Razgovor:Prvi svetski rat/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Kandidat za sjajan članak na raspravi

Rasprava traje do: 6. novembra 2010., 17:00 (7 dana od vremena kada postavljate predlog). --Aleks (razgovor) 16:51, 29. oktobar 2010. (CEST)

1.

Nekoliko komentara

• mešanje narečja

Iako člankom dominira ekavica, u nekim delovima (uglavnom kod dela o tehnologiji) pojavljuje se ijekavica, tipa: njemački, korišteno umesto nemački, korišćeno.

Nigde nisam pronašao "njemački". --Aleks (razgovor) 01:10, 30. oktobar 2010. (CEST)

Moguće da sam ga ispravio u nekoj izmeni. --178.223.132.247 (razgovor) 01:19, 30. oktobar 2010. (CEST)

• crt(ic)e
  • austro-ugarski ili austrougarski

Austro-Ugarska je rešena. --Aleks (razgovor) 01:22, 30. oktobar 2010. (CEST)

Vrlo je moguće da ide sa crt(ic)om pošto je samo ime te države specifično. Sama crt(ic)a u imenu države naglašava da je reč o dvojnoj monarhiji, te se možda i podrazumeva da se pridev takođe piše sa crt(ic)om. Pokrenući diskusiju na forumu SJA, pa kad se dobiju rezultati — postaviću ih ovde. --178.223.132.247 (razgovor) 02:28, 30. oktobar 2010. (CEST)

Rukovodio sam se člankom Austro-Ugarska. --Aleks (razgovor) 03:28, 30. oktobar 2010. (CEST)

Pošto je naziv te države polusloženica (kao što je Herceg-Bosna), te kad dođe do promene imenice u pridev dolazi do promene velikih početnih slova u mala ali se ne gubi crt(ic)a. --109.92.108.191 (razgovor) 11:36, 30. oktobar 2010. (CEST)

E si siguran? Ja mislim da se kaže austrougarska vojska, a ne austro-ugarska vojska. --Aleks (razgovor) 23:31, 31. oktobar 2010. (CET)

Austrougarska ratna mornarica --Aleks (razgovor) 23:33, 31. oktobar 2010. (CET)

• • pro-nešto ili pronešto (takođe važi i za anti-, kontra-)

Kako treba? sa ili bez crtice? --Aleks (razgovor) 01:24, 30. oktobar 2010. (CEST)

Ja bih stavio bez crtice, kao što je slučaj kod reči panslovenski. No najsigurnije je pitati nekog ko se dobro poznaje iz oblasti pravopisa. --178.223.132.247 (razgovor) 01:28, 30. oktobar 2010. (CEST)

Koliko ja shvatam "anti" ide bez crtice, a "pro" sa crticom. --Aleks (razgovor) 02:19, 30. oktobar 2010. (CEST)

Treba utvrditi šta je pravilno.

• navodnici

Negde (uglavnom kod citata) je potrebno navodnike "" zameniti s „“.

Ovo je popravljeno. --Aleks (razgovor) 01:19, 30. oktobar 2010. (CEST)

• izvori

Kod nekih ključnijih delova teksta, i manje i ne tako poznatih podataka potrebno je dodati reference.

Koji? --Aleks (razgovor) 01:19, 30. oktobar 2010. (CEST)

Naslovi: „Ekonomija i stanovništvo“, „Tehnika“; kao i drugi pasus naslova „Nadmoć Antante i legenda o ubodu u leđa, novembar 1918.“. --178.223.132.247 (razgovor) 01:25, 30. oktobar 2010. (CEST)

Prošarao sam neke izvore. Nije idealno ali je malo bolje. --Aleks (razgovor) 23:27, 31. oktobar 2010. (CET)

--178.223.132.247 (razgovor) 00:13, 30. oktobar 2010. (CEST)

Državno uređenje (oblik vladavine)

U jednom delu članka stoji ime države, ispred koga se nalazi oblik vladavine, dok u drugom samo ime države, i tako naizmenično. Konkretno mislim na sledeće: najpre stoji Kraljevina Italija, K. Srbija. K. Bugarska itd, dok u narednom delu članka samo Italija, Srbija i Bugarska itd, i onda ponovo iz početka.

