Разговор:Први светски рат/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Расправа траје до: 6. новембра 2010., 17:00 (7 дана од времена када постављате предлог). --Алекс (разговор) 16:51, 29. октобар 2010. (CEST)

1.

Неколико коментара

• мешање наречја

Иако чланком доминира екавица, у неким деловима (углавном код дела о технологији) појављује се ијекавица, типа: њемачки, кориштено уместо немачки, коришћено.

Нигде нисам пронашао "њемачки". --Алекс (разговор) 01:10, 30. октобар 2010. (CEST)

Могуће да сам га исправио у некој измени. --178.223.132.247 (разговор) 01:19, 30. октобар 2010. (CEST)

• црт(иц)е
  • аустро-угарски или аустроугарски

Аустро-Угарска је решена. --Алекс (разговор) 01:22, 30. октобар 2010. (CEST)

Врло је могуће да иде са црт(иц)ом пошто је само име те државе специфично. Сама црт(иц)а у имену државе наглашава да је реч о двојној монархији, те се можда и подразумева да се придев такође пише са црт(иц)ом. Покренући дискусију на форуму СЈА, па кад се добију резултати — поставићу их овде. --178.223.132.247 (разговор) 02:28, 30. октобар 2010. (CEST)

Руководио сам се чланком Аустро-Угарска. --Алекс (разговор) 03:28, 30. октобар 2010. (CEST)

Пошто је назив те државе полусложеница (као што је Херцег-Босна), те кад дође до промене именице у придев долази до промене великих почетних слова у мала али се не губи црт(иц)а. --109.92.108.191 (разговор) 11:36, 30. октобар 2010. (CEST)

Е си сигуран? Ја мислим да се каже аустроугарска војска, а не аустро-угарска војска. --Алекс (разговор) 23:31, 31. октобар 2010. (CET)

Аустроугарска ратна морнарица --Алекс (разговор) 23:33, 31. октобар 2010. (CET)

• • про-нешто или пронешто (такође важи и за анти-, контра-)

Како треба? са или без цртице? --Алекс (разговор) 01:24, 30. октобар 2010. (CEST)

Ја бих ставио без цртице, као што је случај код речи пансловенски. Но најсигурније је питати неког ко се добро познаје из области правописа. --178.223.132.247 (разговор) 01:28, 30. октобар 2010. (CEST)

Колико ја схватам "анти" иде без цртице, а "про" са цртицом. --Алекс (разговор) 02:19, 30. октобар 2010. (CEST)

Треба утврдити шта је правилно.

• наводници

Негде (углавном код цитата) је потребно наводнике "" заменити с „“.

Ово је поправљено. --Алекс (разговор) 01:19, 30. октобар 2010. (CEST)

• извори

Код неких кључнијих делова текста, и мање и не тако познатих података потребно је додати референце.

Који? --Алекс (разговор) 01:19, 30. октобар 2010. (CEST)

Наслови: „Економија и становништво“, „Техника“; као и други пасус наслова „Надмоћ Антанте и легенда о убоду у леђа, новембар 1918.“. --178.223.132.247 (разговор) 01:25, 30. октобар 2010. (CEST)

Прошарао сам неке изворе. Није идеално али је мало боље. --Алекс (разговор) 23:27, 31. октобар 2010. (CET)

--178.223.132.247 (разговор) 00:13, 30. октобар 2010. (CEST)

Државно уређење (облик владавине)

У једном делу чланка стоји име државе, испред кога се налази облик владавине, док у другом само име државе, и тако наизменично. Конкретно мислим на следеће: најпре стоји Краљевина Италија, К. Србија. К. Бугарска итд, док у наредном делу чланка само Италија, Србија и Бугарска итд, и онда поново из почетка.

То отежава читаочево праћење чланка и он (чланак) не изгледа сасвим усклађено. Предлажем да остане само име државе у тексту везе, док је у наслову везе потребно да стоји име са обликом владавине ([[Краљевина Бугарска|Бугарска]]).

