Press. str. 90. ISBN 0-8047-2415-6. OCLC 31901478. 
  21. ^ "MIĘDZY MODERNIZACJĄ A MARNOTRAWSTWEM" (in Polish). Institute of National Remembrance. Archived from the original on 2005-03-21. See also other copy online Archived 2007-04-26 at the Wayback Machine
  22. ^ "ARMIA CZERWONA NA DOLNYM ŚLĄSKU" (in Polish). Institute of National Remembrance. Archived from the original on 2005-03-21.
  23. ^ Davies, Norman (1982). God's playground : a history of Poland. New York: Columbia University Press. str. 558. ISBN 0-231-04326-0. OCLC 7652832. 
  24. ^ „VOENNAЯ LITERATURA --[ Pervoistočniki ]-- Prikazы narodnogo komissara oboronы SSSR (1943-1945)”. militera.lib.ru. Pristupljeno 2015-05-11. 
  25. ^ „ŁUPY WOJENNE”. www.polska-zbrojna.pl. Pristupljeno 2015-05-11. 
  26. ^ „Największy rabunek w dziejach Pomorza i Kujaw - Express Bydgoski - Bydgoszcz, Kujawy i Pomorze - aktualności, informacje, artykuły, wydarzenia.”. express.bydgoski.pl. 17. 6. 2005. Pristupljeno 2015-05-11. 
  27. ^ „Znienawidzona Armia Czerwona w Łodzi - Dzienniklodzki.pl”. www.dzienniklodzki.pl. 26. 2. 2012. Pristupljeno 2015-05-11. 
  28. ^ „Rosja jest nam winna 54 miliardy dolarów. Poznaj prawdę o tym, jak Sowieci ograbili Polskę”. Ciekawostki Historyczne. Arhivirano iz originala 11. 05. 2015. g. Pristupljeno 2015-05-11. 
  29. ^ Kudelski, Robert (2016-01-01). „Rewindykacja dóbr kultury na Dolnym Śląsku w latach 1945–1949”. Kwartalnik Historyczny. 123 (1): 71. ISSN 0023-5903. doi:10.12775/kh.2016.123.1.03. 
  30. ^ Tokarczyk, Roman A. (2018-11-02). „PRÓBA PRZEGLĄDU UZASADNIEŃ RESTYTUCJI DÓBR KULTURY”. Ruch Prawniczy, Ekonomiczny i Socjologiczny. 75 (1): 281—288. ISSN 2543-9170. doi:10.14746/rpeis.2013.75.1.19. 
  31. ^ Górska, Irena (2012). „Doświadczenie jako próba dzieła - próba siebie”. Pamiętnik Literacki (2). ISSN 0031-0514. doi:10.18318/pl.2012.2.6. 
  32. ^ Gierymski, Aleksander or Alexandre. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  33. ^ „A Portrait of the Artist as a Young Man”. A Portrait of the Artist as a Young Man. 2018-09-26. doi:10.5040/9781350096851.00000004. 
  34. ^ Fry, Maddy (2014-04-01). „Germany Returns Stolen Polish Art from 1939”. Time.com. Pristupljeno 2017-08-03. 
  35. ^ Fiut, Ignacy S. (2014-01-01). „O znaczeniu sztuki (dzieła sztuki) we współczesnych modelach komunikowania”. The Polish Journal of Aesthetics. 20 (1): 65—85. ISSN 1643-1243. doi:10.5604/16431243.1036752. 
  36. ^ Brzozowski, Jacek; Fradois, Emmanuel; Kalinowska, Maria; Przychodniak, Zbigniew (2014). „Odnaleziony autograf francuskiego wiersza Juliusza Słowackiego”. Pamiętnik Literacki (2). ISSN 0031-0514. doi:10.18318/pl.2014.2.6. 
  37. ^ Łochowska, Barbara (2021), „Witajcie bezdomni, lecz drodzy nam bracia”. Polskie obozy wojskowe na Węgrzech w czasie II wojny światowej, Wydawnictwo Uniwersytetu Łódzkiego, Pristupljeno 2022-05-25 
  38. ^ Patricia Kennedy Grimsted (jesen 2002). „Spoils of War Returned: U.S. Restitution of Nazi-Looted Cultural Treasures to the USSR, 1945 - 1959, Part 1”. Prologue. 34 (3). 
  39. ^ Gabryś-Sławińska, Monika (2017-01-11). „“Tygodnik Ilustrowany” towards the Reviving Belarus (1918)”. Studia Białorutenistyczne. 10: 137. ISSN 1898-0457. doi:10.17951/sb.2016.10.137. 
  40. ^ Grimsted, Patricia Kennedy (2016), Nazi-Looted Art from Kyiv Destroyed in East Prussia — New Hope for More Survivors?, Palgrave Macmillan UK, str. 281—307, ISBN 978-1-349-55370-9, Pristupljeno 2022-05-25 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Balawyder, Aloysius (1978). The odyssey of the Polish treasures. St. Francis Xavier University Press. OCLC 836723956. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • From The Smithsonian selected bibliography on the provenance of looted art:
    • Estreicher, Karol (pl). Cultural Losses of Poland: Index of Polish Cultural Losses during the German Occupation. London, 1944.
    • Gołos, Jerzy and Agnieszka Kasprzak-Miler, eds. Straty wojenne: Zabytkowe dzwony utracone w latach 1939-1945 w granicach Polski po 1945 (Wartime Losses: Historic Bells Lost Between 1939 and 1945 within post-1945 borders of Poland). Poznań, Ministerstwo Kultury i Sztuki, 2000.
    • Kudelski, J. Robert. Tajemnice Nazistowskiej Grabieży Polskich Zbiorow Sztuki. Warsaw: Tower Graphics, 2004.
    • Łaskarzewska, Hanna, ed. Pro memoria: warszawskie biblioteki naukowe w latach okupacji 1939–1945. Warsaw, Wydawnictwo Biblioteki Narodowej, 2004.
    • Pro Memoria - Warszawskie biblioteki naukowe w latach okupacji - 1939–1945. Warsaw: Biblioteka Narodowa, 2004.
    • Romanowska-Zadrożna, Maria and Tadeusz Zadrożny (pl). Straty wojenne: Malarstwo obce: obrazy olejne, pastele, akwarele utracone w latach 1939-1945 w granicach Polski po 1945 bez ziem zachodnich i poółnocnych (Wartime Losses: Foreign Painting: Oil Paintings, Pastels, Watercolours, Lost Between 1939 and 1945 within post-1945 Borders of Poland Excluding the Western and Northern Territories). Poznań, Ministerstwo Kultury i Sztuki, 2000.
  • Dariusz Matelski (pl), Losy polskich dóbr kultury w Rosji i ZSRR, Poznań 2003.
  • Dariusz Matelski, Polityka Niemiec wobec polskich dóbr kultury w XX wieku, Toruń 2005 (wyd. II, Toruń 2007).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пљачка_Пољске_у_Другом_светском_рату&oldid=27678137”