Razgovor:Nil Blamkamp/Arhiva 1

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2

IPA zapis

IPA zapis u članku nije referenciran (referenca vodi na audio-video zapis, a ne na IPA zapis) i mora da se obriše ili referencira prema Vikipedija:Navođenje izvora. — Obsuser✉ 03:31, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Daj, olabavi malo. Audio zapis i IPA-zapis su jedno te isto. Ako se misliš inatiti i prkositi, nađi drugo mesto za igranje. IPA-zapis je zapis izgovora, ja smatram da čovek TAKO izgovara svoje prezime i, budući da sam IPA-pismen (za razliku od tebe), u stanju sam da IPA-znacima zapišem bilo koji izgovor. Ako ti smatraš da je izgovor (odnosno IPA-zapis) drugačiji, slobodno to navedi i argumentuj.

Dalje, ti meni prigovaraš da sam naveo nepostojeći IPA-zapis, a ti na osnovu izgovora automatski radiš transkripciju ("jasno se čuje da on to prezime izgovara Blomkemp"). Ako si zaboravio, transkripcija se radi na osnovu IPA-zapisa, tako da je ta tvoja napomena ništavna.

--Sly-ah (razgovor) 08:20, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Fonetski zapis se može bazirati na audio zapisu, ali teško da je identičan sa njim.

U svakom slučaju, mislim da transkripcija nije vredna rasprave a kamoli svađe.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:47, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

@Sly-ah: Audio zapis i IPA zapis nisu jedno te isto jer se IPA zapis pravi na osnovu izgovora, tačno kako si napisao — zapis izgovora i tačno kako si napisao — ti smatraš da on tako izgovara svoje prezime. Ne možeš da stavljaš u članak šta ti smatraš već ono za šta imaš dokaz. Ako ne obrišeš, ja ću da stavim onda drugi IPA zapis, onako kako ja čujem pa ćemo se igrati tako. Zapravo, ne mogu ovo da radim jer je protiv pravila, upravo da se ne bi svako igrao i pisao svoje IPA zapise kojih bi tehnički moglo da bude koliko i ljudi na planeti, svako kako čuje stavi svoje.
Kako si ti argumentovao svoj IPA zapis koji si stavio? Videom ne može ama baš nikako. Ja ništa nisam unio u članak što ja mislim već to pišem na pravom mestu, stranici za razgovor. A ti svoj IPA zapis napiši na stranici za ragovor, pa kada bude potvrđen unesi ga u članak.
Napomena nije ništavna jer ne možeš ti ispravljati kako hoćeš i prema vlastitom nahođenju.
I usput, piše se IPA zapis, a ne IPA-zapis, jer crtica ne ide ako je reč o akronimu (TV stanica, a ne TV-stanica). — Obsuser✉ 16:40, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]
@Vladimir Nimčević: Vredna je rasprave, a svađe nije. I ne svađamo se nego diskutujemo. Samo što on nema dokaz za ono što govori, a ne želi da to obriše iz članka. — Obsuser✉ 16:40, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Mozes li, Nimcevicu, da mi citiras odredbu iz pravila koja zabranjuje koriscenje Jutjuba kao izvora?

A dokaz za IPA zapis ti je pred nosom, Obsuseru. Onaj fonetski zapis kog si naveo. Recimo da sam na osnovu njega uradio IPA-zapis, ako ti smatras da izgovor i IPA zapis nisu isto (to je revolucionarna glupost koja ce, siguran sam, uskoro biti predmet sprdnje.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 31.223.129.185 (razgovor • doprinosi)