Примену тога предлажем на следеће државе, укључујући већ наведене: Грчка, Румунија, Немачка, Црна Гора, Албанија, Русија.

--178.223.132.247 (разговор) 00:53, 30. октобар 2010. (CEST)

Ово са обликом владавине је написан можда у десетак случајева. Од тога Краљевина СХС мислим да је оправдано. Или Немачка царевина у тренутку када се наглашава да она престаје да постоји као монархија. Постоји само пар пута које би требало да се промене. Међутим, мислим да је већи проблем линкова јер за Краљевину Бугарску имаму какву-такву страницу о тој држави. Тако да треба радити да линкови воде ка тим државама. --Алекс (разговор) 01:29, 30. октобар 2010. (CEST)

Проредио сам облике владавине. Ако има још неки случај нека се наведе овде. --Алекс (разговор) 01:33, 30. октобар 2010. (CEST)

За Немачку си у праву. Но ако за Немачку важи, мора и за Русију (која је такође постала република, због двеју револуција). Постоје чланци о тадашњој (Краљевини) Црној Гори, (Кнежевини) Албанији и (Краљевини) Италији. Но чланак о Краљевини Румунији не постоји, док „Краљевина Грчка“ преусмерава на републику (!). Пошто не постоје чланци за две наведене државе, онда не мора да се стављају везе док исти не буду написани. А пошто су после ПСР те две државе остале краљевине (ту је изузетак Грчка која је 1924. постала република, што мислим да није битно за овај чланак), не мора да се поред имена тих држава наводи облик владавине.

Нешто ми није јасно у овој измени. Зашто си поред „Објава рата Аустро-Угарске Србији“ додао „Краљевини“? --178.223.132.247 (разговор) 02:28, 30. октобар 2010. (CEST)

Pogledaj ponovo. Pisalo je Objava rata AU Kraljevini Srbiji, a ja sam skinuo Kraljevinu i ostavio link ka Kraljevini Srbiji. --Алекс (разговор) 03:24, 30. октобар 2010. (CEST)

У праву си, нисам добро погледао. --109.92.108.191 (разговор) 10:02, 30. октобар 2010. (CEST)

Референце

Постоје 3 Референце. Има ли идеју неко како то да се среди? --Алекс (разговор) 01:37, 30. октобар 2010. (CEST)

Која је тачно сврха тих референци при дну чланка? Да референишу референце изнад њих? Ако је то тако, онда можда у том наслову с три референце да се речи „референце“ замене с „напомене“. --178.223.132.247 (разговор) 02:28, 30. октобар 2010. (CEST)

Skinuo sam reference na dnu, one su bile greška. Kako da preimenujemo one koje su sada na dnu? Literatura? --Алекс (разговор) 03:22, 30. октобар 2010. (CEST)

Промењено у „Литература“. --109.92.108.191 (разговор) 10:02, 30. октобар 2010. (CEST)

Велико и мало слово

Бокице, зашто си код имена битака реч „битка“ поставио с малим словом. Те конструкције (нпр. Битка на нешто) представљају „лична“ имена тих борби односно под тим називом су познате у истори(ографи)ји, те се прва реч у тој конструкција пише и великим почетним словом да би се направила разлика од општег значења речи „битка“ (нпр. У току 1914, Битка на Церу је била једна од већих битака српске војске.). --109.92.108.191 (разговор) 10:13, 30. октобар 2010. (CEST)

Mislim da bas treba obrnuto. Википедија:Велико и мало слово. -- Bojan  Razgovor  10:33, 30. октобар 2010. (CEST)

Хм, ја мислим да треба да буде као што је случај са именима ратовима и устаљеним именима устанака, побуна, револуција која немају описно-информативни карактер, односно као што је описано овде. --109.92.108.191 (разговор) 11:21, 30. октобар 2010. (CEST)

Ja gledam po ovome: Описни називи од опште именице (малим словом) и географског имена (великим словом): битка код села Бородина, битка на Ватерлоу, бој на Иванковцу, битка код Сигета, битка на Косову. -- Bojan  Razgovor  13:34, 30. октобар 2010. (CEST)

