Rimski univerzitet Sapijenca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rimski univerzitet Sapijenca
Sapienza Università di Roma
lat. Studium Urbis
MotoIl futuro è passato qui
Moto (na srpskom)Budućnost je ovde prošlost
Tipdržavni
Osnivanje20. april 1303.
OsnivačPapa Bonifacije VIII
RektorDr Eugenio Gaudio
Administrativno
osoblje		8.000
Broj studenata112.564[1]
Broj fakulteta21
LokacijaRim,  Italija
AfilijacijeUNICA,
Mediterra[2][3]
Veb-sajtwww.uniroma1.it

Univerzitet La Sapijenca u Rimu (ital. Sapienza Università di Roma, lat. Studium Urbis)[4] je jedan od najstarijih univerziteta Italije. Osnovan je 20. aprila 1303. Tada je papa Bonifacije VIII izdao papsku bulu kojom je u Rimu osnovao "Studium Urbis". Prvobitna namena su bile studije teologije. Sa oko 140.000 aktivnih studenata 2008. to je najveći univerzitet Evrope i 43. na svetu. Danas u Rimu postoje još dva manja univerziteta.

Sapijenca je jedan od najvećih evropskih univerziteta po broju upisanih[5] i jedan od najstarijih u istoriji, osnovan 1303. godine. Univerzitet je jedan od najprestižnijih italijanskih univerziteta, koji obično zauzima prvo mesto na nacionalnim rang listama i u Južnoj Evropi.[6] U godinama 2018, 2019, 2021. i 2022. bio je na prvom mestu u svetu za klasiku i antičku istoriju.[7][8]

Većina italijanske vladajuće klase studirala je u Sapijenci.[9] Sapijenca je obrazovala brojne istaknute alumniste, uključujući mnoge dobitnike Nobelove nagrade, predsednike Evropskog parlamenta i evropske komesare, šefove nekoliko nacija, značajne verske ličnosti, naučnike i astronaute.[10] U septembru 2018. bio je uključen u prvih 100 na QS svetskoj rang listi univerziteta po zapošljivosti diplomiranih,[11] a 2022. je rangiran kao najbolji italijanski univerzitet prema ARWU.[12]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Palata dela Sapijenca, nekadašnji dom univerziteta do 1935.
Crkva Sant'Ivo ala Sapijenca, prvobitno kapela i sedište univerzitetske biblioteke (do 1935.)

Univerzitet Sapijenca u Rimu osnovan je 1303. godine papskom bulom In Supremae praeminentia Dignitatis, koju je 20. aprila 1303. izdao papa Bonifacije VIII, kao Studium za crkvene studije koji je bio više pod njegovom kontrolom nego univerziteti u Bolonji i Padovi.[13] To je prvi pontifikalni univerzitet.

Godine 1431, papa Evgenije IV je potpuno reorganizovao studije sa bulom In supremae, u kojoj je i magistarima i studentima dao najšire moguće privilegije i odredio da univerzitet treba da uključuje četiri škole prava, medicine, filozofije i teologije. Uveo je novi porez na vino da bi prikupio sredstva za univerzitet; novac je iskorišćen za kupovinu palate u kojoj se kasnije nalazila crkva Sant'Ivo ala Sapijenca.

Međutim, univerzitetski dani sjaja su se završili tokom pljačke Rima 1527. godine, kada je ustanova zatvorena, neki od profesora ubijeni, a drugi raspršeni. Papa Pavle III obnovio je univerzitet ubrzo nakon svog izbora za pontifikata 1534. godine.

U 1650-im godinama univerzitet je postao poznat kao Sapijenca, što znači mudrost, i taj naziv se zadržao. Papa Kliment XI je 1703. svojim privatnim sredstvima kupio zemljište na Janikulumu, gde je stvorio botaničku baštu, koja je ubrzo postala najslavnija u Evropi trudom braće Trionfeti. Prvu kompletnu istoriju Univerziteta Sapijenca napisao je 1803–1806 Filipo Marija Renaci.[14]

Godine 1870, La Sapijenca je prestala da bude papski univerzitet i postala je univerzitet glavnog grada Italije. Godine 1935, završen je novi univerzitetski kampus, koji je planirao Marčelo Pjacentini.[15][16][17][18]

