Veb

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Светска мрежа)
Ovaj članak je o o distribuiranom hipertekstnom sistemu. Za prvi internet pregledač pogledajte stranicu WorldWideWeb.
Globalna mapa veb-indeksa po zemljama 2014.
Računar NeXT Computer koji je koristio Tim Berners-Li. Pisani tekst kaže, "This machine is a server. DO NOT POWER IT DOWN!!" („Ova mašina je server. NE GASI JE!“)

Svetska mreža (engl. World Wide Web; WWW), poznatija kao veb (engl. the Web), sistem je međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu. Pomoću veb-pregledača, korisnici mogu gledati veb-stranice, koji obično sadrže tekst, slike, audio i video zapise.[1] Katkad se naziva jednostavno mreža. Veb je imao središnju ulogu u razvoju informacijskog doba i primarni je alat koji milijarde ljudi upotrebljava za interakciju na internetu.[2][3][4][5] Stvorili su ga Englez Tim Berners-Li i Belgijanac Robert Kajo, 1990. godine, radeći u CERN-u u Ženevi.[6][7] Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za internet, a u stvari označava samo jednu od njegovih usluga.

Veb-stranice su prvenstveno tekstuelni dokumenti formatirani i obeleženi jezikom za označavanje hiperteksta (HTML).[8] Osim formatiranog teksta, veb-stranice mogu da sadrže slikovne, video, audio i softverske komponente koje se prikazuju u korisničkom veb-pregledaču kao koherentne stranice multimedijskog sadržaja.

Ugrađeni hiperlinkovi omogućavaju korisnicima navigaciju između veb-stranica. Višestruke veb-stranice sa zajedničkom temom, zajedničkim internet domenom, ili oboje, sačinjavaju veb-sajt. Sadržaj veb-sajta može u najvećoj meri pružiti objavljivač, ili može biti formiran interaktivno pri čemu korisnici doniraju sadržaj, ili sadržaj zavisi od korisnika i njihovih radnji. Veb-sajtovi mogu da budu uglavnom informativni, prvenstveno namenjeni zabavi ili da služe uglavnom za komercijalne, vladine ili nevladine organizacione svrhe.

Sastavni delovi veba su: server, klijent, HTML, URL i HTTP.

Osnovni podaci[uredi | uredi izvor]

Osnovni slojevi Interneta
prva postignuća prekretnice
elektronska pošta

Rej Tomlinson

1971 Sloj aplikacije 1987 '

'

Arči

'

1990 Sloj prezentacije 1998 Google

Sergej Brin i Lari Pejdž

DOS Hudini

Nil Larson

1986 Sloj sesije 1993 '

'

',

Teodor Houm Nelson,

Daglas Engelbart

  Transportni sloj 1990 HTTP

Tim Berners-Li

ARPANET

'

1969 Sloj mreže 1975 TCP/IP

Vinton Serf i Bob Kan

'

Džordž Veli

1956 Sloj veze 1973 Eternet

Robert Metkalf

'

Konrad Cuze

1941 Fizički sloj 1976 Apple Inc.

Stiv Džobs i Stiv Voznijak

Internet je sastavljen od različitih slojeva.

Veb je međunarodna mreža računarskih baza podataka koje koriste internet i njegov poseban sistem za povezivanje informacija. Odmah po nastajanju, a danas više nego tada, veb je bio nepregledno more sa informacijama koje teku, koje se menjaju i po obliku i po sadržaju. Za svet medija, veb je bio pravo otkrivenje, nešto sasvim novo u računarskom i medijskom svetu.[9]

Termin WWW potiče od engleske reči World Wide Web što u prevodu na srpski jezik znači „svetska mreža”. WWW je ogromna mreža linkova, tekstualnog sadržaja i multimedije koja predstavlja sadržaj veb sajtova povezanih na internet.[10] WWW stranice su u stvari URL adrese pomoću kojih može na mreži da se pronađe željeni skup informacija prezentovan u audiovizuelnim formatima.