Citiranje Jutub kanala o kome ne znamo ništa nije preporučljivo iz više razloga. O tome više na ovom mestu. Uostalom, zar zbog samog imena citiramo čitav klip (još sa napomenom 00:20 na samom početku članka)? Pošto je ovde reč o finesama, stvarima za koje svako imalo upućen može reći da je sposoban, razumljivo je da dolazi do neslaganja. Ono što ovde nije razumljivo jeste ozlojeđenost.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:18, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Audio-zapis od. izgovor i IPA zapis nisu isto jer se IPA zapis pravi na osnovu onoga što čuješ, a da su isto onda bi se u članak postavljao ili audio-zapis ili IPA zapis, svejedno, ako je to jednako (razmisli o značenju reči jednako, isto). Pošto možeš da postaviš i audio-zapis (izgovor) i IPA zapis (a pri tome to dvoje neće biti isto (koristićeš Datoteka:... za prvo, a IPA /... za drugo)) to automatski nije isto. IPA zapis nečijeg izgovora nije taj izgovor već njegov zapis simbolima na osnovu tog izgovora. — Obsuser✉ 19:27, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Nimčeviću, pitam te: da li navođenje Jutuba kao izvore NIJE PREPORUČIVO ili NIJE DOZVOLjENO? Vrlo jednostavno pitanje na koje možeš odgovoriti vrlo jednostavno. Ovo pitanje ti postavljam kao administratoru i nadam se da ću dobiti suvisli i argumentovan odgovor.

Obsuseru, tvoja neinformisanost i tvrdoglavost me već počinje pomalo smarati. Tvoja legendarna izjava da audio-zapis (odnosno izgovor) i IPA zapis nisu jedno te isto meni je dirljiva. Toliko započeo, ništa završio. Toliko hoćeš, a ništa ne možeš. Englesko-engleski rečnici, u kojima se koriste IPA znaci, u izvorniku se zovu PRONOUNCING DICTIONARIES (u prevodu "rečnici izgovora" ili "izgovorni" rečnici). Tvoje je pravo da misliš da su to dva različita pojma. Tebe bih samo molio da mi odgovoriš na pitanje: ukoliko se za neko ime i prezime ne nađe transkripcija u Prćiću, odnosno IPA-zapis u rečnicima izgovora (ili po tvome, u rečnicima IPA zapisa) ili na netu, kaži mi na osnovu čega ćemo transkribovati sva ona pusta engleska imena i geografske pojmove za koje NEMA IPA zapisa ni u papirnim rečnicima, ni na internetu? Nemoj širiti priču i upadati u digresije, samo mi napiši što kraći odgovor. Ili ćemo ih možda ostavljati u originalu, sve dok se ne nađe "potvrđen" IPA zapis? I ko je to ko potvrđuje IPA zapis?

Dva vrlo jednostavna pitanja. S nestrpljenjem i nadom očekujem odgovor.

--Sly-ah (razgovor) 23:44, 22. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Ako ti kažem da nije preporučivo (i uputim te na smernice), zašto ostaješ i dalje pri stanovištu da je to što radiš sasvim u redu? Šta znaš o tom klipu? Da li se u ovom slučaju krše nečija autorska prava? Da li klip promoviše nešto? Na kraju krajeva, da li služi svrsi? Drugim rečima, zbog čega se baš on citira? Ukratko, taj klip je značajan zbog čega...? Zato je potrebna saglasnost zajednice. Tim pre što, koliko vidim, nastojiš da u svakom članku odmah na početku citiraš random klip. Zamisli da ja počnem citirati svoj sajt, ili još bolje blog? Uostalom, ako ti i dalje nije jasno, pogledaj druge vikipedije. Da li si video da drugi koriste random Jutub klip kao izvor?--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:31, 23. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Sad i lažeš. Da te podsetim:

15:08, 22. decembar 2015.‎ Vladimir Nimčević (razgovor

— doprinosi)‎ m . . (10.517 bajtova) (-66)‎ . . (ne može Jutub) (poništi, zahvali se)

.

Dakle, nisi napisao "nije preporučivo, bilo bi bolje nešto drugo", već si napisao "ne može", dečko. E, vidiš, ja kažem da može, sve dok neko jači i od tebe i od mene ne kaže "ne može". Ali, budi siguran da mi ti nećeš zabranjivati šta se sme, a šta se ne sme i šta može, a šta ne može.