To otežava čitaočevo praćenje članka i on (članak) ne izgleda sasvim usklađeno. Predlažem da ostane samo ime države u tekstu veze, dok je u naslovu veze potrebno da stoji ime sa oblikom vladavine ([[Краљевина Бугарска|Бугарска]]).

Primenu toga predlažem na sledeće države, uključujući već navedene: Grčka, Rumunija, Nemačka, Crna Gora, Albanija, Rusija.

--178.223.132.247 (razgovor) 00:53, 30. oktobar 2010. (CEST)

Ovo sa oblikom vladavine je napisan možda u desetak slučajeva. Od toga Kraljevina SHS mislim da je opravdano. Ili Nemačka carevina u trenutku kada se naglašava da ona prestaje da postoji kao monarhija. Postoji samo par puta koje bi trebalo da se promene. Međutim, mislim da je veći problem linkova jer za Kraljevinu Bugarsku imamu kakvu-takvu stranicu o toj državi. Tako da treba raditi da linkovi vode ka tim državama. --Aleks (razgovor) 01:29, 30. oktobar 2010. (CEST)

Proredio sam oblike vladavine. Ako ima još neki slučaj neka se navede ovde. --Aleks (razgovor) 01:33, 30. oktobar 2010. (CEST)

Za Nemačku si u pravu. No ako za Nemačku važi, mora i za Rusiju (koja je takođe postala republika, zbog dveju revolucija). Postoje članci o tadašnjoj (Kraljevini) Crnoj Gori, (Kneževini) Albaniji i (Kraljevini) Italiji. No članak o Kraljevini Rumuniji ne postoji, dok „Kraljevina Grčka“ preusmerava na republiku (!). Pošto ne postoje članci za dve navedene države, onda ne mora da se stavljaju veze dok isti ne budu napisani. A pošto su posle PSR te dve države ostale kraljevine (tu je izuzetak Grčka koja je 1924. postala republika, što mislim da nije bitno za ovaj članak), ne mora da se pored imena tih država navodi oblik vladavine.

Nešto mi nije jasno u ovoj izmeni. Zašto si pored „Objava rata Austro-Ugarske Srbiji“ dodao „Kraljevini“? --178.223.132.247 (razgovor) 02:28, 30. oktobar 2010. (CEST)

Pogledaj ponovo. Pisalo je Objava rata AU Kraljevini Srbiji, a ja sam skinuo Kraljevinu i ostavio link ka Kraljevini Srbiji. --Aleks (razgovor) 03:24, 30. oktobar 2010. (CEST)

U pravu si, nisam dobro pogledao. --109.92.108.191 (razgovor) 10:02, 30. oktobar 2010. (CEST)

Reference

Postoje 3 Reference. Ima li ideju neko kako to da se sredi? --Aleks (razgovor) 01:37, 30. oktobar 2010. (CEST)

Koja je tačno svrha tih referenci pri dnu članka? Da referenišu reference iznad njih? Ako je to tako, onda možda u tom naslovu s tri reference da se reči „reference“ zamene s „napomene“. --178.223.132.247 (razgovor) 02:28, 30. oktobar 2010. (CEST)

Skinuo sam reference na dnu, one su bile greška. Kako da preimenujemo one koje su sada na dnu? Literatura? --Aleks (razgovor) 03:22, 30. oktobar 2010. (CEST)

Promenjeno u „Literatura“. --109.92.108.191 (razgovor) 10:02, 30. oktobar 2010. (CEST)

