Стив Вознијак
| Стив Вознијак | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 11. август 1950. |
| Место рођења | Сан Хозе (САД) |
| Рад | |
Стив Вознијак (енгл. Stephen (Steve) Gary "Woz" Wozniak; Сан Хозе, 11. август 1950) је амерички рачунарски инжењер и суоснивач компаније Апл компјутер заједно са Стивом Џобсом. Најпознатији је по дизајнирању и изради прототипова рачунара Апл 1 и Апл 2, практично без ичије помоћи.
Садржај |
Рани живот[уреди]
Рођен је 11. августа 1950. у Сан Хозеу, Калифорнија, САД, од мајке Маргарет Вознијак и оца Френсиса Вознијака (инжењера код фирме Локид и других). Од раних дана је показивао интерес према техници и електроници, и побјеђивао је на многим школским такмичењима из науке, често презентујући своје властите конструкције.
Са шест година саставља први кристални радио-пријемник, са 11 или 12 година заједно са пријатељима прави интерком систем између кућа у улици, у шестом разреду основне школе постаје аматерски радио-оператор. У осмом разреду израђује 10-битни бинарни сабирач и одузимач са транзисторима (100) и диодама (200) који су сачињавали логичке елементе. По његовим ријечима, то је био први корак према градњи правог рачунара о којем је стално размишљао.
На почетку средње школе први пут је имао контакт са рачунаром у фирми Силванија, пишући програме у језику фортран. Ту је дошао и до комплетног приручника за рачунар ПДП-8, који је прочитао и почео да дизајнира рачунар ПДП-8 на папиру, стално га побољшавајући, и користећи све мање и мање дијелова. Ово усавршавање му је постала стална особина, коју је користио у свим каснијим пројектима.
Студије[уреди]
На колеџу израђује ометач телевизора и стално се усавршава у дизајнирању рачунара на папиру. Његови дизајни користе мање чипова од оригинала и знатно су ефикаснији. Постаје противник рата у Вијетнаму, сумња у власт и избјегава мобилизацију.
Око 1970. прави први рачунар са пријатељем Билом Фернандезом. Назвали су га „Крем сода рачунар“ (Cream Soda Computer), са 256 бајтова RAM меморије. Користио је обичне логичке чипове, јер микропроцесори још нису постојали. Преко Фернандеза упознаје Стива Џобса.
Са Џобсом израђује и продаје илегалне „плаве кутије“, које су омогућавале бесплатно звање удаљених телефонских корисника. Радиле су на принципу емитовања посебних фреквенција, које би преузеле телефонску линију и омогућиле позиве.
Хјулит-Пакард и први Апл рачунари[уреди]
Почетком 1973. добија посао у фирми Хјулит-Пакард као дизајнер калкулатора.
У слободно вријеме развија унапријеђену игру Понг са једним играчем за фирму Атари, коју зове Брејкаут (Breakout).
Средином 1970-их се укључује у Аматерски рачунарски клуб (Homebrew Computer Club) који се састајао у гаражи Гордона Френча у Менло Парку. Та група је радила и давала предавања на разним рачунарима, између осталих на Алтаиру 8800. Вознијак први пут сазнаје о микропроцесорима (Интел 8008) и долази до спознаје да су они прави пут за стварање личног рачунара.
„Одлучио сам ту и тада да имам прилику да направим комплетан рачунар који сам увијек хтио. Треба ми само било који микропроцесор и моћи ћу да направим јако мали рачунар на којем могу да пишем програме. Програме као игре и симулације које сам писао на послу. Могућности су неограничене. И не морам да купим Алтаир да бих то направио. Ја ћу га дизајнирати потпуно сам. Те ноћи, ноћи првог састанка групе, читава визија личног рачунара је једноставно ушла у моју главу. Све одједном. Само тако.“
Те ноћи је почео да прави планове за Апл 1 рачунар. Одлучио је да комбинује тастатуру и монитор, добијајући тако много бољи начин интеракције са рачунаром од пређашњих прекидача и свјетала. Апл 1 се зато сматра првим личним рачунаром који је имао такву напредну конфигурацију.
Апл 1 је имао 6502 микропроцесор, тастатуру, кућиште од дрвета и црно-бијелу графику са 8 килобајта RAM меморије. Вознијак је развио и бејсик преводилац (интерпретер) за Апл 1. Приказао је рачунар на састанку рачунарског клуба у марту 1976.
Да би успјешније продавали рачунар, Џобс и Вознијак оснивају компанију Апл, која продаје неколико стотина Апл 1 рачунара локалним рачунарским продавницама (без монитора и напајања). Вознијак напушта Хјулит-Пакард и посвећује се дизајну много бољег рачунара који ће постати познат под именом Апл 2.
Апл 2 има од почетка стално спремиште података (прикључак за касетофон), видео-сигнал у боји, звук, јединствену, бржу и бољу RAM меморију за програме и видео и кућиште од пластике специјално направљено за рачунар. Такође је имао бејсик интерпретер уписан у РОМ меморију, па је бејсик био доступан одмах по укључењу рачунара. Све је ово (осим кућишта) Вознијак развио сам.
Почетком 1977. компанија Апл је службено инкорпорисана и продаја Апл 2 модела је почела да расте великом брзином. На наговор Мајка Маркуле, Вознијак ствара убрзо и први флопи диск драјв за Апл 2, за само 14 дана. Тако Апл 2 први од личних рачунара има релативно јефтину диск јединицу, што даље учвршћује његов водећи положај на тржишту.
Послије 1980.[уреди]
Вознијак остаје да ради као инжењер у компанији Апл, али против његове воље комитет фирме дизајнира Епл 3 рачунар, који се показује као потпуни промашај. То, лични проблеми и несугласице у Аплу о развоју фирме узрокују да се он све више удаљава од фирме. С друге стране, финансијска сигурност му омогућује да се посвети разним дјелатностима — организује концерте, даје предавања и бави се друштвеним радом.
Такође ради на првом универзалном програмибилном даљинском управљачу да замијени читав сет управаљача за постојеће телевизоре, видеорекордере итд. Због тога службено напушта Апл и оснива своју компанију ЦЛ9 у фебруару 1985. До 1988. фирма је продана и Вознијак наставља рад на другим пројектима.
Лични живот[уреди]
Био је ожењен 4 пута, тренутно је са четвртом женом Џенет Хил (Janet Hill) од 2008.
Пријашње жене су му Алис Робертсон (1976-1980), Кендис Кларк (1981-1987) и Сузан Малкерн (1990-2004). Има троје дјеце с другом женом Кендис Кларк.
Литература[уреди]
- iWoz, Steve Wozniak with Gina Smith, W. W. Norton & Company, ISBN 13: 978-0-393-06143-7, ISBN 10: 0-393-06143-4
Спољашње везе[уреди]
- Вознијакова званична страница
- ИМДб Стив Вознијак на ИМДб-у ((en))
- „Апл компјутер у раним данима, лични опис“ од Пола Лаугтона
