Reverzna jonoforeza u glukometriji
| Rezervna jonoforeza u glukozetrija | |
|---|---|
| Svrha | određivanje nivoa šećera u krvi |
Reverzna jonoforeza u glukometriji minimalno je invazivna metoda za određivanje nivoa glukoze u telu ispitanika. Kod ove metode glukoza se može ekstrahovati kroz netaknutu kožu elektro-osmotskim protokom (proces koji se naziva „reverzna jonoforeza“) uz primenu električne struje niskog nivoa.[1] Za ovu namenu koristi se uređaj u obliku sata koji meri nivo glukoze u potkožnom tkivu svakih 10 minuta toko 12 časova.[2] Zbog mogućeg odstupanja potrebno ga je aparat baždariti sa vrednostima dobijenim iz kapilarnog uzorka krvi.
Zbog većeg broja nedostataka ovaj način merenja glukoze u poslednje vreme se ne primenjuje, već se koriste nove pouzdanije metode neinvazivnih merenja glukoze.[3]
Preduslovi[uredi | uredi izvor]
Šećerna bolest je hronična bolest iz grupe metaboličkih poremećaja, koja se javlja kada pankreas prestane da luči insulin, ili telo nije u stanju da ga efikasno koristi. U ovom slučaju dolazi do povećanja šećera u krvi, odnosno hiperglikemije, što može izazvati niz komplikacija opasnih po život.[4]
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da će broj obolelih od šećerne bolest dostići 643 miliona do 2030. godine. Osim toga, veliki broj ljudi ne zna da boluje od ove bolesti ili im nije postavljena tačna dijagnoza, zbog nedovoljno razvijenog zdravstvenog sistema.
Poznato je da osobe koje boluju od šećerne bolesti treba da proveravaju nivo šećera u krvi više puta u toku dana. Za ta merenja oni najčešće koriste specijalne aparate koji iz periferne krvi, ubodom u prst na ruci mogu odrediti nivo šećera. Ove (konvencionalne) metode određivanja glukoze u krvi su invazivne i skupe. Poslednjih godina, sa globalnim porastom šećerne bolesti, sve veći broj subjekata pati od bolova i infekcija uzrokovanih invazivnom prirodom komercijalnih merača glukoze. Istraživanja i inovacije u različitim oblastima nauke nastoje pronaći alternativne neinvazivne ili manje invazivne metode praćenja glukoze koje bi mogle da donesu olakšanje u praćenju nivoa šećera velikom broju pacijenata. Da je primena neinvazivnih metoda postala veoma aktuelna oblast proučavanja to se može uočiti i kroz porast broja patentne dokumentacije iz ove oblasti.[5]
Prvih decenija 21. veka u toku je razvoj sistema za kontinuirano praćenje glukoze koji su minimalno i/ili neinvazivni i precizno mere nivoe glukoze u krvi. Konvencionalna metoda ubodom u prsta, iako tačna, nije izvodljiva za upotrebu više puta dnevno, jer je bolna i test trake su skupe. Iako su minimalno invazivni i neinvazivni uređaji za kontinuirano praćenje glukoze uvedeni na tržište, oni su skupi i zahtevaju kalibraciju ubodom prsta. Kako je trend šećerne bolesti visok u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, veliki je značaj primene isplativih i jednostavnih minimalno invazivnih i neinvazivni uređaj za praćenje glukoze, kroz razvoj tehnologija zasnovanih na optičkim, transdermalnim i enzimskim metodama.[5]
Jedna od tih metoda je reverzna jonoforeza u glukometriji-ili minimalno invazivna metoda za određivanje novoa glukoze u telu ispitanika.
Osnovni pojmovi[uredi | uredi izvor]
Endoosmoza[uredi | uredi izvor]
Endoosmoza podrazumeva dve različite tečnosti odvojene jedna od druge poroznom opnom (membranom) mešaju se (difunduju) kroz membranu, ali jedna tečnost prolazi više nego druga, tako da nastaje povećanje supstance na jednoj strani, a smanjenje na drugoj strani).
Biosenzor[uredi | uredi izvor]
Biosenzor je uređaj koji ima ugrađenu biološki aktivnu komponentu u bliskom kontakt sa fizičko-hemijskim pretvaračem i procesorom elektronskog signala. Svaki biosenzor se sastoji od pretvarača koji pretvara uočenu promenu (fizičku ili hemijsku) u mereni signal i prepoznavajućeg agensa koji omogućava merenje samo one vrste koja je istraživačima od interesa a koja se nalazi u smeši sa drugim vrstama.