Veliko i malo slovo

Bokice, zašto si kod imena bitaka reč „bitka“ postavio s malim slovom. Te konstrukcije (npr. Bitka na nešto) predstavljaju „lična“ imena tih borbi odnosno pod tim nazivom su poznate u istori(ografi)ji, te se prva reč u toj konstrukcija piše i velikim početnim slovom da bi se napravila razlika od opšteg značenja reči „bitka“ (npr. U toku 1914, Bitka na Ceru je bila jedna od većih bitaka srpske vojske.). --109.92.108.191 (razgovor) 10:13, 30. oktobar 2010. (CEST)

Mislim da bas treba obrnuto. Vikipedija:Veliko i malo slovo. -- Bojan  Razgovor  10:33, 30. oktobar 2010. (CEST)

Hm, ja mislim da treba da bude kao što je slučaj sa imenima ratovima i ustaljenim imenima ustanaka, pobuna, revolucija koja nemaju opisno-informativni karakter, odnosno kao što je opisano ovde. --109.92.108.191 (razgovor) 11:21, 30. oktobar 2010. (CEST)

Ja gledam po ovome: Opisni nazivi od opšte imenice (malim slovom) i geografskog imena (velikim slovom): bitka kod sela Borodina, bitka na Vaterlou, boj na Ivankovcu, bitka kod Sigeta, bitka na Kosovu. -- Bojan  Razgovor  13:34, 30. oktobar 2010. (CEST)

Uvod

Započeo bih članak rečenicom kao što je: „Prvi svetski rat je militirastički sukob koji je započeo u Evropi 1914.“ --_________ (razgovor) 14:47, 6. novembar 2010. (CET)

Ako bi se uvod menjao u predloženom obliku, onda pre ide: „Prvi svetski rat je bio osvajački.....". Militarizam ne pravi razliku u ratovima, pošto je u svakom zastupljen.-- Sahararazgovor 14:56, 6. novembar 2010. (CET)

Prva rečenica sada glasi: "Prvi svetski rat je vođen od 1914. do 1918. godine a u njemu je učestvovala većina svetskih velikih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila."

Bila je rasprava o tome. Ne bežim od toga da se rečenica promeni. Ali logički problem je RAT = VOJNI (MILITARISTIČKI) SUKOB. Ja ću sada da promenim u:"Prvi svetski rat je vojni sukob koji je trajao od 1914. do 1918. godine u kome je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisana u dva sukobljena saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila."

„Prvi svetski rat je bio osvajački.....". - Ovde je problem što svaki rat ima osvajačku komponentu. Korisnik koji to ne zna neka pogleda rat. --Aleks (razgovor) 15:00, 6. novembar 2010. (CET)

Jedino što bi moglo da se doda je Totalni rat. --Aleks (razgovor) 15:07, 6. novembar 2010. (CET)

Eventualno bi moglo: "Prvi svetski rat je prvi totalni rat u 20. veku koji je trajao od 1914. do 1918. godine. U ratu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisana u dva sukobljena saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila." --Aleks (razgovor) 15:13, 6. novembar 2010. (CET)

Oslobodilački rat je suprotan od osvajačkog, isto tako odbrandbeni. Nasuprot tome, vojna komponenta je prisutna, u bilo kome ratu. Totalni rat nije karakterističan niti vojno stručno poznat pojam. Svetski rat, nije slučajan naziv. Govori da je većina zemalja učestvovalo u tome ratu.-- Sahararazgovor 17:19, 6. novembar 2010. (CET)

Mi imamo stranicu totalni rat a nemamo oslobodilački ili osvajački. Nemamo stranicu za oslobodilački ili osvajački rat. Da bi se neko branio treba neko da napadne. Ali tu smo na tankom ledu jer: 1. što je za nekoga oslobađanje za drugog je osvajanje. 2. Treba nam podela ratova, a ovo može da bude podela nekog filozofa, na stranici za rat postoji neka podela ali nije jasna. Npr:

• Podela prema karakteru rata:
  • oslobodilački rat
  • odbrambeni rat
  • građanski rat
  • imperijalistički rat
  • kolonijalni rat
  • verski rat