I još nešto: ako mi TI kažeš da nešto nije preporučivo, ja automatski znam da je baš to preporučivo.

A onaj klip je odabran zato što u 20.-oj sekundi nosilac tog prezimena izgovara svoje prezime, što je najmerodavniji kriterijum za odr eđivanje transkripcije. Tvoje paranoične teorije zavere su samo prodavanje magle i opravdavanje svojih proračunatih postupaka i poteza.

--Sly-ah (razgovor) 15:02, 23. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Tom klipu s Jutuba em nije mesto tamo, em - što je bitnije - ne potvrđuje IPA zapis. Uostalom, zašto ˈblʌm, a ne recimo blɒm? U američkom engleskom i britanskom engleskom pozajmica iz afrikansa aandblom (noćno cveće) izgovara se ˈɑːnt.blɒm odnosno ˈɑnt.blɑm. U svakom slučaju, reč o finesi. Zato predlažem citiranje rečnika izgovora, a ne nekog slučajnog snimka, na kome nije ponuđen IPA zapis.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:29, 23. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Odgovor korisniku Sly-ah na ovaj komentar (premešteno sa moje stranice za razgovor)

Evo, Sly-ah, kratko koliko mogu. Ako možeš, molim te da kopiraš ovu raspravu na stranicu za razgovor članka Nil Blomkamp ili Blamkamp.

Mislim da si pogrešno shvatio značenjA reči izgovor i da je to razlog zbrke. Izgovor može da bude zvuk, talas koji se širi prostorom (ono na šta ja mislim i što je češća upotreba) i zapis ovog zvuka, talasa koji se širi prostorom, nekim slimbolima (bilo da je reč o fonetskom izgovoru kako ga nazivaju na Ingolo veb-sajtu ili IPA izgovoru / IPA zapisu koji je služben). Pogledaj takođe na početnoj stranici Ingolo veb-sajta: The site contains a searchable database of names with both phonetic and audio pronunciations in English. (kada kažu phonetic [pronunciation] misle na zapis kao tekst koji NIJE U STVARI IZGOVOR SA JUTJUBA već tekst, ne misle na zvučni talas već zapis teksta) Evo ti primer u kome „izgovor” pod jedan ne bi značio isto što i „IPA izgovor / IPA zapis” pod 3b. da nisam napisao „IPA transkripcija izgovora / IPA zapis izgovora”:
1. IZGOVOR REČI / AUDIO ZAPIS (ne možeš ga nikako zapisati na papir kao što možeš IPA zapis već samo čuti)
2. REČ U PISANOM OBLIKU / ZAPIS REČI (izvorna, kako je nastala: „Penn + sylvania” tj. od prezimena Penn (za osobu William Penn) i lat. silvanus, „drveće”)
Pennsylvania
3a. FONETSKA TRANSKRIPCIJA [IZGOVORA] / FONETSKI ZAPIS [IZGOVORA]: I. dosl. SPELOVANjE IZGOVORA REČI / engl. PRONUNCIATION RESPELLING (engl. Phonetic transcription ili Phonetic pronunciation, to jest fonetska transkripcija od. fonetski izgovor (u pisanoj formi, nije izgovor kao zvučni talas); jedna od dveju osnovnih vrsta lingvističkih transkripcija; Pronunciation respelling se koristi uglavnom u engleskoj literaturi i služi samo kao pomoćno sredstvo da olakša čitanje složene ili nepozante reči tako što je rastavi na izgovorljive i jednostavne skupove)
pen-sull-VAY-nyuh
3b. FONETSKA TRANSKRIPCIJA [IZGOVORA] / FONETSKI ZAPIS [IZGOVORA]: II. IPA TRANSKRIPCIJA IZGOVORA REČI / IPA ZAPIS IZGOVORA REČI (engl. IPA transcription ili engl. IPA pronuciation):
/ˌpɛnsɪlˈveɪnɪə/ ili /ˌpɛnsəlˈveɪnjə/
4. ORTOGRAFSKA TRANSKRIPCIJA: PRILAGOĐENA FORMA REČI U SRPSKOM JEZIKU (engl. Orthographic transcription; druga od dveju osnovnih vrsta lingvističkih transkripcija; reč dobijena prilagođavanjem odnosno TRANSKRIPCIJOM FONETSKE TRANSKRIPCIJE IZGOVORA engleske ili druge reči, dakle — pomoću IPA transkripcije izgovora (IPA zapisa izgovora) ili, eventualno, pomoću spelovanja izgovora reči ako se može tako prevesti (engl. Pronunciation respelling))
Pensilvanija