Uvod

Započeo bih članak rečenicom kao što je: „Prvi svetski rat je militirastički sukob koji je započeo u Evropi 1914.“ --_________ (разговор) 14:47, 6. новембар 2010. (CET)

Ако би се увод мењао у предложеном облику, онда пре иде: „Први светски рат je био освајачки.....". Милитаризам не прави разлику у ратовима, пошто је у сваком заступљен.-- Сахараразговор 14:56, 6. новембар 2010. (CET)

Прва реченица сада гласи: "Први светски рат је вођен од 1914. до 1918. године а у њему је учествовала већина светских великих сила, груписаних у два сукобљена савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила."

Била је расправа о томе. Не бежим од тога да се реченица промени. Али логички проблем је РАТ = ВОЈНИ (МИЛИТАРИСТИЧКИ) СУКОБ. Ја ћу сада да променим у:"Први светски рат је војни сукоб који је трајао од 1914. до 1918. године у коме је учествовала већина великих светских сила, груписана у два сукобљена савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила."

„Први светски рат je био освајачки.....". - Овде је проблем што сваки рат има освајачку компоненту. Корисник који то не зна нека погледа рат. --Алекс (разговор) 15:00, 6. новембар 2010. (CET)

Једино што би могло да се дода је Тотални рат. --Алекс (разговор) 15:07, 6. новембар 2010. (CET)

Евентуално би могло: "Први светски рат је први тотални рат у 20. веку који је трајао од 1914. до 1918. године. У рату је учествовала већина великих светских сила, груписана у два сукобљена савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила." --Алекс (разговор) 15:13, 6. новембар 2010. (CET)

Ослободилачки рат је супротан од освајачког, исто тако одбрандбени. Насупрот томе, војна компонента је присутна, у било коме рату. Тотални рат није карактеристичан нити војно стручно познат појам. Светски рат, није случајан назив. Говори да је већина земаља учествовало у томе рату.-- Сахараразговор 17:19, 6. новембар 2010. (CET)

Ми имамо страницу тотални рат а немамо ослободилачки или освајачки. Немамо страницу за ослободилачки или освајачки рат. Да би се неко бранио треба неко да нападне. Али ту смо на танком леду јер: 1. што је за некога ослобађање за другог је освајање. 2. Треба нам подела ратова, а ово може да буде подела неког филозофа, на страници за рат постоји нека подела али није јасна. Нпр:

• Подела према карактеру рата:
  • ослободилачки рат
  • одбрамбени рат
  • грађански рат
  • империјалистички рат
  • колонијални рат
  • верски рат

--Алекс (разговор) 17:31, 6. новембар 2010. (CET)

Гласање за сјајан чланак

Констатујем да је расправа завршена и да су током ње отклоњене уочене препреке, па се за овај чланак може гласати да ли је сјајан. --Алекс (разговор) 17:13, 6. новембар 2010. (CET)

famozna prva rečenica

Први светски рат је назив за велики оружани сукоб...... ?--Алекс (разговор) 17:43, 6. новембар 2010. (CET)

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године у коме је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два супростављена савеза:-- Сахараразговор 18:29, 6. новембар 2010. (CET)

Коментари са стране за гласање

Ова поседња измена уводне реченице није прихватљива. Који и какав то светски рат може бити а да није „војни сукоб“? Ово је више од плеоназма. Уосталом и уредник то несвесно признаје када уводи унутрашњу везу: [[рат|војни сукоб]].-- Сахараразговор 17:36, 6. новембар 2010. (CET)

Bolje je da se rasprava vrši na stranici za razgovor. --Алекс (разговор) 17:41, 6. новембар 2010. (CET)

Тамо је и била, али није уважено и стављено у архиву.-- Сахараразговор 18:23, 6. новембар 2010. (CET)

Разрешено. -- Сахараразговор 08:44, 7. новембар 2010. (CET)

