Rudabanja
| Rudabanja mađ. Rudabánya | |
|---|---|
 Pogled iz vazduha | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Severna Mađarska regija |
| Županija | Boršod-Abauj-Zemplen |
| Srez | Kezincbarcika |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 2.721[1] |
| — gustina | 165,3 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 48° 22′ 25″ S; 20° 37′ 19″ I / 48.37360° S; 20.62200° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 16,46 km2 |
  Rudabanja Rudabanja na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 3733 |
| Pozivni broj | (+36) 48 |
| Veb-sajt | |
| http://www.rudabanya.hu/ | |
Rudabanja (mađ. Rudabánya) je istorijski grad u severnoj Mađarskoj, u županiji Boršod-Abauj-Zemplen (Borsod-Abaúj-Zemplén). Nalazi se u severozapadnom delu okruga, 15 kilometara od Kazincbarcike, na južnom, jugozapadnom kraju planine Rudabanja. Redovna autobuska linija povezuje ga sa Kazincbarcikom i Sendrom, kao i sa okolnim manjim naseljima.
Reč je o međunarodno poznatom paleontološkom lokalitetu, a ovde se nalazi i Istorijski muzej rudarstva i sedište Strukovnog udruženja boršodskih notara.[2][3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Kelti, koje su u ranom srednjem veku pratili Sloveni, u blizini naselja, naseljenog hiljadama godina, još od davnina su kopali rudu gvožđa i obojene metale. Ime Rudabanja je takođe slovenskog porekla: reč ruda znači ruda, gvozdena ruda, crvena gvozdena zemlja. Selo se takođe prvi put pominje kao „Ruda“ u dokumentu iz 1299. godine.
Mesto se značajno razvilo u 14. veku, a do kraja veka postao je jedan od sedam rudarskih gradova u Gornjoj Ugarskoj (u to vreme su se kopali bakar i srebro). Ovaj period je bio period procvata naselja, usled čega su njegovi građani sredinom veka podigli ogromnu crkvu veličine katedrale (dužine 33 metra) u ranogotičkom stilu. 1500-ih godina mesto je bilo u stagnaciji, a 1550-ih bilo je samo kmetsko selo.
Od 1564. Turci su ga sve češće harali, a 1555. i 1576. godine pljačkali i palili grad. Većina stanovništva je pobegla, oni koji su ostali prešli su u reformatorsku veru. Sredinom 1660-ih imao je samo 92 stanovnika, a do 1699. godine to je nastavilo da se smanjuje: tada je tu živeo samo jedan kmet sa plugom i deset štitonoša.
Tokom Rakocijevog rata za nezavisnost, u naselju se kratko vreme ponovo odvijala rudarska aktivnost (vađen je bakar), ali je to ponovo prestalo nakon završetka borbi.
Rudarstvo, a time i Rudabanja, ponovo se razvija krajem 19. veka, uvođenjem metoda velikih razmera. Za to su, budući da je glavni život stanovnika bila poljoprivreda, dovođeni iskusni rudari sa visoravni, pre svega iz Šepesega i Dobsine. Na prelazu vekova ovde je radilo jedno od najmodernijih rudarskih postrojenja u Evropi.[4]
U Prvom svetskom ratu mnogi Rudabanji su pozvani u vojsku, od kojih je 107 poginulo na ratištima. Tokom Drugog svetskog rata, od 25. marta do 14. decembra 1944. godine, naselje su okupirale nemačke trupe. Pošto nije bilo većih bitaka na tom području, područje je izbegalo rat bez ozbiljnijih oštećenja (Nemci su digli u vazduh samo nekoliko železničkih mostova).
Posle rata, u komunističkom periodu, rudarstvo je počelo da se razvija velikim koracima (izgrađena je fabrika za obogaćivanje gvozdene rude i infrastruktura), a selo je raslo sa njim. Godine 1965. u rudniku se dogodila nesreća kada je poginulo pet rudara.[5] Iskopavanje i obogaćivanje rude gvožđa konačno je prestalo 31. decembra 1985. godine, jer je postala neekonomična, a mnogi ljudi su nakon toga napustili naselje.
Proglašen je za grad 1. jula 2008. godine, a zatim je 6. septembra Ištvan Đenezej, tadašnji ministar samouprave, predao ključ grada gradonačelniku Lajošu Šoboti.[6]
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Etničke grupe[uredi | uredi izvor]
| Distribucija nacionalnosti (2011)[7]*[8] | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Ukupno | Mađari | Nemci | Romi | Slovaci | Poljaci |
| 2.624 | 2.246 | 42 | 323 | 5 | 4 |
| 100% | 85,76% | 1,6% | 12,3% | 0,19% | 0,04% |
Religija[uredi | uredi izvor]
| Verska distribucija[9] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ukupno | Katolička crkva | grkokatolici | Evangelisti | Reformati | Za druge denominacije | Neopredeljeni | Ateisti | Nije hteo da odgovori | |||||||
| 2.624 | 1.139 | 43 | 19 | 439 | 35 | 304 | 11 | 593 | |||||||
| 100% | 44,19% | 1,64% | 0,72% | 16,73% | 1,33% | 11,58% | 0,42% | 22,59% | |||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Borsodi Jegyzők Szakmai Egyesülete
- ^ „Jegyzői egyesületek”. Arhivirano iz originala 2011-09-02. g. Pristupljeno 2011-10-24.
- ^ „Rudabánya város története | Rudabánya város honlapja”. www.rudabanya.hu. Pristupljeno 2021-12-30.
- ^ Az 1965-ös szerencsétlenség története.
- ^ Rudabánya városi kulcsának átadásán az önkormányzati miniszter mellett megjelent Kordos László professzor, Ódor Ferenc, a megyei közgyűlés elnöke, Gúr Nándor, a térség országgyűlési képviselője, valamint Mangasi Sihombing, Indonézia Budapestre akkreditált nagykövete is.
- ^ „A nemzetiségi népesség száma”. KSH. 2011. Pristupljeno 2014-01-26.
- ^ „A rudabányai német kisebbségi önkormányzat 2010-es összetétele”. KSH. 2010. Arhivirano iz originala 2013-10-11. g. Pristupljeno 2014-01-26.
- ^ „A népesség vallás szerint”. KSH. 2011. Pristupljeno 2014-01-26.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Mapa ulica Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2011)
- Fotografije Rudabanje iz vazduha
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
