Ruj

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Ruj (višeznačna odrednica).
Ruj
Cotinus coggygria5.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Sapindales
porodica: Anacardiaceae
potporodica: Anacardioideae
tribus: Rhoeae
rod: Cotinus
Adans.
vrste

Cotinus coggygria
Cotinus obovatus
? Cotinus nana
Cotinus carranzae †
Cotinus chiangii †
Cotinus cretacica †
Cotinus elliptica †
Cotinus fraterna †
Cotinus lavrovii †
Cotinus orbiculatus †
Cotinus szechuanensis †

Ekologija taksona
Životna forma:
P, NP (fanerofite i nanofanerofite)

Ruj (Cotinus) je rod listopadnih drvenastih biljaka iz familije Anacardiaceae. Obuhvata 2 savremene vrste, jednu evroazijsku (Cotinus coggygria) i jednu severnoameričku (Cotinus obovatus). Naziv roda potiče od grčke reči kotinos, što je kod Teofrasta naziv za divlju maslinu[1].

Ranije se ovaj rod biljaka klasifikovao unutar srodnog roda Rhus.

Opis[uredi]

Biljke ovog roda su životne forme drveta ili žbuna, visine do 7 m (evroazijski ruj), odnosno 12 m (američki ruj). Listovi su celi, okruglog oblika, sa ravnim obodom, dužine 3—13 cm. Cvetovi su sitni, veličine do 3 mm, petočlani, žućkaste boje, sakupljeni u vršne metličaste cvasti veličine do 30 cm. U cvasti postoje i sterilni cvetovi, sa dlačicama na svojim cvetnim drškama (otuda maglovit izgled cvasti). Biljke su jednodome, ponekad dvodome[1]. Plod je suva, sitna koštunica koja sadrži jedno seme, a na kojoj se zadržavaju čašični listići.

Uzgoj[uredi]

Vrste ovog roda, a naročito evroazijski ruj, su često korišćene kao ukrasni žbunovi. Uzgojen je veliki broj kultivara, od kojih su neki hibridnog porekla (nastali ukrštanjem dve vrste ruja).

Upotreba[uredi]

Listovi evroazijskog ruja sadrže oko 30 % tanina, te su se koristili kao antiseptik i astringent[2]. Iz drveta i lišća dobijaju se boje za kožu, vunu i svilu[1]. Drvo se koristi u stolarstvu.

Reference[uredi]

  1. ^ a b v Jovanović B. 1973. Rod Cotinus Adans.. U: Josifović M (ed.) Flora SR Srbije V. SANU: Beograd.
  2. ^ Johnson T. 1999. CRC Ethnobotany Desk Reference. CRC Press. ISBN 0-8493-1187-X (str. 708)

Spoljašnje veze[uredi]