Vatikan je 15. januara 2008. otkazao planiranu posetu Univerzitetu La Sapijenca od strane pape Benedikta XVI, koji je trebalo da govori na univerzitetskoj svečanosti povodom otvaranja akademske 2008. godine[19] zbog protesta nekih studenata i profesora.[20] Naslov govora bi bio 'Istina nas čini dobrima, a dobrota je istina'.[21] Neki studenti i profesori protestovali su kao reakcija na govor pape Benedikta XVI (tada kardinal Jozef Racinger) iz 1990. godine u kojem je, po njihovom mišljenju, podržao akcije crkve protiv Galileja 1633. godine.[19]

Kampusi[uredi | uredi izvor]

Novi kampus Rimskog univerziteta, koji je 1935. sagrađen po projektu Marčela Pjacentinija, na slici iz 1938.
Ulaz na Univerzitet "La Sapijenca" u Rimu

Univerzitet Sapijenca ima mnoštvo kampusa u Rimu, ali njegov glavni kampus je Città Universitaria (Univerzitetski grad), koji pokriva 44 ha (110 acres) u blizini stanice Roma Tiburtina. Univerzitet ima satelitske kampuse izvan Rima, od kojih je glavni u Latini.

Godine 2011, pokrenut je projekat izgradnje kampusa sa rezidencijalnim halama u blizini stanice Pietralata, u saradnji sa regionom Lacio.[22] Da bi se izborio sa sve većim brojem prijavljenih kandidata, rektor je takođe odobrio novi plan za proširenje Città Universitaria, preraspodelu kancelarija i proširenje fakulteta, kao i stvaranje novih kampusa za smeštaj domaćih i stranih studenata.

Univerzitetska biblioteka Alesandrina[23] (Biblioteca Universitaria Alessandrina), koju je 1667. godine izgradio papa Aleksandar VII, glavna je biblioteka koja sadrži 1,5 miliona tomova; ima neke važne kolekcije uključujući collezione ciceroniana i Fondo Festa.

Akademici[uredi | uredi izvor]

Od reforme iz 2011. godine, Univerzitet Sapijenca u Rimu ima jedanaest fakulteta i 65 odeljenja. Danas je Sapijenca, sa 140.000 studenata i 8.000 akademskog, tehničkog i administrativnog osoblja, najveći univerzitet u Italiji. Univerzitet ima značajne istraživačke programe u oblastima inženjerstva, prirodnih nauka, biomedicinskih i humanističkih nauka. On nudi 10 magistarskih programa koji se predaju u potpunosti na engleskom jeziku.

Rangiranje[uredi | uredi izvor]

Univerzitetski rangovi
Globalno – sveukupno
ARWU svet[24]151-200 (2020)
CWUR svet[25]113 (2021-2022)
CWTS svet[26]81 (2020)
QS svet[27]171 (2021)
THE svet[28]197 (2022)
USNWR Globart[29]=114 (2021)

Prema Akademskom rangiranju svetskih univerziteta (ARWU) za 2016. godinu, Sapijenca se nalazi u grupi univerziteta 151–200 i među prvih 3% univerziteta u svetu.[30][31]

U 2016. godini, Centar za rangiranje svetskih univerziteta rangirao je Univerzitet Sapijenca u Rimu na 90. mesto u svetu i na vrh u Italiji na svojoj Svetskoj rang listi univerziteta.[32]

Prema QS rangiranju zapošljivosti diplomaca 2020, Sapijenca je na prvom mestu među italijanskim univerzitetima po indikatoru Alumni ishoda zahvaljujući broju univerzitetskih diplomaca zaposlenih u velikim kompanijama i na rukovodećim pozicijama.[33]

