Rast

Za druge upotrebe, pogledajte Rast (višeznačna odrednica).

Rast je postepeno povećanje mase tela i jedno je od odlika živih bića. Proces koji je najsličniji rastenju je razviće. Nauka koja proučava rastenje je auksologija.

Mehanizam rasta

Šema rasta (i deobe) biljnih ćelija.

Da bi živo biće moglo da raste, neophodne su mu gradivne supstance koje dobija kroz hranu. Hrana obezbeđuje i neophodnu energiju ćelijama koje se dele. Naime, organizmi rastu tako što se povećava broj njihovih ćelija. Ćelije se najpre izdužuju, odnosno uvećavaju, a potom podele.

U regulisanju rasta važnu ulogu imaju hormoni. Ovo svojstvo se koristi na primer u hortikulturi radi stvaranja patuljastih vrsta biljaka koje u prirodi izrastu kao drveće prosečne visine (tzv. bonsai). Kod ljudi, rast reguliše hipofiza koja stvara hormon rasta. Ukoliko nastane poremećaj u radu te žlezde, nastaju patuljasti ili džinovski rast ili bolest akromegalija. Osim hipofize, na brzinu rasta utiču i štitna, grudna i polne žlezde. Od rođenja, kada je beba duga u proseku od 48 do 50 cm, čovek raste otprilike do svoje dvadeset i pete godine. Do tada žene u proseku izrastu oko 160, a muškarci oko 175 cm. Ovo je više u odnosu na ranija vremena zbog boljih uslova života, mada ne za sve stanovnike planete. Sam rast je uslovljen genetskim predispozicijama i uslovima u kojima čovek živi, sa tim da možda redovne vežbe istezanja mogu da doprinesu.

Prosečan rast čoveka

Podaci potiču iz antropoloških studija iz 1980. godine.

Muškarci

• Godine - visina (cm) - masa (kg)
• 0 - 49.6 - 3.2
• 1 - 69.6 - 10
• 2 - 79.6 - 12
• 3 - 86 - 13.21
• 4 - 93.2 - 15.07
• 5 - 99 - 16.7
• 6 - 104.6 - 18.04
• 7 - 111.2 - 20.16
• 8 - 117 - 22.26
• 9 - 122.7 - 24.09
• 10 - 128.2 - 26.12
• 11 - 132.7 - 27.85
• 12 - 135.9 - 31
• 13 - 140.3 - 35.32
• 14 - 148.7 - 38.5
• 15 - 155.9 - 46.41
• 16 - 161 - 53.39
• 17 - 167 - 57.4
• 18 - 170 - 61.26
• 19 - 170.6 - 63.32
• 20 - 171.1 - 65
• 25 - 172.2 - 68.29

Niskim se smatraju muškarci do 149 cm visine, srednjim od 150 do 169, a visokim od 170 naviše. Rast od 129 cm ili manje se smatra patuljastim, a od 190 cm ili više džinovskim.

Žene

• Godine - visina (cm) - masa (kg)
• 0 - 48.3 - 2.91
• 1 - 69 - 9.3
• 2 - 78 - 11.4
• 3 - 85 - 13.21
• 4 - 91 - 14.18
• 5 - 97 - 15.5
• 6 - 103.2 - 16.74
• 7 - 109.6 - 18.45
• 8 - 113.9 - 19.82
• 9 - 120 - 22.44
• 10 - 124.8 - 24.24
• 11 - 127.5 - 26.25
• 12 - 132.7 - 30.54
• 13 - 138.9 - 34.65
• 14 - 144.7 - 38.1
• 15 - 147.5 - 41.3
• 16 - 150 - 44.44
• 17 - 154.4 - 49.08
• 18 - 156.2 - 53.1
• 19 - 156.2 - 54.1
• 20 - 157 - 54.46
• 25 - 157.7 - 55.08

Niskim se smatraju žene do 139 cm visine, srednjim od 140 do 159, a visokim od 160 naviše. Rast od 119 cm ili manje se smatra patuljastim, a od 187 cm ili više džinovskim.

Brzina i dužina trajanja rasta

Brzina rasta zavisi od vrste, a determinisana je genima. Neke vrste rastu brže, neke sporije, a ne rastu ni svi organi podjednakom brzinom; kod ljudskih beba, brže će rasti trup i udovi nego glava. Biljka koja raste najsporije je Dioon edule koja u toku godine poraste 0,76 mm, što znači da za otprilike 12 godina dostigne visinu od jednog decimetra.

Po pravilu duže vreme do punog rasta je potrebno onim vrstama koje su veće (orka raste 10 godina, a voluharica pet nedelja). Opet, ni pojedini organi ne moraju da rastu jednako dugo; ovo posebno važi za biljke. Naime, cvet i list kod biljaka uglavnom imaju ograničen rast, što znači da rastu do neke određene veličine. Koren i stablo kod nekih vrsta mogu uslovno rasti neograničeno dugo.