Келти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Преглед територија које су насељавали Келти кроз историју:
██ 6. век п. н. е. - језгро халштатске области ██ 3. век п. н. е. - највећа област келтске експанзије ██ „шест келтских народа“ захваљујући којима је келтски језик опстао у Европи у периоду од 16. до 19. века ██ области у којима се келтски језици и данас налазе у широкој употреби

Келти су индоевропски народ који се је још у камено доба већином насељавао између садашње Француске и Чешке (било их је и на Балкану) у Војводини, северној Србији и Славонији. Келтско племе Скордисци је основало град на месту данашњег Београда који су назвали Сингидун или Сингидунос што у преводу највероватније значи град Синга пошто дун на келтском значи град, тврђава. Под притиском Германа били су принуђени да се померају ка западу и југу (Британија, сев. Шпанија, сев. Италија, зап. Француска). На први поглед изгледа чудно да су Келти стално ратовали једни против других и никада нису могли да се уједине. Ипак, морамо узети у обзир да, вероватно, о појму келтске нације нису били ни свесни. Келти су живели у малим сеоским заједницама. Радије су се бавили сточарством него земљорадњом. У борби су били врло храбри, али нису умели да се боре по упутствима. Када битка почне сваки Келт би се борио сам за себе. Келтска цивилизација одржала се до данас у Ирској, Шкотској, Бретањи, Велсу, делимично у Корнволу и на острву Ман.

Келтска култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Келтска култура

Келти јесу били врло ратоборан народ, међутим и њихова култура је била врло развијена. Од Грка и Римљана научили су да праве керамичке и бронзане посуде. Углавном су их украшавали апстрактним и геометријским облицима. Бронзане брошеве и штитове украшавали су разнобојним емајлом; правили су

Келтски котао

веома лепо оружје; правили су веома сложене тврђаве; ковали су бакарни новац; били су добри песници и певачи. Келти који су живели при мору (Француска и Белгија; Британија) били су добри морнари, као и бродоградитељи. Међутим, у бици код залива Квиберон, показало се да ови бродови нису добри за ратовање. Ратничка одећа Келта састојала се од металног шлема са животињским роговима, грудних оклопа, панталона. Оружје се састојало од дугих мачева, копаља, лукова и стрела.

Гали и Римљани[уреди]

Римљани су Келте називали Галима. Са њима су често долазили у сукоб. При сеоби Келта, један део кренуо је ка Италији и у 4 веку п. н. е. неколико племена је населило долину реке По. Ти крајеви су касније постали познати под латинским именом Цисалпинска Галија. Године 390. п. н. е. или 387. п. н. е. под вођством Брена, Келти су савладали Римљане у бици на Алији, упали у Рим и опустошили га. Римљани су успели да одбију Келте и све до Јулија Цезара, Келти су остали у границама Галије и Британије. Када је Цезар постао конзул затражио је да се њему додели провинција Галија коју је тек требало освојити. За време Цезара, једини Келти који су имали независнотст су Шкотски и Ирски Гали (Пикти и Гелски келти). Док је био Британији 52 год. п. н. е. дигнут је општи устанак у Галији под вођством Верцингеторикса. Верцингеторикс је чак постигао победу над Цезарем код Герговије, што је једина позната изгубљена Цезарева битка. Верцингеторикс је тада повео војску у Алезију, где је утврдио положај чекајући појачање из других делова Галије. Цезар га је опколио низом ровова, те није могло бити бега. Верцингеторикс је намеравао да доведе Цезарову војску између своје две војске, међутим када је Галима стигло појачање спољни прстен Цезарове војске поразио га је, а тада је остатак Римљана кренуо на утврђење (види:Опсада Алезије). Верцингеторикс се тада предао и устанак је коначно угушен. То је био и последњи устанак Гала. Након тога прихватили су римску управу и Галија је касније устројена у римску провинцију.

Британски Келти[уреди]

Током Галских ратова британски Келти су помагали своје саплеменике на копну. Цезар је зато предузео поход на Британију 54 год. п. н. е. и том приликом је наметнуо клијентелски статус неколицини келтских поглавара. Међутим, готово век касније цар Клаудије је 43. године наше ере наредио освајање Британије која је Римљане привлачила због рудног богатства и могућности извоза робова. У другој половини 1. века Римљани су редовно упадали на територију данашње Шкотске, али сиромаштво тих крајева их није привлачило да тамо и оснују трајнија упоришта. Најзад, северну границу римске Британије утврдио је цар Хадријан (117—138) чувеним Хадријановим зидом. Британија је брзо умирена и једини већи устанак локалних племена, устанак краљице Ицена Будике 60. године, Римљани су после првобитних тешкоћа лако угушили. Тек Око 410 год н. е. римске легије повукле су се из Британије под наредбом цара Хонорија. Након одласка Римљана, Келти у Британији су наставили да ратују једни против других све до доласка Англа, Саксонаца и Јита.

На британским острвима живе групе келтских народа. Гелски Келти који живе у Ирској (Историја Ирске) и Шкоти који су живели у Шкотској (Историја Шкотске) Бретонски Келти који живе у Велсу (Историја Велса) и Корнволу.

Келтска митологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Келтска митологија

Келти су били многобошци. Приносили су боговима и људске жртве, све док их Римљани нису одвратили од тога. Њихова религија забрањивала им је да једу гуске, зечеве и пилиће. Њихови свештеници називали су се друиди. Они су обично сматрани за мудре људе, и вршили су улогу поглавице и судије. Шкоти су примили хришћанство крајем 6. века, а Ирци још у 5. веку.

Спољашње везе[уреди]