Друштвена класа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Друштвена класа је појам који приликом описивања неког друштва означава хијерахијску поделу између појединаца и група.

Тачне дефиниције класе, односно њихова подела у појединим друштвима, често зависи од специфичних географских, економских, културних и других околности појединог друштва, али и о идеологији појединих аутора који су се бавили том темом.

Додатни проблем код одређивања класа јесте тај што је велики део данашњег света прихватио егалитаријанске принципе према којима су сви људи једнаки, па дакле формалноправно не би требало да постоје никакве класе. Међутим, оне постоје, односно постојале су чак и у државама и системима које су из идеолошких разлога настојале понекад и драстичним мерама избрисати све друштвене разлике.

Поделе класа[уреди]

Најчешћа и најједноставнија подела друштва на класе јесте подела на класу људи који имају и класу људи који немају моћ, при чему се они који имају моћ називају елитом или владајућом класом, док се они који немају моћ називају потлаченом класом. У најранијим и најпримитивнијим друштвима моћ је произлазила из супериорне физичке снаге, односно старости која је са собом доносила животно искуство, а самим тиме ауторитет.

Касније су се, с поделом рада и развојем цивилизације, класне разлике почеле продубљивати и претварати у сложене системе класне поделе при чему је свака класа имала под-класе, а сваки појединац био одређен припадношћу тачно одређеном друштвеном слоју. Један од најбољих примера је индијски систем касти.

У прошлости је порекло, односно припадност одређеној етничкој групи и/ли раси такође био критеријум за припадност некој друштвеној класи. Данас се класе у западним друштвима углавном одређују према материјалним критеријумима, а нешто ређе и по критеријуму степена образовања, па је тако најпознатија подела на беле и плаве оковратнике.

Ипак, најраспрострањенија и најшире прихваћена категоризација друштвених класа у већини друштава данашњег света се заснива на подели на вишу, средњу и нижу класу, при чему се као критеријуми за поделу користе различите комбинације порекла, материјалног богатства, политичког утицаја, образовања, културе и начина живота.