Enzimi[uredi | uredi izvor]
Enzimi su najčešće korišćene biološke komponente. Mane su im što gube aktivnost posle kraćeg vremenskog perioda.
Metoda[uredi | uredi izvor]
Reverznom jonoforezom odašilju se elektroni slabe struje između dve elektrode na koži. Joni vezani za anodu i katodu prenose vodu i glukozu iz intersticijuma na kožu pomoću endoosmoze. Dok hidrogel na pozadini senzora apsorbuje tečnost sa glukozom i meri koncentraciju glukoze biosenzornom tehnologijom. Potom se izmereni napon pretvara u numeričke vrednosti glukoze.[6]
Aparat za reverznu jonoforeze[uredi | uredi izvor]
Postupkom reverzne jontoforeze iz malog aparata u obliku sata na ruci emituju se elektroni slabe struje ispod kože koja rezultuje gibanje glukoznih elektrona prema katodi. Na poleđini aparata nalazi se enzimska gel-elektroda koja je prilepljena na kožu i registruje napon koji se pretvara u numeričke vrednosti glukoze.
Aparat u obliku sata služi za 12-časovno merenje glukoze u potkožnom tkivu na svakih 10 minuta. Prosečno se za ovo vreme izmeri 70 vrednosti glukoze, a za novo merenje potrebno je samo promeniti senzor elektrodu.[2]
Dobre strane[uredi | uredi izvor]
Reverzna jonoforeza u glukometriji pokazala je dobre strane kod hipoglikemije jer automatska priroda čitanja biografa i zvuk alarma, omogućava efikasnije otkrivanje hipoglikemije pre nego što se to otkrije trenutnom medicinskom praksom.[2]
Nedostaci[uredi | uredi izvor]
Nedostaci reverzna jonoforeza u glukometriji jesu:
- velika osetljivost uređaja na promenu telesne i spoljašnje temperature,
- nagli pokreti ruke utiču na merenje,
- izostanak merenja pri pojačanom znojenju kože
- uređaj se sam isključuje zbog učestalih pogrešaka u merenju,
- iritacija kože uz eritem i svrbež,
Kako je dlakavost na mestu aplikacije prepreka je za pouzdano iščitavanje rezultata, pre upotrebe aparata potrebno je dlake odstraniti.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Potts, Russell O.; A. Tamada, Janet; J. Tierney, Michael (2002). „Glucose monitoring by reverse iontophoresis”. Diabetes/Metabolism Research and Reviews (na jeziku: engleski). 18 (S1): S49—S53. ISSN 1520-7552. doi:10.1002/dmrr.210.
- ^ a b v Pitzer, Kenneth R.; Desai, Shashi; Dunn, Tim; Edelman, Steve; Jayalakshmi, Yalia; Kennedy, John; Tamada, Janet A.; Potts, Russell O. (2001-05-01). „Detection of Hypoglycemia With the GlucoWatch Biographer”. Diabetes Care. 24 (5): 881—885. ISSN 0149-5992. doi:10.2337/diacare.24.5.881.
- ^ Tierney, M.J.; Tamada, J.A.; Potts, R.O.; Jovanovic, L.; Garg, S. (2001). „Clinical evaluation of the GlucoWatch® biographer: a continual, non-invasive glucose monitor for patients with diabetes”. Biosensors and Bioelectronics. 16 (9-12): 621—629. ISSN 0956-5663. doi:10.1016/s0956-5663(01)00189-0.
- ^ Martin, Richard J.; Fanaroff, Avroy A.; Walsh, Michele C. (2011), Metabolic and endocrine disorders, Elsevier, str. 1497—1620, Pristupljeno 2023-05-20
- ^ a b Hina, Aminah; Saadeh, Wala (2022-06-27). „Noninvasive Blood Glucose Monitoring Systems Using Near-Infrared Technology—A Review”. Sensors. 22 (13): 4855. ISSN 1424-8220. doi:10.3390/s22134855.
- ^ Tierney, Michael J.; Tamada, Janet A.; Potts, Russell O.; Eastman, Richard C.; Pitzer, Kenneth; Ackerman, Neil R.; Fermi, Steven J. (2000). „The GlucoWatch®biographer: a frequent, automatic and noninvasive glucose monitor”. Annals of Medicine. 32 (9): 632—641. ISSN 0785-3890. doi:10.3109/07853890009002034.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
