Skuminov sindrom
| Skuminov sindrom | |
|---|---|
 | |
| Viktor Skumin, 2020. | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | psihijatrija, cardiac surgery |
| MKB-10 | F48.8 |
Skuminov sindrom je patološko stanje koje se može javiti kod pacijenata nakon implantacije mehaničkog srčanog ventila, u vidu iracionalnog straha (anksioznosti), poremećaja spavanja (nesanice) pa sve do depresije.[2]
Skuminov sindrom treba shvatiti kao posebnu nozološku formu, koja ima etiopatogenezu svojstvenu samo njemu i karakterističnu kliničku sliku. To zahteva specifičan pristup lečenju i prevenciji ove bolesti. Pravovremena dijagnostika, terapija i prevencija mogu poboljšati zdravstveni status ove kategorije bolesnika, poboljšati im kvalitet života, efikasnost rehabilitacije i socijalnu i radnu adaptaciju.[3]
Naziv[uredi | uredi izvor]
Sindrom je dobio naziv prema ruskom psihijatru Viktoru Skuminu, koji je prvi proučavao i opisao ovu bolest 1978. godini, kao — rus. Кардиопротезный психопатологический синдром.[4][5]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Skuminov sindrom povezan sa mehanički ventil srca i manifestuje iracionalan strah, anksioznost, depresija i poremećaj sna.[6] Ovaj sindrom često praćena astenieй.[7]
Alen Karpentьe – član Francuske akademije nauka, i rukovodilac odeljenja za kardiovaskularnu hirurgiju Evropske bolnice ime Žorž Pompidu u Parizu, – veruje, što Skuminov sindrom razvija kod četvrtine pacijenata sa veštačkom srdačno ventilom. Moguće je da je sličan problem se javlja prilikom obavljanja poslova na sprovođenju veštačkog srca.[8][9]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Kliničku sliku kod Skuminovog sindromima karakterišu sledeći specifični znaci, simptomi i oblici ponašanja:
- Nakon operacije razmišljanje i ponašanje pacijenta sa ugrađenim srćanim implantatom se menja, jer on svoje razmišljanje i ponašanje fokusira na rad proteze.[10]
- Javljaju se neobični subjektivni osećaji vezani za tad srca, povezani sa opsesivnim strahom od mogući zastoj u radu veštačkih zalistaka i/ili njihovog odvajanje od srčanog mišića.
- Sve više se koid pacijenta razvija depresivno raspoloženje, osećaj uznemirenosti i beznađa izazvano neprekidnim razmišljanjem o tome — kako živeti sa komadom gvožđa u srcu, ili sa protezom u motoru života.[11]
- Poremećaj spavanja. Specifični poremećaji spavanja uočeni su u 79,6% slučajeva, jer noću, zbog „kucanja” veštačkih ventila, pacijenti nisu u stanju da zaspu, i „prisiljeni” su da provede sate slušajući svoje srce, broje ekstrasistole i pokušavaju da uoče i najmanje promene u ritmu i šumovima implantata. Međutim tokom dana, izmoreni nesaniocom, kao i u naizgled nepovoljnim bučnim sredinama, oni mogu spavati čvrsto, jer zbog buke ne čuju rad srca.
- Neurovegetativne smetnje, dominiraju u neurološkom statusu — u vidu bola u solarnom pleksusu i zonama karotidnih arterija, arterijske hipotenzije itd.[12]
- U najtežim slučajevima, kod takvih pacijenata moguće su suicidalne ideje.
Zbog svega navedenog, kako bi zaštitili svoje srce i ugrađeni implantat, pacijenti imaju tendenciju da se nesvesno štite od najmanjih fizičkih i psiho-emocionalnih stresova, i u svoj život često uvode neadekvatan režim života pun sopstvenih ograničenja. Izbegavaju pešačenje, fizikalnu terapiju, i druga odgovarajuća opterećenja, verujući da će tako sprečiti prerano trošenje ugrađenog implantata, i eventualni otkaz njegove funkcije.[13]
Terapija[uredi | uredi izvor]
Terapija ovog oblika psihopatoloških poremećaja treba da se sprovedi zajedno sa drugim kurativnim rehabilitacionim merama koje se primenjuju u okviru glavne bolesti srca.[14] Struktura psihoterapijske pomoći, prema V.A.Skuminu, obuhvata četiri faze:[15]
- Pripremnu terapiju. Kako pripremni period traje šest do dvanaest dana, oblik ove terapije obuhvata — procenu mentalnog stanja, uspostavljanje psihoterapijskog kontakta i psihološku pripremu za implantaciju mehaničkog srčanog ventila.
- Sedativnu mobilizaciju.
- Aktivni period psihijatrijske adaptacije.
- Podržavajuću ili korektivnu psihoterapiju.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kostrzewa, B; Rybak, Z (2013). „[History, present and future of biomaterials used for artificial heart valves].”. Polimery w medycynie. 43 (3): 183—9. PMID 24377185.
- ^ Bobina L.A. Sindrom Skumina kak nozologičeskaя forma.//K Zdorovью čerez Kulьturu. — 2010. — №18. — S. 22-36.
