Универзитет у Болоњи
| Универзитет у Болоњи | |
|---|---|
| Мото | „Alma mater studiorum“ (мајка хранитељица учености) |
| Датум оснивања | 1088. |
| Тип | државни |
| Седиште | Болоња (Италија) |
| Ректор | проф. Ивано Диониђи |
| Број факултета | 23 |
| Студената | 95.771 (2006) |
| Наставног особља | око 1500 (2003) |
| Мрежно место | www.unibo.it |
Универзитет у Болоњи (итал. Università di Bologna, UNIBO, лат. Alma Mater Studiorum) је најстарији универзитет у свету који је још увек активан.[1]
Школа правних наука у Болоњи постојала још од XI века; историчари се слажу да је година оснивања 1088. Оснивач овог универзитета био је учитељ права Ирнеријо, који је умро 1125. Универзитет је добио повељу цара Фридриха I Барбаросе 1158. Први статут потиче из 1317.
Универзитет окупља 23 факултета на којима студира скоро 100 хиљада студената. По величини је трећи универзитет у Италији. Предавања се, поред Болоње, одржавају у Ређо Емилији и Имоли, и још 4 кампуса: Равена, Форли, Ћезена и Римини. У саставу универзитета су још Школа за изузетност у студирању (scuola per l'eccellenza negli studi), Високи колеџ и инострано одељење у Буенос Ајресу.
Садржај |
Факултети [уреди]
у Болоњи [уреди]
- пољопривреда
- индустријска хемија
- економске науке
- фармација
- правне науке
- инжињерство
- филозофија
- страни језици и књижевност
- медицина и хирургија
- ветеринарска медицина
- педагогија
- математика
- физика и природне науке
- физичка култура и спорт
- политичке науке
- статистика
у Ћезени [уреди]
у Форлију [уреди]
- економија
- политичке науке
- висока школа савремених језика за преводиоце
у Равени [уреди]
у Риминију [уреди]
Познати студенти [уреди]
- Грацијан
- Данте Алигијери
- Франческо Петрарка
- Еразмо Ротердамски
- Леон Батиста Алберти
- Никола Коперник
- Албрехт Дирер
- Ђироламо Кардано
- Парацелзус
- Марчело Малпиги
- Карло Боромејски
- Торквато Тасо
- Карло Голдони
- Луиђи Галвани
- Пјер Паоло Пазолини
Познати професори [уреди]
Извори [уреди]
- ^ Brown in Italy Brown University Retrieved 2010-1-6