--Aleks (razgovor) 17:31, 6. novembar 2010. (CET)

Glasanje za sjajan članak

Konstatujem da je rasprava završena i da su tokom nje otklonjene uočene prepreke, pa se za ovaj članak može glasati da li je sjajan. --Aleks (razgovor) 17:13, 6. novembar 2010. (CET)

famozna prva rečenica

Prvi svetski rat je naziv za veliki oružani sukob...... ?--Aleks (razgovor) 17:43, 6. novembar 2010. (CET)

Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine u kome je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva suprostavljena saveza:-- Sahararazgovor 18:29, 6. novembar 2010. (CET)

Komentari sa strane za glasanje

Ova posednja izmena uvodne rečenice nije prihvatljiva. Koji i kakav to svetski rat može biti a da nije „vojni sukob“? Ovo je više od pleonazma. Uostalom i urednik to nesvesno priznaje kada uvodi unutrašnju vezu: [[рат|војни сукоб]].-- Sahararazgovor 17:36, 6. novembar 2010. (CET)

Bolje je da se rasprava vrši na stranici za razgovor. --Aleks (razgovor) 17:41, 6. novembar 2010. (CET)

Tamo je i bila, ali nije uvaženo i stavljeno u arhivu.-- Sahararazgovor 18:23, 6. novembar 2010. (CET)

Razrešeno. -- Sahararazgovor 08:44, 7. novembar 2010. (CET)

Sjajan članak

Članak je izabran u kategoriju sjajnih članaka 13. novembra 2010. --Новак (razgovor) 23:41, 4. decembar 2010. (CET)

Skidanje sa spiska sjajnih

Konstatujem da je polupismenost ovog članka, a naročito njegovog odeljka Zapadni front takva da je sramota za sve one koji su glasali da ovo ruglo bude sjajno. Detalji na Vikipedija:Sjajni tekstovi#Uklanjanje sa spiska --V. Burgić (reci...) 14:08, 4. decembar 2010. (CET)

Komentari

Nisam ispratio glasanje o ovom članku, i sad mi je žao. Sramota je članak koji u svom sastavu ima i ovakav tekst da bude sjajan. Pretpostavljam da glasači za sjajnost ovog članka nisu imali vremena da ga pročitaju celog, a evo samo nekih odlomaka:

Australijsko-Kanadske trupe na čelu napada kod Amijena, bitke koja je označila početak nemačkog sloma, pomogla je britanskim snagama

Rešeno. --Aleks (razgovor) 21:38, 4. decembar 2010. (CET)

Inspirisano Stendalom:

Erih Ludendorf je okarakterisao ovaj dan kao crni dan nemačke vojske. [...] Još jedan crveni dan kao što je objasnio Ludendorf.

Rešeno. --Aleks (razgovor) 20:54, 4. decembar 2010. (CET)

Repetitio mater studiorum est:

a da se prekine kada taj napad prekine da ima početne uspehe

Rešeno. --Aleks (razgovor) 21:50, 4. decembar 2010. (CET)

Bapaum je pao 29. Novozelandskoj diviziji Treće armije i Austrijalijancima

Rešeno. --Aleks (razgovor) 22:33, 4. decembar 2010. (CET)

...verovatno im je pao na glavu?

Dalje na jugu je Prva i Treća francuska armija polako napredovale

Rešeno. --Aleks (razgovor) 22:33, 4. decembar 2010. (CET)

A što bi rekao gugl traslejt:

„Vidim da moramo da napadnemo ravnotežu. Skoro smo dostigli limit od našeg otpora. Rat mora biti završen.“

Rešeno.--Aleks (razgovor) 21:37, 4. decembar 2010. (CET)

A onda, umorni od ratovanja, Nemci se predavaju meditaciji:

davajući isntrukcije Hintcu da traži meditaciju holandske Kraljice

Rešeno. --Aleks (razgovor) 21:06, 4. decembar 2010. (CET)

Zahtevati nekome ili nešto od nekoga...