Сјајан чланак

Чланак је изабран у категорију сјајних чланака 13. новембра 2010. --Новак (разговор) 23:41, 4. децембар 2010. (CET)

Скидање са списка сјајних

Констатујем да је полуписменост овог чланка, а нарочито његовог одељка Западни фронт таква да је срамота за све оне који су гласали да ово ругло буде сјајно. Детаљи на Википедија:Сјајни текстови#Уклањање са списка --В. Бургић (реци...) 14:08, 4. децембар 2010. (CET)

Коментари

Нисам испратио гласање о овом чланку, и сад ми је жао. Срамота је чланак који у свом саставу има и овакав текст да буде сјајан. Претпостављам да гласачи за сјајност овог чланка нису имали времена да га прочитају целог, а ево само неких одломака:

Аустралијско-Канадске трупе на челу напада код Амијена, битке која је означила почетак немачког слома, помогла је британским снагама

Решено. --Алекс (разговор) 21:38, 4. децембар 2010. (CET)

Инспирисано Стендалом:

Ерих Лудендорф је окарактерисао овај дан као црни дан немачке војске. [...] Још један црвени дан као што је објаснио Лудендорф.

Решено. --Алекс (разговор) 20:54, 4. децембар 2010. (CET)

Repetitio mater studiorum est:

а да се прекине када тај напад прекине да има почетне успехе

Решено. --Алекс (разговор) 21:50, 4. децембар 2010. (CET)

Бапаум је пао 29. Новозеландској дивизији Треће армије и Аустријалијанцима

Решено. --Алекс (разговор) 22:33, 4. децембар 2010. (CET)

...вероватно им је пао на главу?

Даље на југу је Прва и Трећа француска армија полако напредовале

Решено. --Алекс (разговор) 22:33, 4. децембар 2010. (CET)

А што би рекао гугл траслејт:

„Видим да морамо да нападнемо равнотежу. Скоро смо достигли лимит од нашег отпора. Рат мора бити завршен.“

Решено.--Алекс (разговор) 21:37, 4. децембар 2010. (CET)

А онда, уморни од ратовања, Немци се предавају медитацији:

давајући иснтрукције Хинтцу да тражи медитацију холандске Краљице

Решено. --Алекс (разговор) 21:06, 4. децембар 2010. (CET)

Захтевати некоме или нешто од некога...

10. септембра Хинденбург је захтевао кораке ка миру аустријском и немачком Цару апелујући на Холандију за медитацијом

Решено. --Алекс (разговор) 20:54, 4. децембар 2010. (CET)

Остао без њега, ако знам шта је писац хтео да каже:

Зигфрид позиција је доведена у опасност да се окрене од севера

Решено.--Алекс (разговор) 22:11, 4. децембар 2010. (CET)

Опасност од побуне је био велики

Решено. --Алекс (разговор) 20:54, 4. децембар 2010. (CET)

А како ли гласи комплетна деклинација овог опасноста?

Свакако, Немачка, је снабдевала храну и уље. На жалост, остајемо ускрађени за информацију – чиме их је то снабдевала:

Колапс на Балкану значио је за Немачку губитак снабдевања уља и хране.

Решено.--Алекс (разговор) 21:30, 4. децембар 2010. (CET)

Према томе – за почетак нека неко уклони ову срамоту са Главне стране, а онда или темељно сређивање или уклањање епитета „сјајан“. --В. Бургић (реци...) 14:04, 4. децембар 2010. (CET)

Што се тиче прве стране она ће ваљда сутра да се скине или може неко да склони. Друго, да се да неко време па да се онда постави гласање. Чланак има преко 200 кб. --Алекс (разговор) 14:20, 4. децембар 2010. (CET)

Može li da se da 10 dana pa da se stavi na glasanje.--Алекс (разговор) 14:23, 4. децембар 2010. (CET)

Алекс, ја сам и написао у статусу „на расправи“ а не „на гласању“, и као што можеш да видиш, нисам дао свој глас. Мислим да, као и код избора за сјајне, треба оставити 7 дана за расправу и евентуалне исправке. Али је заиста срамота да стоји на насловној страни са оваквим глупостима. --В. Бургић (реци...) 14:25, 4. децембар 2010. (CET)

