Лацио

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Лацио (вишезначна одредница).
Лацио
Lazio
Застава Грб
Застава Грб
Положај Лација
Главни град Рим
Председник Рената Полверини
Површина 17.208 km²
 - Број 5.610.709
 - Густина становништва 326 ст./km²
Веб-сајт www.regione.lazio.it

Лацио, раније познат и као Лацијум (итал. Lazio) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном средишњем делу. Главни град покрајине је Рим, главни град Италије, а познати градови су и Латина, Витербо, Тиволи.

Лацио је познат као „срце Италије“ заједно са главним градом покрајине, али и целе Италије. Такође, област древног Лацијума, која се приближно поклапа са данашњом покрајином, била је средиште староримске државе и матично подручје латинског језика.

Порекло назива[уреди]

Назив „Лацио“ или „Лацијум“ изведен је од имена древног племена Латина, оснивача града Рима и зачетника староримске државе. Они су, опет, по предању добили име по древном владару Латинусу. Постоје претпоставке да је име изведено од речи „латус“ (лат. latus), што значи „широко“ и везује се за ширину мочварног подручја на ушћу Тибра. На крају, у неким изворима стоји и да је овај назив знатно старији и везан за језике и народе преиндоеврпског порекла.

Положај[уреди]

Лацио је средишња покрајина Италије, са изласком на Тиренско море на југозападу и југу. Такође, Лацио има државну границу са маленим Ватиканом на простору града Рима, кога окружује са свих стана. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике[уреди]

Рим је већ готово 3 миленијума средиште Лација
Окрузи Лација

Површина покрајине је 17.208 km² и по овоме је Лацио једна од средње простаних италијанских покрајина.

Рељеф: У оквиру Лација разликује се неколико природних целина. Источни део обухвата 26% површине покрајине и чине га средишњи Апенини, који у потпуности затварају покрајину са истока. Њихови највиши врхови досежу и преко 2.000 м надморске висине (Врх Горцано 2.458 м н. в.). У средишњем делу налази се пространо побрђе (54% покрајине), познато по виноградарству и воћарству. Ова целина покрајине, додатно прошарана бројним мањим старим насељима и усамљеним велепоседима, поседује изузетну лепоту. Западна целина је равничарска, тзв. Понтинска равница. Она обухвата приобалну равницу и доњи, равничарски део долине реке Тибар, некада мочваран. Мада најмања (20% површине) она обухвата најактивнији део покрајине, привредно развијен и густо насељен. Ту је смештен и град Рим.

Клима: Клима у већем делу Лација је средоземна клима, да би у планинским крајевима добила оштрије, планинске црте.

Воде: Лацио је приморска покрајина са изласком на источну обалу Тиренског мора на свом западу и југозападу. У овом мору смештен је и омањи Понтински архипелаг, саставни део покрајине. Од речног система најзначајнији је Тибар, који се готово може поистоветити са подручјем Лација, јер протиче кроз његове најважније делове. Друге значајне реке су Лири и Сако, притоке Тибра. У северној половини покрајине налазе се и три значајна језера: Болсена, Вичо, Бракијано. Некадашње мочваре око ушћа Тибра исушене су током прошлог века.

Биљни и животиљски свет: Лацио је познат по својим брдовито-брежуљкастим пределима, који су украшени боровима чемпресима, дрвећем маслине и многим виноградима. Посебно је сликовит северни део покрајине, са сличним пејзажом као у оближњој Тоскани, који је постао углед за стварање појма „културног пејзажа“.

Управна подела[уреди]

Лацио је подељен у 5 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја[уреди]

Тибар при протоку кроз Рим
Планински део Лација
Очувани римски пут, Вија Апија, на северу Лација
Тарквинија има историју још од Етрураца
Град Гаета је важно средиште поморског туризма

Праисторија и антика: Област Лација била је насељена већ у доба праисторије. Северни део су насељавали Етрурци, а јужни Латини. По предању оснивањем града Рима 753. п. н. е. почиње историјски развој ових крајева. Током времена староримске државе историја тадашњег Лацијума уско је везана за њено главно средиште, град Рим. Важан податак је да је у доба владавине Октавијана Августа Лацијум постао римска провинција. Крајем римске ере Рим је постао и седиште важном епископа, касније названог Папом, што ће бити изузетно значајно за историју Лација у следећим вековима.