10. septembra Hindenburg je zahtevao korake ka miru austrijskom i nemačkom Caru apelujući na Holandiju za meditacijom

Rešeno. --Aleks (razgovor) 20:54, 4. decembar 2010. (CET)

Ostao bez njega, ako znam šta je pisac hteo da kaže:

Zigfrid pozicija je dovedena u opasnost da se okrene od severa

Rešeno.--Aleks (razgovor) 22:11, 4. decembar 2010. (CET)

Opasnost od pobune je bio veliki

Rešeno. --Aleks (razgovor) 20:54, 4. decembar 2010. (CET)

A kako li glasi kompletna deklinacija ovog opasnosta?

Svakako, Nemačka, je snabdevala hranu i ulje. Na žalost, ostajemo uskrađeni za informaciju – čime ih je to snabdevala:

Kolaps na Balkanu značio je za Nemačku gubitak snabdevanja ulja i hrane.

Rešeno.--Aleks (razgovor) 21:30, 4. decembar 2010. (CET)

Prema tome – za početak neka neko ukloni ovu sramotu sa Glavne strane, a onda ili temeljno sređivanje ili uklanjanje epiteta „sjajan“. --V. Burgić (reci...) 14:04, 4. decembar 2010. (CET)

Što se tiče prve strane ona će valjda sutra da se skine ili može neko da skloni. Drugo, da se da neko vreme pa da se onda postavi glasanje. Članak ima preko 200 kb. --Aleks (razgovor) 14:20, 4. decembar 2010. (CET)

Može li da se da 10 dana pa da se stavi na glasanje.--Aleks (razgovor) 14:23, 4. decembar 2010. (CET)

Aleks, ja sam i napisao u statusu „na raspravi“ a ne „na glasanju“, i kao što možeš da vidiš, nisam dao svoj glas. Mislim da, kao i kod izbora za sjajne, treba ostaviti 7 dana za raspravu i eventualne ispravke. Ali je zaista sramota da stoji na naslovnoj strani sa ovakvim glupostima. --V. Burgić (reci...) 14:25, 4. decembar 2010. (CET)

Znam da ima period za raspravu. Nego da li hoćeš par dana da ja ispravljam (i drugi ako žele) a ti daj svoju ocenu da li je dobro ili ne. Bolje je da sada to tako rešimo nego da se povlači cela procedura. --Aleks (razgovor) 16:45, 4. decembar 2010. (CET)

Da nije žalosno, bilo bi smešno. Tekst ima 235K i 131 referencu, i zato se bez čitanja može glasati za njega. Sve dok se kod korisnika ne bude razvila svest da treba pročitati članak pre glasanja, imaćemo ovakve tekstove na glavnoj strani.--Walker (razgovor) 14:24, 4. decembar 2010. (CET)

Bitno je da smo prvu rečenicu popravili. ;-) --Aleks (razgovor) 16:47, 4. decembar 2010. (CET)

Zamerke koje je Korisnik:Burga naveo su popravljene. Može li neko da proveri da li je to valjano i da li ima još nešto? --Aleks (razgovor) 00:56, 5. decembar 2010. (CET)

Šteta da ovom članku bude ukinut status sjajnog, ali mu je ipak potrebno temeljno sređivanje. Čitav prvi i drugi odeljak su jako problematični, dok je treći uglavnom korektan. U odeljku uzroci je pisano o Sarajevskom atentatu i julskoj krizi, pa se to ponavlja i u odeljku o Sarajevskom atentatu gde čak stoji da za više informacija treba pogledati članak julska kriza. Potom opet iamo odeljak pod nazivom Julska kriza i objava rata, u kojem bi bilo logičnije da stoji ova veza ka članku o julskoj krizi.