Veb se sastoji od tri formata: URL (Uniform Resource Locator) — putem kojeg se određuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi, HTTP (Hypertext Transfer Protocol) — kojim se određuju načini na koje server i brauzer međusobno komuniciraju, HTML (Hypertext Markup Language) — pomoću kojeg se šifrira poruka tako da može da se prikaže na različitim medijima.[11]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Početkom 1988 godine je Tim Berners-Li odlučio na temelju razvoja programa ENQUIRE izraditi noviji računarski sistem s daleko većim mogućnostima prenosa podataka preko 'mreže'.[12] Ideja za WWW nastala je 1989. godine u ženevskom CERN-u, Centru za atomska istraživanja. CERN je 1991. godine prvi put upotrebio softver uz pomoć kojeg su se mogle dobiti informacije memorisane na različitim mestima. WWW je bila aplikacija koja je internetu pomogla da doživi ekspanziju i izvan nauke.[13]

Veb je zvanično predstavljena 6. avgusta 1991. godine od strane njenog izumitelja, Tim Berners-Lija. Napravljena je da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih sopstvenih veb-sajtova preko kojih ljudi mogu razmenjivati ideje i sve ostalo putem ovog kanala.[10]

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Termini internet i WWW se danas svakodnevno koriste u komunikaciji između ljudi. Međutim, iako ih mnogi poistovećuju, internet i WWW nisu isto. Internet je globalni sistem povezanih računarskih mreža. WWW je samo jedan od servisa koje internet pruža. On je skup tekstualnih dokumenata i ostalih sadržaja do kojih se dolazi preko linkova i imena veb-sajtova u čemu vam pomažu brauzeri i serveri.

Mnoga imena sajtova počinju sa WWW zbog dugogodišnjeg korišćenja od kada je WWW izmišljen. Međutim to već odavno nije potrebno pa danas sve više sajtova odlučuje da svoje ime predstavi bez prefiksa WWW. Zbog toga bi svaki sajt trebalo da ima redirekciju, preusmeravanje, da bi i oni koji ime sajta kucaju sa WWW došli na isti sajt kao i oni što kucaju ime sajta bez WWW.[10]

Bezbednost[uredi | uredi izvor]

Veb je ubrzo posle svog nastanka postao zanimljiva meta sajber kriminalcima. Pod sajber kriminal spada krađa identiteta, prevare, špijuniranje kao i krađa novca sa bankovnih računa i raznih drugih poverljivih stvari. Borba protiv sajber kriminala se vodi u čitavom svetu a cena te borbe se meri milijardama dolara.[10]

Nijedan servis interneta nije uspeo da preuzme i u potpunosti odredi novi medij kao što je to uspelo mrežnom servisu interneta. Slobodna razmena ideja i informacija bila je osnovni postulat širenja mreže, ali i njegova podsticajna formula razvoja. Ova globalna mreža uslov je i okvir, ali i pokretač postojanja elektronskih, mrežnih publikacija.[14]

Standardi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Veb-standardi

Mnogi formalni standardi i druge tehničke specifikacije i softver definišu operaciju različitih aspekata veba, Interneta, i računarske informacione razmene. Mnogi dokumenti su rad W3C konzorcijuma,[15][16][17] koji predvodi Berners-Li,[18] a deo standarda je proizvela i Internetska inženjerska operativna grupa (IETF)[19][20][21] i druge organizacije.

Obično, kad se veb standardi razmatraju, sledeće publikacije se smatraju osnivačkim:

Dodatne publikacije pružaju definicije drugih esencijalnih tehnologija za WWW, uključujući, mada ne ograničeno na sledeće:

  • Uniformni identifikator resursa (engl. Uniform Resource Identifier - URI) je univerzalni sistem za referenciranje resursa na Internetu, kao što su hipertekstni dokumenti i slike. URI adrese, koje se obično nazivaju URL, definisane su standardom RFC 3986 / STD 66: Uniformni identifikator resursa (URI): Generička sintaksa, kao i njegovim prethodnicima i brojnim URI shemama koje definišu razne RFC zahteve;
  • Protokol prenosa hiperteksta engl. HyperText Transfer Protocol (HTTP) je definisan sa RFC 2616: HTTP/1.1 i RFC 2617: HTTP autentikacija, kojima se specificira kako se vrši autentikacija između pregledača i servera.