Samo mi nemoj reći da i dalje misliš da je [pen-sull-VAY-nyuh] ili /ˌpɛnsɪlˈveɪnɪə/ izgovor reči. Jesi li shvatio konačno da IPA zapis = IPA transkripcija = IPA izgovor ≠ izgovor i da izgovor ≠ transkripcija uopšte, bilo koja te da zbog toga ne možeš da referenciraš IPA zapis koji si napisao ti izgovorom odnosno audio zapisom jer umesto /ˈblʌm.kæmp/ može da bude /ˈblɒm.kæmp/ ili /ˈblɑm.kæmp/ tj. Blomkamp, pogotovo ako se u obzir uzme da je Nil vezan za JAR i Kanadu.

Kako si siguran da je tu ʌ? Meni puno više liči na ɒ kao u britanskom hot /hɒt/, body /ˈbɒdi/ ili hover /ˈhɒ.və(ɹ)/ (vidi takođe: Pronunciation exercises: /ʌ/ vs /ɒ/), ili na ɑ kao u američkom hot /hɑt/ ili body /ˈbɑdi/, ili možda britanskom ɒ u cloth /klɒθ/ ili kanadskom ɑ u cloth /klɑθ/. Poslušaj /hɒt/ i /hɑt/ te /ˈbɒdi/ i /ˈbɑdi/:

Pogledaj i etimologiju reči blom iz afrikansa i koje se reči vežu za nju (za bʰleh₃-) (bloom, flower, blōaną, blōmô, flōs, flōs, blōdiz, Blüte, blātus, bláth, bláth, bloduu, bleuzff, bleuñv, blodon, bleujen, blawd, blodyn; 10 sa slovom o, 4 sa a, 3 sa e, 1 sa u) što znači da je izgovor puno bliži o nego a.

Ova četiri izgovora iznad su puno sličnija onome što on kaže u videu (sličnija ɒ/ɑ nego æ). U primerima kao što je blond, koji su po sastavu slični blom, uvek je ili ɒ ili ɑ. Primer kada je o trankribovano u IPA sa ʌ, a da je sastav reči praskavi suglasnik + sonant + slovo „o” + sonant gotovo da nema. Evo ti reč come /kʌm/ u kojoj je ʌ. Poslušaj šta kaže Nil ovde (otprilike na sredini skrab bara možeš da klikneš više puta da čuješ jasno ɒ a ne ʌ) i kako se izgovaraju ʌ i ɒ ispod (britansko /kʌm/, američko /kʌm/, američko /kʌm/KOJE ZVUČI KAO /tʌm/, samo ʌ i samo ɒ):

Greška je nastala jer je Ingolo napisao blum, a ti tražio IPA za tu reč. Kako god, ne možemo ni ti ni ja nereferencirano unosi Blamkamp ili Blomkamp već navesti oba primera ma šta ja napisao u zelenom delu „tvrdeći” nešto za što nemam dokaz.

Pročitaj i Pronunciation respelling, Pronunciation respelling for English (fonemski sistem i nefonemski), šta je heterografija, kao i sve ostalo vezano za ovaj članak Fonetska transkripcija i ovaj članak Transkripcija (lingvistika). I savetujem ti da se podsetiš da koliko god toga znamo, treba da znamo uz to i da je to ništa u odnosu na sveukupnu literaturu i „znanje” na svetu i da ne treba da budemo toliko samouvereni (Sad znam da ništa ne znam smo preveli, a sono džoj još ne znamo „kako ide”; grč. ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα, lat. scio me nihil scire).