Šta nedostaje prvom i drugom odeljku? I koji su to tačno odeljci? Uvod? Odeljak Uzrok govori o tome da je bilo više kriza i da se rat približavao a onda je došla kriza koja nije mogla da se razreši mirnim putem. Odeljak Sarajevski atentat govori baš o toj krizi koja je došla. Jedino da to spojimo, ali po meni ovako ima smisla. Da li da izbacim to Julska kriza iz odeljka Sarajevski atentat? --Aleks (razgovor) 04:30, 5. decembar 2010. (CET)

Bliska teorija prihvaćena od strane brojnih istoričara smatra da su mobilizacioni planovi Nemačke, Francuske i Rusije automatski eskalirali konflikt.

- ovu rečenicu nisam uspeo da razumem, pa bi je trebalo preformulisati ili naka mi je neko pojasni.

Ni meni nije jasno tako da sam to malo presredio. --Aleks (razgovor) 04:25, 5. decembar 2010. (CET)

U odeljku militarizam i autokratija, trebalo bi referencirati ovo gde se navodi drugo stanovište. Voleo bih da vidim gde se to navodi, jer mi ovo zvuči kao loš prevod, te je stoga dosta nerazumljivo. Još primedbi kad pažljivije isčitam ostatak :)--Walker (razgovor) 04:07, 5. decembar 2010. (CET)

Odeljci: Militarizam i autokratija, Balans moći, Ekonomski imperijalizam, Trgovinske barijere i Politički uzroci su prebačeni na stranicu Uzroci Prvog svetskog rata jer su obuhvaćeni odeljkom Uzroci. --Aleks (razgovor) 15:44, 10. decembar 2010. (CET)

Glasanje (pravilnik)

Glasanje u trajanju od sedam dana počinje nakon perioda vrednovanja kandidata, samo u slučaju da je rasprava bila uspešna:

1. Ako je pored autora/predlagača u raspravi učestvovao bar jedan korisnik.
2. Ako nisu otklonjeni razlozi za sve objektivne primedbe date na javnoj raspravi.

Tokom sedmodnevne rasprave izneti su komentari/primedbe koje su uvažene, pa po tački 2. rasprava je uspešna sko nisu otklonjeni razlozi za sve objektivne primedbe date na javnoj raspravi. Rasprava je ispunila prvi uslov ali ne i ne drugi, i s obzirom na to uklanja se nalepnica da je članak na raspravi.

--Новак (razgovor) 02:11, 12. decembar 2010. (CET)

Bibliografija

Ne bi bilo loše da se skraćenice i objašnjenja bibliografskih jedinica prevedu na srpski jezik, zapravo to bi se moralo uraditi da članak ne bi bio mešavina srpskog i engelskog. Na primer ed. treba zameniti sa urednik, uredio ili odgovarajućom skraćenicom, takođe sam za jednu bibliografsku jedinicu video objašnjenje 385 pp version if his multivolume history, ako to nije naslov mora se prevesti na srpski jezik. --Vojvoda razgovor 08:59, 29. decembar 2010. (CET)

Ratni zločini u Prvom svetskom ratu u Srbiji

Iako na Vikipediji imamo odrednicu za Arčibalda Rajsa, nema nikakvih naznaka o tome zbog čega je on konkretno bio angažovan ovde niti šta je kao kriminolog otkrio, kako na odrednici Prvi svetski rat (ni na srpskom, ni na engleskom), tako ni na onoj njemu posvećenoj. Mislim da su te informacije značajne za razumevanje posleratne istorije Balkana i politike sila Antante prema Srbiji i Kraljevini SHS. 147.91.1.45 (razgovor) 11:39, 17. januar 2011. (CET)

Pa eto, taman bi mogao to da dodas. --Aleks (razgovor) 16:21, 17. januar 2011. (CET)

O tome bi se svakako mogao napisati i poseban članak.--Vojvoda razgovor 17:00, 29. januar 2011. (CET)

Jedna konfuzna rečenica

Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata je Sarajevski atentat, a uzrok nerešena kriza u julu 1914. godine između Austro-Ugarske i Srbije. Međutim, uzroci rata leže u višedeceniskoj složenoj vojno-političkoj situaciji, rivalitetima i priprema za rat između velikih sila u Evropi, kome je trebao razlog da se za samo par meseci iz blagostanja pređe u stanje sveopšteg ratovanja.