Знам да има период за расправу. Него да ли хоћеш пар дана да ја исправљам (и други ако желе) а ти дај своју оцену да ли је добро или не. Боље је да сада то тако решимо него да се повлачи цела процедура. --Алекс (разговор) 16:45, 4. децембар 2010. (CET)

Да није жалосно, било би смешно. Текст има 235К и 131 референцу, и зато се без читања може гласати за њега. Све док се код корисника не буде развила свест да треба прочитати чланак пре гласања, имаћемо овакве текстове на главној страни.--Walker (разговор) 14:24, 4. децембар 2010. (CET)

Битно је да смо прву реченицу поправили. ;-) --Алекс (разговор) 16:47, 4. децембар 2010. (CET)

Zamerke koje je Корисник:Burga naveo su popravljene. Može li neko da proveri da li je to valjano i da li ima još nešto? --Алекс (разговор) 00:56, 5. децембар 2010. (CET)

Штета да овом чланку буде укинут статус сјајног, али му је ипак потребно темељно сређивање. Читав први и други одељак су јако проблематични, док је трећи углавном коректан. У одељку узроци је писано о Сарајевском атентату и јулској кризи, па се то понавља и у одељку о Сарајевском атентату где чак стоји да за више информација треба погледати чланак јулска криза. Потом опет иамо одељак под називом Јулска криза и објава рата, у којем би било логичније да стоји ова веза ка чланку о јулској кризи.

Шта недостаје првом и другом одељку? И који су то тачно одељци? Увод? Одељак Узрок говори о томе да је било више криза и да се рат приближавао а онда је дошла криза која није могла да се разреши мирним путем. Одељак Сарајевски атентат говори баш о тој кризи која је дошла. Једино да то спојимо, али по мени овако има смисла. Да ли да избацим то Јулска криза из одељка Сарајевски атентат? --Алекс (разговор) 04:30, 5. децембар 2010. (CET)

Блиска теорија прихваћена од стране бројних историчара сматра да су мобилизациони планови Немачке, Француске и Русије аутоматски ескалирали конфликт.

- ову реченицу нисам успео да разумем, па би је требало преформулисати или нака ми је неко појасни.

Ни мени није јасно тако да сам то мало пресредио. --Алекс (разговор) 04:25, 5. децембар 2010. (CET)

У одељку милитаризам и аутократија, требало би референцирати ово где се наводи друго становиште. Волео бих да видим где се то наводи, јер ми ово звучи као лош превод, те је стога доста неразумљиво. Још примедби кад пажљивије исчитам остатак :)--Walker (разговор) 04:07, 5. децембар 2010. (CET)

Одељци: Милитаризам и аутократија, Баланс моћи, Економски империјализам, Трговинске баријере и Политички узроци су пребачени на страницу Узроци Првог светског рата јер су обухваћени одељком Узроци. --Алекс (разговор) 15:44, 10. децембар 2010. (CET)

Гласање (правилник)

Гласање у трајању од седам дана почиње након периода вредновања кандидата, само у случају да је расправа била успешна:

1. Ако је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник.
2. Ако нису отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи.

Током седмодневне расправе изнети су коментари/примедбе које су уважене, па по тачки 2. расправа је успешна ско нису отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи. Расправа је испунила први услов али не и не други, и с обзиром на то уклања се налепница да је чланак на расправи.