Dakle, za srpski jezik, koristimo ortografsku transkripciju fonetske transkripcije izgovora.

Transcription in the linguistic sense is the systematic representation of language in written form. The source can either be utterances (speech or sign language) or preexisting text in another writing system, although some linguists consider only the former [utterances] to be transcription. Broadly speaking, there are two possible approaches to linguistic transcription. Phonetic transcription focuses on phonetic and phonological properties of spoken language. Systems for phonetic transcription thus furnish rules for mapping individual sounds or phones to written symbols. Systems for orthographic transcription, by contrast, consist of rules for mapping spoken words onto written forms as prescribed by the orthography of a given language. Phonetic transcription operates with specially defined character sets, usually the International Phonetic Alphabet. Which type of transcription is chosen depends mostly on the research interests pursued. Since phonetic transcription strictly foregrounds the phonetic nature of language, it is most useful for phonetic or phonological analyses. Orthographic transcription, on the other hand, has a morphological and a lexical component alongside the phonetic component (which aspect is represented to which degree depends on the language and orthography in question). It is thus more convenient wherever meaning-related aspects of spoken language are investigated. Phonetic transcription is doubtlessly more systematic in a scientific sense, but it is also harder to learn, more time-consuming to carry out and less widely applicable than orthographic transcription.

I da, Pronouncing dictionaries su rečnici izgovora. Ali ti izgleda imaš problem sa shvatanjem značenja reči u srpskom jeziku. Za izgovor sam ti već objasnio iznad u više navrata. Napisao sam i članak (izgovor), ali nisam uspeo da ga sačuvam jer sam blokiran iz drugih razloga. To je prevod članka en:Pronunciation, a evo ispod sadržaj koji nameravam da ubacim za tri dana (nisam siguran kako se transkribuje Lynyrd Skynyrd odnosno kako se transkribuje /ˌlɛnərd ˈskɪnərd/[1] ili LEN-ərd-SKIN-ərd,[2] ali stavio sam Lenard Skinard):

Članak „Izgovor”


„Izgvovaranje” preusmerava ovde. Za album Lenard skinarda koji se može prevesti kao „Izgovoreno” pogledajte stranicu (Pronounced 'Lĕh-'nérd 'Skin-'nérd).
Za izgovaranje i transkripciju na Vikipediji pogledajte stranicu .en:Wikipedia:Manual of Style/Pronunciation.


Izgovor ili izgovaranje je način na koji se reč čita ili priča neki jezik. To je način na koji neko koristi glas da bi proizveo artikulisan zvuk te izgovorio neku reč. Ako se kaže da neko ima „pravilan izgovor”, misli se i na način čitanja reči i na način govorenja jezika unutar određenog dijalekta.

Od čega zavisi izgovor

Različiti pojedinci ili grupe ljudi reč mogu da izgovore na različite načine, što zavisi od mnogo faktora. Neki od tih faktora su:

  1. dužina kulturne izloženosti njihovog detinjsta[pojasniti]
  2. mesto trenutnog boravišta (prebivališta)
  3. govorni i poremećaji glasa[3]
  4. pripadnost etničkoj grupi
  5. status u društvu (društvena klasa)
  6. obrazovanje[4]

Lingvistička terminologija

Slogovi se broje kao jedinice zvuka (foni) koji oni koriste u svom jeziku. Grana lingvistike koja proučava ove jedinice zvuka se zove fonetika. Foni, koji igraju istu ulogu, grupisani su u klase od. jedinice koje se zovu foneme; proučavanjem fonema bave se nauke fonemika, fonematika i fonologija. Foni, kao komponente artikulacije, uglavnom se opisuju koristeći Međunarodni fonetski alfabet (engl. International Phonetic Alphabet, IPA) kojeg određuje Međunarodna fonetska asocijacija (engl. [] грешка: {{lang}}: нема текста (помоћ)).[a]