Ove dve rečenice su jako konfuzne a donekle i kontradiktorne. Naime, navodi se da je povod Sarajevski atentat a potom kao uzrok Julska kriza. Zapravo iz Sarajevskog atentata je proistekla Julska kriza i nerešavanje te krize je dovelo do formalne objave rata Kraljevini Srbiji. Dalje navođenje da uzroci rata leže u složenim političkim odnosima prethodnih decenija je razumljiva ali potom u delu koji treba da detaljnije iznese ove uzroke opet na prvom mestu stoji Sarajevski atentat (!) pa onda trka u naoružanju koja jehronološki prethodnila atentatu i to decenijama. A onda ko poveznica se daje članak ka drednotu što je samo posmatranje stvari iz anglosaksonskog ugla gde je trka u pomorskom naoružanju predstavljala glavnu tačku sporenja a pritom kao da Francuska kao glavni rival uopšte ne zaslužuje pažnju. Da ne govorim o ruskoj politici, približavanju Francuskoj i Engleskoj itd. Moralo bi se odvojiti više prostora za ove diplomatske pripreme. --Vojvoda razgovor 17:05, 29. januar 2011. (CET)

Gde se drugi put pominje Sarajevski atentat? --Aleks (razgovor) 17:10, 29. januar 2011. (CET)

Sada mi je jasnije. Imaš li neku ideju kako da to razbistrimo? --Aleks (razgovor) 17:14, 29. januar 2011. (CET)

Izvini što se ranije nisam javio u vezi sa ovim komentarom, sto posto sam zaboravio, moram detaljnije da pregleda tekst da bih mogao da predložim konkretne promene. Na prvi pgoled vidim da je oko članka mnogo rađeno i da je dat jedan opširan uvod u istoriju Prvog svetskog rata, ali ne bih bio iskren ako bih rekao da nema mesta za sitnije popravke i prepravke, koje bi tekst učinile jasnijim, jezgrovitijim i konzistentnijim. Narendih dana ću detaljno da pregledam pa ako naiđem na nešto što smatram da bi trebalo promeniti staviću na stranicu za razgovor jer ne bih na svoju ruku vršio bitnije izmene.--Vojvoda razgovor 22:30, 10. februar 2011. (CET)

Bibliografija

Moram još jednom da skrenem pažnju na bibliografiju: ne znam kakav je sistem navođenja bibliografskih odrednica bez ili mesta izdavanja ili izdavača, to u sprskoj isotirografiji nije praksa, a nije ni u stranim istoriografijama, za drzge oblasti ne mogu da tvrdim. Drugo što je jako važno je da je proed radova na engelskom jeziku obavezno trebalo probrati i glavne radove na srpskom jeziku, jer se (gle čuda) i kod nas pisalo o Prvom srpskom ratu a srpskom čitaocu ti radovi su svakako dostupniji.--Vojvoda razgovor 17:09, 29. januar 2011. (CET)

Pisalo se. Dva naša najvažnija izvora koja su korišćena su:

• Vladimir Ćorović: Istorija srpskog naroda. Beograd 1997.
• Dušan Bataković: Nova istorija srpskog naroda, Beograd: Naš Dom 2000. (koautori: A. Fotić, M. St. Protić, N. Samardžić); drugo dopunjeno izdanje: Beograd 2002., ISBN 86-7268-015-4; --Aleks (razgovor) 17:12, 29. januar 2011. (CET)