--Новак (разговор) 02:11, 12. децембар 2010. (CET)

Bibliografija

Ne bi bilo loše da se skraćenice i objašnjenja bibliografskih jedinica prevedu na srpski jezik, zapravo to bi se moralo uraditi da članak ne bi bio mešavina srpskog i engelskog. Na primer ed. treba zameniti sa urednik, uredio ili odgovarajućom skraćenicom, takođe sam za jednu bibliografsku jedinicu video objašnjenje 385 pp version if his multivolume history, ako to nije naslov mora se prevesti na srpski jezik. --Војвода разговор 08:59, 29. децембар 2010. (CET)

Ратни злочини у Првом светском рату у Србији

Иако на Википедији имамо одредницу за Арчибалда Рајса, нема никаквих назнака о томе због чега је он конкретно био ангажован овде нити шта је као криминолог открио, како на одредници Први светски рат (ни на српском, ни на енглеском), тако ни на оној њему посвећеној. Мислим да су те информације значајне за разумевање послератне историје Балкана и политике сила Антанте према Србији и Краљевини СХС. 147.91.1.45 (разговор) 11:39, 17. јануар 2011. (CET)

Pa eto, taman bi mogao to da dodas. --Алекс (разговор) 16:21, 17. јануар 2011. (CET)

О томе би се свакако могао написати и посебан чланак.--Војвода разговор 17:00, 29. јануар 2011. (CET)

Једна конфузна реченица

Непосредан повод за избијање Првог светског рата је Сарајевски атентат, а узрок нерешена криза у јулу 1914. године између Аустро-Угарске и Србије. Међутим, узроци рата леже у вишедецениској сложеној војно-политичкој ситуацији, ривалитетима и припрема за рат између великих сила у Европи, коме је требао разлог да се за само пар месеци из благостања пређе у стање свеопштег ратовања.

Ове две реченице су јако конфузне а донекле и контрадикторне. Наиме, наводи се да је повод Сарајевски атентат а потом као узрок Јулска криза. Заправо из Сарајевског атентата је проистекла Јулска криза и нерешавање те кризе је довело до формалне објаве рата Краљевини Србији. Даље навођење да узроци рата леже у сложеним политичким односима претходних деценија је разумљива али потом у делу који треба да детаљније изнесе ове узроке опет на првом месту стоји Сарајевски атентат (!) па онда трка у наоружању која јехронолошки претходнила атентату и то деценијама. А онда ко повезница се даје чланак ка дредноту што је само посматрање ствари из англосаксонског угла где је трка у поморском наоружању представљала главну тачку спорења а притом као да Француска као главни ривал уопште не заслужује пажњу. Да не говорим о руској политици, приближавању Француској и Енглеској итд. Морало би се одвојити више простора за ове дипломатске припреме. --Војвода разговор 17:05, 29. јануар 2011. (CET)

Gde se drugi put pominje Sarajevski atentat? --Алекс (разговор) 17:10, 29. јануар 2011. (CET)

Sada mi je jasnije. Imaš li neku ideju kako da to razbistrimo? --Алекс (разговор) 17:14, 29. јануар 2011. (CET)

Извини што се раније нисам јавио у вези са овим коментаром, сто посто сам заборавио, морам детаљније да прегледа текст да бих могао да предложим конкретне промене. На први пголед видим да је око чланка много рађено и да је дат један опширан увод у историју Првог светског рата, али не бих био искрен ако бих рекао да нема места за ситније поправке и преправке, које би текст учиниле јаснијим, језгровитијим и конзистентнијим. Нарендих дана ћу детаљно да прегледам па ако наиђем на нешто што сматрам да би требало променити ставићу на страницу за разговор јер не бих на своју руку вршио битније измене.--Војвода разговор 22:30, 10. фебруар 2011. (CET)

Библиографија

Морам још једном да скренем пажњу на библиографију: не знам какав је систем навођења библиографских одредница без или места издавања или издавача, то у спрској исотирографији није пракса, а није ни у страним историографијама, за дрзге области не могу да тврдим. Друго што је јако важно је да је проед радова на енгелском језику обавезно требало пробрати и главне радове на српском језику, јер се (гле чуда) и код нас писало о Првом српском рату а српском читаоцу ти радови су свакако доступнији.--Војвода разговор 17:09, 29. јануар 2011. (CET)

Pisalo se. Dva naša najvažnija izvora koja su korišćena su:

• Владимир Ћоровић: Историја српског народа. Београд 1997.
• Душан Батаковић: Нова историја српског народа, Београд: Наш Дом 2000. (коаутори: А. Фотић, М. Ст. Протић, Н. Самарџић); друго допуњено издање: Београд 2002., ISBN 86-7268-015-4; --Алекс (разговор) 17:12, 29. јануар 2011. (CET)

Убацио бих обавезно и књигу Андреја Митровића, Србија у Првом светском рату (објављена и на енгелском језику, сигурно најконцизнији и најсвеобухватнији преглед српске историје у Првом светском рату) као и књигу Први светски рат коју су приредили Саво Скоко и Петар Опачић а која се састоји од два тома, у првом је приказана историја Првог светског рата на европским и (много мање) светским војиштима а други том је посвећен Србији и Црној Гори. Што се тиче операција српске војске у Првом светском рату мислим да је Министарство војно између два светска рата издало једну публикацију војноисторијског и војнотехничког карактера где је ток ових операција најдетаљније приказан али нисам сигуран да је ова књига погодна за општу библиографију о Првом светском рату, можда би се могла доадти у чланак о Србији у овом сукобу.--Војвода разговор 22:27, 10. фебруар 2011. (CET)

I ja bih ubacio, ali ja sam gore navedene knjige koristio. Bilo bi dobro da neko ko ima te knjige unese neke stvari iz tih knjiga i da ih navedemo. --Алекс (разговор) 00:26, 11. фебруар 2011. (CET)

Директне учеснице рата

а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и економија.

Претпостављам да се под директним учесницама рата подразумевају државе на чијој је територији рат вођен. Тренутна формулација је нејасна: ако се под директним учешћем у рату подразумевају све државе које су у рату учествовале (а не видм шта би се друго подразумевало) онда реченица није тачна јер територија појединих држава-учесница није била изложена ратним разарањима а ако се под овим термином подразумевају државе на чијој територији је вођен рат онда боље тако и рећи да би се избегла беспотребна забуна.--Војвода разговор 09:52, 12. фебруар 2011. (CET)

Vojvodo, sve što si napisao ovde stoji. Postoje formulacije koje nisu u potpunosti jasne i bilo bi dobro da se pojasne. Ti možeš, bez većeg obrazloženja, da pojasniš i promeniš te rečenice. --Алекс (разговор) 22:35, 28. фебруар 2011. (CET)

Свакако да те мањкавости треба исправити, ја сам понеку исправио али за неке хоћу да чујем шта је писац хтео да каже, можда је моја опсервација погрешна а примедба неумесна. негде где сам био сигуран да треба исправљати одмах сам мењао. Мислим да чланак мора да прође још једно темељно прегледавање да би се све ситније грешке прво уочиле а потом и исправиле.--Војвода разговор 19:24, 18. март 2011. (CET)

Окруживање Европе

Рат се водио на неколико ратишта који су нашироко окруживали Европу.

На који начин су Западни и Источни фронт окруживали Европу? Ако већ мора да се употреби оваква формулација пре бих рекао да су пресецали Европу јер се један пружао кроз западноевроспке а други кроз средњо и источноевропске државе.--Војвода разговор 11:51, 12. фебруар 2011. (CET)

Руске границе

изгубила велики део своје западне границе- Русија није изгубила западне границе него територије у западним деловима државе, или западне области или тако нешто.--Војвода разговор 22:25, 28. фебруар 2011. (CET)

Prva saveznička pobeda

Piše u tekstu da je Cerska bitka prva saveznička pobeda, no par redova iznad piše da su pet dana ranije francuske i britanske trupe izvršile invaziju na Togolend. Osim ako nije u Togolendu bilo nijednog nemačkog niti bilo kog drugog vojnika koji bi pružio otpor, onda je to prva saveznička pobeda. --Burga (разговор) 08:03, 10. октобар 2014. (CEST)

Upravu si Burga invazija na Togolend je prva saveznička pobeda jer je bilo žrtava. Змија бгд 13:46, 10. октобар 2014. (CEST)