Pređi na sadržaj

Све је добро што се добро сврши

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Prva stranica dela, iz Prvog folija Šekspirovih drama, 1623.

Sve je dobro što se dobro svrši (en. All's Well That Ends Wel) jeste komedija Vilijama Šekspira.

Delo je zasnovano na priči o Đileti di Narbona iz Bokačevog Dekamerona. Šekspirolog F. E. Halidej je spekulisao da je Šekspir možda pročitao francuski prevod priče.[1]

Komediju je na srpski preveo Velimir Živojinović.[2]

Nema dokaza da je delo bilo popularno u Šekspirovom životu i da je od tada ostala jedno od njegovih manje poznatih ostvarenja delom zbog neortodoksne mešavine logike bajke, preokreta polnih uloga i ciničnog realizma.

Prema analizi stručnjaka iz Oksforda objavljene 2012, Šekspir je delo pisao sa Tomasom Midltonom[3] ili je on kasnije sređivao komad.[4][5]

Frederik S. Boas je 1896. skovao termin „problematičan komad“ i grupisao je Sve je dobro što se dobro svrši u ovu kategoriju sa Hamletom, Troilom i Kresidom i Merom za meru.[6]

Zaplet[uredi | uredi izvor]

Helena, niskorođena štićenica francusko-španske grofice, zaljubljena je u grofičinog sina Bertrama, koji je prema njoj ravnodušan. Bertram odlazi u Pariz da zameni svog pokojnog oca na poziciji pomoćnik abolesnom kralju Francuske. Helena, ćerka nedavno preminulog lekara, prati Bertrama, navodno da ponudi kralju svoje isceliteljsske usluge. Kralj je skeptičan, a ona životom garantuje za lek: ako on umre, ona će biti ubijena, ali ako on preživi, ona može izabrati muža sa dvora.

Kralj je izlečen i Helena bira Bertrama, koji je odbija, zbog njenog siromaštva i niskog statusa. Kralj ga primorava da je oženi, ali nakon ceremonije Bertram odmah odlazi u rat u Italiju bez pozdrava supruzi. Kaže da će se oženiti njom tek nakon što ona bude trudna i kada bude nosila njegov porodični prsten. Helena se vraća kući grofici, koja je užasnuta onim što je njen sin učinio, i tvrdi da je Helena njeno dete umesto Bertrama.

U Italiji, Bertram je uspešan u ratovanju kao i zavođenju lokalnih devica. Helena ga prati u Italiju. Sklapa prijateljstvo sa Dajanom, devicom u koju je Bertram zaljubljen, i dogovaraju da Helena zauzme njeno mesto u krevetu. Dajana dobija Bertramov prsten u zamenu za jedan Helenin prsten. Tako Helena, bez Bertramovog znanja, konzumira brak i nosi njegov prsten.

Helena lažira sopstvenu smrt. Bertram, misleći da je se rešio, dolazi kući. Pokušava da oženi ćerku lokalnog lorda, ali se pojavljuje Dajana i raskine veridbu. Helena se pojavljuje i objašnjava zamenu prstena, najavljujući da je ispunila Bertramov izazov; Bertram, impresioniran svime što je učinila da ga osvoji, kune joj se u svoju ljubav. Tako se sve dobro završava.

Delo sadži podzaplet o Parolesu, Bertramovom nelojalnom saradniku: Neki od lordova na dvoru pokušavaju da objasne Bertramau da je njegov prijatelj Parols hvalisavac i kukavica. Oni ubeđuju Parollesa da pređe na neprijateljsku teritoriju i donese bubanj koji je ostavio za sobom. Dok su na putu, oni se predstavljaju kao neprijateljski vojnici, kidnapuju ga, povezuju mu oči i, uz Bertram posmatra, nateraju ga da izda svoje prijatelje i ukalja Bertramov lik.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ F. E. Halliday, A Shakespeare Companion 1564–1964, Baltimore, Penguin, 1964; p. 29.
  2. ^ „Muzej pozorišne umetnosti Srbije”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 2024-06-12. 
  3. ^ Agencije (2012-04-25). „Šekspir s Midltonom napisao Sve je dobro što se dobro svrši?”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-12. 
  4. ^ Maguire, Laurie; Smith, Emma (19. 4. 2012). „Many Hands – A New Shakespeare Collaboration?”. The Times Literary Supplement.  also at Centre for Early Modern Studies Arhivirano 23 jul 2012 na sajtu Archive.today, University of Oxford accessed 22 April 2012: "The recent redating of All’s Well from 1602–03 to 1606–07 (or later) has gone some way to resolving some of the play’s stylistic anomalies" ... "[S]tylistically it is striking how many of the widely acknowledged textual and tonal problems of All’s Well can be understood differently when we postulate dual authorship."
  5. ^ Taylor, Gary; Jowett, John; Bourus, Terri; Egan, Gabriel, eds. (2016). New Oxford Shakespeare: Modern Critical Edition. Oxford: Oxford University Press. p. 2274. ISBN 978-0-19-959115-2. Accessed 27 January 2020: "Shakespeare is undoubtedly the original author. Thomas Middleton added new material for a revival after Shakespeare's death, including the virginity dialogue..., the Kings speech about status and virtue..., and the gulling of Paroles".
  6. ^ Neely, Carol Thomas (1983). „Power and Virginity in the Problem Comedies: All's Well That Ends Well”. Broken nuptials in Shakespeare's plays. New Haven, CT: University of Yale Press. str. 58. ISBN 978-0-300-03341-0. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Evans, G. Blakemore, The Riverside Shakespeare, 1974.
  • Fraser, Russell (2003). All's Well That Ends Well. The New Cambridge Shakespeare (2 izd.). Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53515-1. 
  • Lawrence, W. W., Shakespeare's Problem Comedies, 1931.
  • Price, Joseph G., The Unfortunate Comedy, 1968.
  • Schoff, Francis G., "Claudio, Bertram, and a Note on Interpretation", Shakespeare Quarterly, 1959.
  • Styan, J. L., Shakespeare in Performance series: All's Well That Ends Well, 1985.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Све_је_добро_што_се_добро_сврши&oldid=27853134”