Ubacio bih obavezno i knjigu Andreja Mitrovića, Srbija u Prvom svetskom ratu (objavljena i na engelskom jeziku, sigurno najkoncizniji i najsveobuhvatniji pregled srpske istorije u Prvom svetskom ratu) kao i knjigu Prvi svetski rat koju su priredili Savo Skoko i Petar Opačić a koja se sastoji od dva toma, u prvom je prikazana istorija Prvog svetskog rata na evropskim i (mnogo manje) svetskim vojištima a drugi tom je posvećen Srbiji i Crnoj Gori. Što se tiče operacija srpske vojske u Prvom svetskom ratu mislim da je Ministarstvo vojno između dva svetska rata izdalo jednu publikaciju vojnoistorijskog i vojnotehničkog karaktera gde je tok ovih operacija najdetaljnije prikazan ali nisam siguran da je ova knjiga pogodna za opštu bibliografiju o Prvom svetskom ratu, možda bi se mogla doadti u članak o Srbiji u ovom sukobu.--Vojvoda razgovor 22:27, 10. februar 2011. (CET)

I ja bih ubacio, ali ja sam gore navedene knjige koristio. Bilo bi dobro da neko ko ima te knjige unese neke stvari iz tih knjiga i da ih navedemo. --Aleks (razgovor) 00:26, 11. februar 2011. (CET)

Direktne učesnice rata

a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i ekonomija.

Pretpostavljam da se pod direktnim učesnicama rata podrazumevaju države na čijoj je teritoriji rat vođen. Trenutna formulacija je nejasna: ako se pod direktnim učešćem u ratu podrazumevaju sve države koje su u ratu učestvovale (a ne vidm šta bi se drugo podrazumevalo) onda rečenica nije tačna jer teritorija pojedinih država-učesnica nije bila izložena ratnim razaranjima a ako se pod ovim terminom podrazumevaju države na čijoj teritoriji je vođen rat onda bolje tako i reći da bi se izbegla bespotrebna zabuna.--Vojvoda razgovor 09:52, 12. februar 2011. (CET)

Vojvodo, sve što si napisao ovde stoji. Postoje formulacije koje nisu u potpunosti jasne i bilo bi dobro da se pojasne. Ti možeš, bez većeg obrazloženja, da pojasniš i promeniš te rečenice. --Aleks (razgovor) 22:35, 28. februar 2011. (CET)

Svakako da te manjkavosti treba ispraviti, ja sam poneku ispravio ali za neke hoću da čujem šta je pisac hteo da kaže, možda je moja opservacija pogrešna a primedba neumesna. negde gde sam bio siguran da treba ispravljati odmah sam menjao. Mislim da članak mora da prođe još jedno temeljno pregledavanje da bi se sve sitnije greške prvo uočile a potom i ispravile.--Vojvoda razgovor 19:24, 18. mart 2011. (CET)

Okruživanje Evrope

Rat se vodio na nekoliko ratišta koji su naširoko okruživali Evropu.

Na koji način su Zapadni i Istočni front okruživali Evropu? Ako već mora da se upotrebi ovakva formulacija pre bih rekao da su presecali Evropu jer se jedan pružao kroz zapadnoevrospke a drugi kroz srednjo i istočnoevropske države.--Vojvoda razgovor 11:51, 12. februar 2011. (CET)

Ruske granice

izgubila veliki deo svoje zapadne granice- Rusija nije izgubila zapadne granice nego teritorije u zapadnim delovima države, ili zapadne oblasti ili tako nešto.--Vojvoda razgovor 22:25, 28. februar 2011. (CET)

Prva saveznička pobeda

Piše u tekstu da je Cerska bitka prva saveznička pobeda, no par redova iznad piše da su pet dana ranije francuske i britanske trupe izvršile invaziju na Togolend. Osim ako nije u Togolendu bilo nijednog nemačkog niti bilo kog drugog vojnika koji bi pružio otpor, onda je to prva saveznička pobeda. --Burga (razgovor) 08:03, 10. oktobar 2014. (CEST)

Upravu si Burga invazija na Togolend je prva saveznička pobeda jer je bilo žrtava. Zmija bgd 13:46, 10. oktobar 2014. (CEST)