Средњи век: Након пада западног римског царства област Лацијума је заједно са осталим италијанским провинцијама пала под власт Острогота. Ускоро је њихова власт била угрожена надирањем Лангобарда са севера, што је довело до сукоба и слабљења остроготске власти. Ово је искористио епископ града Рима, касније названог Папом. Његова врховна власт одржала се облашћу Лација и суседним италијнаским областима више векова све до тзв. Авињонског ропства у 14. веку. После повратка Папе у Рим поново је успостављена Папска држава са средиштем у Лацију, али она више није имала моћ као некада.

Савремено доба: Померање трговачких путева на Атлантик доводи постепено до слабљења целог италијанског простора. Међутим, Папска држава се одржала и поред спољних притисака. Она постепено потпада под снажан утицај Француске, да би током Наполеонових ратова Папска држава са Лацијумом постала део Римске републике, а потом била под стажним утицајем Хабзбуршке монархије. 1870. г. дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Лацио, а Рим је постао главни град државе и то је до данас. Нова владавина је покрајини донела привредни процват, првенствено граду Риму и његовој околини. Као средиште државе он се брзо развијао и око себе сакупљао велике ресурсе. 1929. г. сасвим мали део покрајине у граду Риму је одвојен и од тога је образована папска држава, Ватикан. Последњих деценија нагли успон Рима и Лација је донекле успорен у циљу што равномернијег развоја државе.

Становништво[уреди]

Данас Лацио има преко 5,5 милиона становника и то је једна од најнасељенијих покрајина Италије. То је чак 3 пута више становника него пре једног века, односно за 15% више него пре 25 година. По овоме се може рећи да је раст становништва био знатно бржи него у другим деловима државе, а разлог овоме је нагли раст града Рима, посебно у првој половини 20. века.

Густина Насељености је око 320 ст./км², што је осетно више од државног просека (200 ст./км²). Међутим, део покрајине око града Рима је изузетно густо насељен - преко 750 ст./км². Равничарски и приобални део покрајине је такође густо насељен, густине насељености сличне покрајинском просеку. Овај део је и развијенији и окренут индустрији и туризму. Апенинско подручје на истоку или област побрђа на северу, као усмерени махом на пољопривреду, су слабо насељени (<100 ст./км²).

Етничка слика: У покрајини доминира италијанско становништво. Утицај наглог развоја покрајине у последњем веку види се и у приметном уделу новоусељеног становништва (5,2%), махом усељеника са свих страна света, насељених у Риму и околини. Не треба занемарити ни повећи број новог, богатог становништва насталог од некадашњих туриста, махом Британаца и Американаца.

Привреда[уреди]

Понтинска равница

Традицоналне привредне гране у већини делова покрајине су углавном индустрија и пољопривреда. Пољопривреда се углавном темељи на узгајању винове лозе и производњи маслиновог уља. У равничарским крајевима гаји се жито и агруми.

Индустрија је махом развијена око Рима и разноврсна је.

Међутим, највећи део становништва (73%) упошљен је у терцијарном и кватерном сектору. Оба сектора су везна за град Рим, као престоницу државе и важно туристичко одредиште - туризам и угоститељство, трговина, банкарство, државна управа, јавне, културне, образовне установе. Туризам је изузетно битна развојна грана покрајине. Развијене су све врсте туризма, од којих се највише истиче културолошки и ходочаснички туризам, везан за очувано градитељско, верско и уметничко наслеђе града Рима.

Слике градова покрајине[уреди]

Спољашње везе[уреди]