Rečenica

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Rečenica (višeznačna odrednica).

Definicije:

  • Rečenica je skup reči koja ima određeno značenje.
  • Rečenica je izgovorena ili napisana misao.
  • Rečenica je deo teksta koji sadrži glagol u ličnom glagolskom obliku.

Članovi rečenice:

Reči u rečenici imaju funkciju rečeničkih glanova. To je sintaksička funkcija reči.

Subjekat[uredi]

Subjekat ili subjekt označava o kome ili čemu se u rečenici govori. Subjektom se označava vršilac radnje, nosilac stanja, uzročnik zbivanja, odnosno ono čemu se predikatom nešto pripisuje.

  • Učiteljica pregleda zadatke.
  • Jovana i Teodora su dobile petice u školi.

Funkciju subjekta najčešće ostvaruju imenice i imeničke zamenice, imenička sintagma ili paralelni rečenični članovi.

  • Neki stariji ljudi su sedeli na klupi.
  • Milica i Tamara su dobre drugarice.

U funkciji subjekta mogu se osim imeničkih pojaviti druge vrste reči.

  • Trčati je zdravo.
  • Pet je moj srećan broj.

Gramatički subjekat je uvek u nominativu.

  • Moma se igra.

Logički subjekat je u genitivu, dativu ili akuzativu.

  • gen. Nema Mome. (Moma nije tu.)
  • dat. Meni se spava. (Ja sam pospan.)
  • ak. Vesnu je strah. (Vesna oseća strah.)

Predikat[uredi]

Predikat je centralni član rečenice. On kazuje nešto o subjektu. Može biti glagolski i imenski.

  • Glagolski predikat je glagol u ličnom glagolskom obliku. Njime se subjektu pripisuje neka radnja, stanje ili zbivanje.
  • Imenski predikat se sastoji od dva dela. To su glagolski i imenski deo. Glagolski deo je pomoćni glagol JESAM - BITI u ličnom glagolskom obliku. Imenski deo predikata može biti bilo koja imenska reč (imenica, zamenica, pridev, broj ili prilog) ili sintagma sa imenskom rečju, i on označava sadržaj imenskog predikata.
  1. pripisuje subjektu neku osobinu: Ana je lepa.
  2. identifikuje subjekat: Ana je vaspitačica.

Predikat može biti PROST ili SLOŽEN.

  • Prost - sastoji se od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
  • Složen - sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli moći, hteti, želeti, morati, smeti.