- ^ Filatov A.T., Skumin V.A. Psihoprofilaktika i psihoterapiя v kardiohirurgii. — Kiev: Zdorovьe, 1985. — 72 s
- ^ Skumin V.A. Nepsihotičeskie narušeniя psihiki u bolьnыh s priobretёnnыmi porokami serdca do i posle operacii.//Žurnal nevropatologii i psihiatrii im.S.S.Korsakova. — 1982. — Vыp.11. — C. 1730-1735.
- ^ „Sindrom Skumina” [Skumin syndrome]. kult-zdor.ru. Pristupljeno 8. 6. 2017.
- ^ Petuhov, Sergej (2014). „Počemu ostanavlivaюtsя iskusstvennыe serdca”. Moskva: RIA Novosti:. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016.
- ^ Ruzza, Andrea. « Nonpsychotic mental disorder after open heart surgery »[mrtva veza] Asian Cardiovascular and Thoracic Annals (2014)
- ^ „About artificial heart”. Heart For Your Soul. Arhivirano iz originala 19. 6. 2012. g. Pristupljeno 7. 8. 2016.
- ^ Bizunkov, A. „Začem čeloveku serdce” [What for a man need a heart]. Medvestnik.by. Arhivirano iz originala 20. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 8. 2016.
- ^ Skumin V.A. Sostoяnie intellektualьno-mnestičeskih funkciй u bolьnыh s priobretёnnыmi porokami serdca do i posle operacii. – V kn.: Pervый sъezd kardiologov USSR. – Kiev, 1978, s 288.
- ^ Clinical picture U: Lyudmila Bobbin (Moscow) Skumin syndrome as the nosologic form Pristupljeno 24.6.2019.
- ^ Skumin V.A. Vegetativnыe narušeniя v strukture kardioproteznogo psihopatologičeskogo sindroma. — V kn.: Centralьnaя regulяciя vegetativnыh funkciй. Tbilisi, 1980, s. 41 — 42.
- ^ Skumin V.A. Psihičeskoe i somatičeskoe v strukture kardioproteznogo psihopatologičeskogo sindroma. — V kn.: Klinika, diagnostika, lečenie neйrogennыh somatičeskih zabolevaniй. Permь, 1981, s. 194 -195.
- ^ Rodolphe Oppenheimer. „Qu'est ce que Syndrome de Skoumine?”. psy-92.net. Pristupljeno 27. 3. 2021.
- ^ Skumin V.A. (1980). Psihoterapiя i psihoprofilaktika v sisteme reabilitacii bolьnыh s protezami klapanov serdca. Metodičeskie rekomendacii. Kijev: Ministerstvo zdravoohraneniя USSR. str. 16. Pristupljeno 25. 6. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bendet, Я. A.; Morozov, S. M.; Skumin, V. A. (1980). Psihologičeskie aspektы reabilitacii bolьnыh posle hirurgičeskogo lečeniя porokov serdca [Psychological aspects of the rehabilitation of patients after the surgical treatment of heart defects]. Kardiologiя. 20 (6): 45—51. OCLC 114137678. PMID 7392405. Pristupljeno 24. 6. 2019.
- Bobina L. A. (2010). „Sindrom Skumina kak nozologičeskaя forma” [The Skumin syndrome as a nosological form]. K Zdorovью čerez Kulьturu. 18: 22—36. ISSN 0204-3440. Pristupljeno 23. 6. 2019.A
- Filatov, A. T.; Skumin, V. A. (1985). Psihoprofilaktika i psihoterapiя v kardiohirurgii. Kiev: Zdorovьe (Biblioteka praktičeskogo vrača. Psihiatriя). str. 72. Pristupljeno 23. 6. 2019.
- Skumin, V. A. (1982). „Nepsihotičeskie narušeniя psihiki u bolьnыh s priobretennыmi porokami serdca do i posle operacii” [Nonpsychotic mental disorders in patients with acquired heart defects before and after surgery]. Žurnal nevrologii i psihiatrii im. S. S. Korsakova. 82 (11): 1305. OCLC 112979417. PMID 6758444. Pristupljeno 23. 6. 2019.
- Skumin, V. A. (1979). „Rolь medicinskoй sestrы v mediko-psihologičeskoй reabilitacii bolьnыh s iskusstvennыmi klapanami serdca” [Nurse's role in medico-psychological rehabilitation of patients with artificial heart valves]. Medicinskaя sestra. 9: 44—45. Pristupljeno 23. 6. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Skuminov sindrom” [Syndrome de Skoumine]. wikimonde.com. Pristupljeno 23. 6. 2019.
- „Skuminov sindrom” [Skumin syndrome]. psychology.wikia.org. Pristupljeno 24. 6. 2019.
- „Skuminov sindrom” [Sindrom Skumina kak nozologičeskaя forma]. biblmdkz.ru. Pristupljeno 12. 10. 2021.
Video[uredi | uredi izvor]
- „Kardioproteznый psihopatologičeskiй sindrom”. youtube.com. Pristupljeno 15. 9. 2023.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