Dostupnost[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Pristupačnost vebu

Postoje metodi za pristupanje vebu u alternativnim medijumima i formatima da bi se omogućila upotreba osobama sa invalidnostima, koje mogu da budu vizuelne, slušne, fizičke, vezane za govor, kognitivne, neurološke, ili neka kombinacija. Svojstva pristupačnosti takođe pomažu osobama sa privremenim invaliditetom, kao što je polomljena ruka, ili ostarelim korisnicima kako se njihove sposobnosti menjaju.[24] Veb prima informacije, i pruža informacije i interakcije sa društvom. World Wide Web konzorcijum navodi da je esencijalno da veb bude pristupačan, tako da se može pružiti jednak pristup i jednake mogućnosti ljudima sa invaliditetom.[25] Tim Berners-Li je jednom napomenuo, „Snaga veba je u univerzalnosti. Pristup svima bez obzira na invaliditet je suštinski aspekt.”[24] Mnoge zemlje regulišu pristupačnost vebu kao zahtev za veb-sajtove.[26] Internacionalna kooperacija u W3C inicijativi za pristupačnost vebu je dovela do jednostavnih smernica koje autori veb-sadržaja, kao i programeri softvera mogu da koriste kako bi učinili veb dostupnim za osobe kojima je neophodne pomoćne tehnologije.[24][27]

Internacionalizacija[uredi | uredi izvor]

Aktivnosti W3C internacionalizacije osiguravaju da se veb-tehnologija može koristiti u svim jezicima, pismima, i kulturama.[28] Počevši od 2004 ili 2005, unikod se ustalio i konačno je u decembru 2007. prestigao ASCII i Zapadno evropski kao slovni set koji je najšire korišten na vebu.[29] Originalno je RFC 3986 dozvoljavao resursima da budu identifikovani pomoću URI sa podskupom US-ASCII. RFC 3987 dozvoljava upotrebu većeg broja znakova — svih znakovima u univerzalnom skupu znakova — i stoga sad resursi mogu da budu identifikovani pomoću IRI u svim jezicima.[30]

Statistike[uredi | uredi izvor]

Između 2005. i 2010, broj korisnika veba se udvostručio, i očekivalo se da će prevazići milijardu 2010.[31] Rane studije sprovedene 1998. i 1999. koje su procenjivale veličinu veba koristeći metode hvatanja/povraćaja pokazale su da znatan deo veba nije bio indeksiran za pretraživačke mašine, i da je veb znatno veći nego što se očekivalo.[32][33] Prema jednoj studiji iz 2001, postojao je ogroman broj od preko 550 milijardi dokumenata na vebu, uglavnom na nevidljivom vebu, ili dubokoj mreži.[34] Jedan pregled seta od 2,024 miliona veb-stranica iz 2002. godine[35] utvrdio je da je daleko najveći deo sadržaja bio na engleskom jeziku: 56,4%; tome su sledili nemački (7,7%), francuski (5,6%), i japanski (4,9%). Novija studija, koja je koristila veb-pretraživanja na 75 različitih jezika za uzimanje uzorka Interneta, utvrdila je da je postojalo preko 11,5 milijardi veb-stranica na javno indeksibilnom vebu na kraju januara 2005.[36] Prema podacima iz marta 2009, indeksibilni veb je sadržao bar 25,21 milijardi stranica.[37] Dana 25. jula 2008, guglovi softverski inženjeri Džesi Alpert i Nisan Hajaj su objavili da je Gugl pretraživač otkrio jedan bilion jedinstvenih URL lokacija.[38] Prema podacima iz maja 2009, preko 109,5 miliona domena je bilo operativno.[39] Među njima, 74% su bili komercijalni i drugi domeni koji su postojali u najvišem internetskom domenu com.[39] Statistike merenja popularnosti veb-sajtova, kao što je Alexa Internet rangiranje, su obično bazirani na bilo broju pristupa stranicama ili na asociranim serverskim „pristupima” (zahtevima za fajlove) koji su primljeni.