Godine 2022, Univerzitet Sapijenca u Rimu je rangiran na 177. mestu u svetu na QS svetskoj rang listi univerziteta.[34] Predmet Klasika i antička istorija Sapijence rangiran je na 1. u svetu na QS svetskoj rang listi univerziteta po predmetu.[35] Prema istoj rang listi, predmet arheologija zauzima 10. mesto.[36] Predmet fizika i astronomija Sapijence je rangiran na 36. mestu,[37] umetnost i humanističke nauke su rangirane na 39. mesto,[38] a psihologija na 70. mesto.[39]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Anagrafe Nazionale Studenti”. miur.it. 
  2. ^ „Sapienza University of Rome – Identity Guidelines”. Arhivirano iz originala 25. 8. 2012. g. 
  3. ^ „Sapienza University of Rome - Graphic manual” (PDF). jun 2007. Pristupljeno 2020-08-07. 
  4. ^ Official Sapienza University of Rome name and logos writing guidelines Arhivirano 17 januar 2009 na sajtu Wayback Machine
  5. ^ „Chi siamo – Sapienza – Università di Roma”. uniroma1.it. 
  6. ^ „Sapienza University of Rome Ranking | CWUR 2017”. Cwur.org. Pristupljeno 2019-10-18. 
  7. ^ Will Martin. „QS ranking of global universities by excellence in subjects - Business Insider”. Businessinsider.fr. Pristupljeno 2019-10-18. 
  8. ^ „Rome's La Sapienza rated top university in the world for Classics”. www.wantedinrome.com. 4. 3. 2021. 
  9. ^ Gianna Fregonara (13. 9. 2015). „Università "La Sapienza":sfide, titoli e speranze - Corriere.it”. Roma.corriere.it. Pristupljeno 2019-10-18. 
  10. ^ „Sapienza” (PDF). UniRoma. 2014. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  11. ^ „QS Graduate Employability Rankings 2019”. Top Universities. Pristupljeno 2019-10-18. 
  12. ^ „Ranking Universities, Harvard top, Sapienza unica italiana - Cronaca”. 15. 8. 2022. 
  13. ^ History
  14. ^ Di Simone, Maria Rosa (1980). La sapienza romana nel Settecento (na jeziku: italijanski). Roma: Edizioni dell'Ateneo. 
  15. ^ Lupano, Mario (1991). Marcello Piacentini. Rome-Bari: Laterza. 
  16. ^ Pisani, Mario (2004). Architetture di Marcello Piacentini. Le opere maestre. Rome: Clear. 
  17. ^ Scarrochia, Sandro (1999). Albert Speer e Marcello Piacentini: l'architettura del totalitarismo negli anni trenta. Milan: Skira. 
  18. ^ De Rose, Arianna S. (1993). Marcello Piacentini: Opere 1903–1926. Modena: Franco Cosimo Panini. 
  19. ^ a b BBC NEWS | World | Europe | Papal visit scuppered by scholars 15 January 2008
  20. ^ „The letter of the scientists to the rector of the University” (na jeziku: italijanski). Aprileonline.info. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  21. ^ Benedict XVI's Planned Lecture at La Sapienza Arhivirano 8 decembar 2011 na sajtu Wayback Machine 18 January 2008
  22. ^ „Pietralata, i lavori del campus inizieranno a fine 2012”. paesesera.it (na jeziku: italijanski). Nuovo Paese Sera srl. 27. 7. 2011. Arhivirano iz originala 1. 11. 2013. g. Pristupljeno 28. 5. 2012. 
  23. ^ „Home – Biblioteca Universitaria Alessandrina”. beniculturali.it. 
  24. ^ „Academic Ranking of World Universities – 2020”. Shanghai Jiaotong University. Arhivirano iz originala 15. 08. 2019. g. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  25. ^ „CWUR World University Rankings - 2021-2022”. CWUR. 10. 7. 2021. Pristupljeno 10. 7. 2021. 
  26. ^ „CWTS Leiden Ranking – 2020”. Leiden University. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  27. ^ „QS World University Rankings - 2021”. Top Universities. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  28. ^ „World University Rankings 2022”. Times Higher Education. 25. 8. 2021. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  29. ^ „USNWR World Rankings - 2021”. U.S. News & World Report. 19. 10. 2020. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  30. ^ „Sapienza among Top World Universities – Sapienza – Università di Roma”. uniroma1.it. 
  31. ^ „Academic Ranking of World Universities – 2016”. shanghairanking.com. Arhivirano iz originala 01. 06. 2020. g. Pristupljeno 14. 04. 2023. 
  32. ^ „The 2015 edition of the ranking has been released”. Center for World University Rankings. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2016. 
  33. ^ „Sapienza Amongst the Top-100 Universities Worldwide for Graduate Employment | Sapienza Università di Roma”. www.uniroma1.it. Pristupljeno 2019-10-16. 
  34. ^ „World University Ranking”. „Sapienza University of Rome” 
  35. ^ „Classics & Ancient History”. „Sapienza University of Rome” 
  36. ^ „Archaeology”. „Sapienza University of Rome” 
  37. ^ „Physics & Astronomy”. „Sapienza University of Rome” 
  38. ^ „Arts and Humanities”. „Sapienza University of Rome” 
  39. ^ „Psychology”. „Sapienza University of Rome” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rimski univerzitet Sapijenca na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Римски_универзитет_Сапијенца&oldid=27556800”