Vidi još

Napomene

  1. ^ „Akronim IPA se striktno odnosi [...] na International Phonetic Association. Međutim, sada je tako česta praksa da se akronim takođe korisiti za označavanje samog alfabeta (od fraze International Phonetic Alphabet) tako da se otpor čini sitničavim. Kontekst obično služi da razjasni dve upotrebe.”[5]

Reference

  1. ^ Pronunciation from album (Pronounced 'Lĕh-'nérd 'Skin-'nérd).
  2. ^ Pronunciation from album (Pronounced 'Lĕh-'nérd 'Skin-'nérd).
  3. ^ Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). Assessment in speech and language therapy. CUP Archive. str. 55. ISBN 0-415-07882-2. 
  4. ^ Labov, William (2003). „Some Sociolinguistic Principles”. Ur.: Paulston, Christina Bratt; Tucker, G. Richard. Sociolinguistics: the essential readings. Wiley-Blackwell. str. 234—250. ISBN 0-631-22717-2. 
  5. ^ Laver, John (1994) (na engleskom). Principles of Phonetics [Principi fonetike]. Njujork: Cambridge University Press. str. 561. ISBN 0-521-45031-4.


Nastavak rasprave

Ti si stvarn čudan čovek. Postavim tijednostavno pitanje, nadajući se da ćeš dati neki konstruktivan prilog ovoj raspravi, a ti meni nudiš kilobajte teksta kao odgovor, a na kraju mi NE ODGOVORIŠ NA PITANjE!

Mani se dociranja i popovanja, već mi odgovori: Koji je, po tvom mišljenju, najbolji, najefikasniji i najispravniji postupak pomoću kog bismo transkribovali engleska lična imena u srpski jezik (na Vikipediji na srpskom jeziku)?

Ako uspeš da mi odgovoriš u jednoj ili dve rečenice (bez velikih slova, uzvičnika, boldovanja, crvenih velikih slova itd), obećavam ti da ću pažljivo razmotriti tvoj odgovor i da ću nastojati da što konstuktivnije i objektivnije učestvujem u rešavanju ovog problema. I ne zaboravi: ako tvoj odgovor bude u smeru poništavanja i negiranja svih transkripcija koje su nastale na osnovu IPA-zapisa, koji su, opet, uspostavljeni na osnovu audio-izgovora (uglavnom klipova sa Jutuba) budi spreman da se dodatno angažuješ na brisanju 20-30 000 transkripcija naselja u SADI Engleskoj, koji su transkribovani upravo ovim postupkom i da nazive tih članaka vratiš na originalni oblik.Da ne govorim o velikom broju imena i prezimena savremenih ličnosti (glumca, modela, pevača ...). Ukoliko na to pristane i zajednica, ja ću ti vrlo rado pomoći u tom, a ukoliko ti ne budeš imao vremena ili volje za to, ja ću započeti, očekujući da mi se pridružiš u tome.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 10:19, 24. decembar 2015. (CET)[odgovori]

Evo u dve rečenice:
  1. Ponoviću iz komentara iznad: Dakle, za srpski jezik, koristimo ortografsku transkripciju fonetske transkripcije izgovora.
  2. Još jednom: Najefikasniji i najispravniji način pomoću kog transkribujemo je ortografska transkripcija (pomoću Vikipedija:Transkripcija sa...) fonetske transkripcije izgovora koja može biti ili IPA zapis / IPA izgovor ili pronunciation respelling (pri čemu podvučena fonetska transkripcija izgovora nije sam izgovor već transkripcija izgovora kako joj samo ime govori, a izgovor je isključivo audio-zapis jer kada bismo kazali da je izgovor audio-zapis i da je izgovor IPA zapis, reči izgovor bismo pridružili novu definiciju). (pročitaj prave definicije reči „izgovor” i „transkripcija” u člancima Pronunciation i Transcription (linguistics) da saznaš razliku!) — Obsuser✉ 00:11, 25. decembar 2015. (CET)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Нил_Бламкамп/Архива_1&oldid=26459951”