Veb-keširanje[uredi | uredi izvor]

Veb-keš je serverski računar lociran bilo na javnom Internetu, ili unutar preduzeća, koji čuva veb-stranice kojima je nedavno pristupljeno kako bi se poboljšalo vreme odgovora za korisničke zahteve kada se isti sadržaj traži u određenom vremenskom intervalu nakon prvobitnog zahteva. Većina veb-pretraživača isto tako implementira pretraživačev keš za podatke kojima je nedavno pristupljeno, obično na lokalnom disku. HTTP zahtevi sa pretraživača mogu da traže samo podatke koji su se promenili od vremena zadnjeg pristupa. Veb-stranice i resursi mogu da sadrže informacije o vremenu isteka trajanja da bi se kontrolisalo keširanje u smislu bezbednosti senzitivnih podataka, kao što je slučaj sa onlajn bankarstvom, ili da bi se omogućio nesmetan pristup sajtovima koji se često ažuriraju, kao što su novinarski mediji. Čak i sajtovi sa veoma dinamičkim sadržajem mogu da dozvole da se osnovni resursi osvežavaju samo povremeno. Dizajneri veb-sajtova smatraju da je vredno grupisati resurse kao što su CSS podaci i JavaScript u nekoliko fajlova koje koristi celokupan sajt, tako da se oni mogu efikasno keširati. Komercijalni zaštitni zidovi često keširaju veb-resurse koje je zatražio jednan korisnik u korist mnogih korisnika. Neki pretraživači veba skladištite keširani sadržaj često pristupanih veb-lokacija.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What is the difference between the Web and the Internet?”. W3C Help and FAQ. W3C. 2009. Приступљено 16. 7. 2015. 
  2. ^ „World Wide Web Timeline”. Pews Research Center. 11. 3. 2014. Приступљено 1. 8. 2015. 
  3. ^ Dewey, Caitlin (12. 3. 2014). „36 Ways The Web Has Changed Us”. The Washington Post. Приступљено 1. 8. 2015. 
  4. ^ „Website Analytics Tool”. Приступљено 1. 8. 2015. 
  5. ^ „Internet Live Stats”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015. 
  6. ^ McPherson, Stephanie Sammartino (2009). Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web. Twenty-First Century Books. 
  7. ^ Quittner, Joshua (29. 5. 1999). „Tim Berners Lee – Time 100 People of the century”. Time Magazine. Архивирано из оригинала 15. 08. 2007. г. Приступљено 17. 5. 2010. 
  8. ^ Adamski, Joseph; Finnegan, Kathy (2007). New Perspectives on Microsoft Office Access 2007, Comprehensive (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-1-4239-0589-9. Архивирано из оригинала 06. 12. 2017. г. Приступљено 21. 01. 2018. 
  9. ^ Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (pp. 49.)
  10. ^ а б в г http://saznaj.in/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2012), pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06
  11. ^ Hypertext Markup Language, pristupljeno dana 27. 1. 2018
  12. ^ http://free-po.htnet.hr/jasnav/hp/internet/www.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. јун 2016), pristupljeno dana 10.6.2012; 18:12
  13. ^ Kunczik, Zipfel, Uvod u znanost o medijima i komunikologiju, Zaklada Friedrich Ebert, Zagreb, 2006, (pp. 29)
  14. ^ Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (pp. 50, 51.)
  15. ^ „W3C Invites Chinese Web Developers, Industry, Academia to Assume Greater Role in Global Web Innovation”. W3.org. 20. 1. 2013. Приступљено 30. 11. 2013. 
  16. ^ „World Wide Web Consortium – current Members”. World Wide Web Consortium. 29. 3. 2012. Приступљено 24. 9. 2017. 
  17. ^ „World Wide Web Consortium | Development Process”. W3.org. 12. 4. 2005. Приступљено 3. 4. 2012. 
  18. ^ W3C (септембар 2009). „World Wide Web Consortium (W3C) About the Consortium”. Приступљено 8. 9. 2009. 
  19. ^ „Internet Engineering Task Force (IETF)”. RIPE NCC. 10. 8. 2012. Приступљено 13. 10. 2012. 
  20. ^ Jacobsen, O.; Lynch, D. (март 1991). „A Glossary of Networking Terms”. RFC 1208 Слободан приступ. Приступљено 13. 10. 2012. 
  21. ^ „Register for the Next IETF Meeting”. IETF. Архивирано из оригинала 26. 6. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2014. 
  22. ^ „Ecma By-laws”. ecma-international.org. 
  23. ^ „Document Object Model (DOM)”. http://www.w3.org/: W3C. Pristupljeno 12. 1. 2012. „The Document Object Model is a platform- and language-neutral interface that will allow programs and scripts to dynamically access and update the content, structure and style of documents.” 
  24. ^ a b v „Web Accessibility Initiative (WAI)”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala 2. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 4. 2009. 
  25. ^ „Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization: Overview”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala 14. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 4. 2009. 
  26. ^ „Legal and Policy Factors in Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala 5. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 4. 2009. 
  27. ^ „Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Overview”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala 1. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 4. 2009. 
  28. ^ „Internationalization (I18n) Activity”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala 16. 4. 2009. g. Pristupljeno 10. 4. 2009. 
  29. ^ Davis, Mark (5. 4. 2008). „Moving to Unicode 5.1”. Google. Arhivirano iz originala 21. 5. 2009. g. Pristupljeno 10. 4. 2009. 
  30. ^ „World Wide Web Consortium Supports the IETF URI Standard and IRI Proposed Standard” (Saopštenje). World Wide Web Consortium. 26. 1. 2005. Arhivirano iz originala 7. 2. 2009. g. Pristupljeno 10. 4. 2009. 
  31. ^ Lynn, Jonathan (19. 10. 2010). „Internet users to exceed 2 billion ...”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 2. 2011. g. Pristupljeno 9. 2. 2011. 
  32. ^ Lawrence, S.; Giles, C.L. (1998). „Searching the World Wide Web” (PDF). Science. 280 (5360): 98—100. Bibcode:1998Sci...280...98L. PMID 9525866. doi:10.1126/science.280.5360.98. 
  33. ^ Lawrence, S.; Giles, C.L. (1999). „Accessibility of Information on the Web”. Nature. 400 (6740): 107—109. Bibcode:1999Natur.400..107L. doi:10.1038/21987. 
  34. ^ „The 'Deep' Web: Surfacing Hidden Value”. Brightplanet.com. Arhivirano iz originala 4. 4. 2008. g. Pristupljeno 27. 7. 2009. 
  35. ^ „Distribution of languages on the Internet”. Netz-tipp.de. Arhivirano iz originala 23. 5. 2009. g. Pristupljeno 27. 7. 2009. 
  36. ^ Signorini, Alessio. „The Indexable Web is More than 11.5 Billion Pages” (PDF). citeseerx.ist.psu.edu. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 2. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  37. ^ „The size of the World Wide Web”. Worldwidewebsize.com. Arhivirano iz originala 6. 1. 2010. g. Pristupljeno 27. 7. 2009. 
  38. ^ Alpert, Jesse; Hajaj, Nissan (25. 7. 2008). „We knew the web was big...”. The Official Google Blog. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 21. 1. 2018. 
  39. ^ a b „Domain Counts & Internet Statistics”. Name Intelligence. Pristupljeno 17. 5. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veb na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веб&oldid=27552573”