Staparsko ćilimarstvo

Vidi još: Ćilimarstvo u Srbiji

Staparsko ćilimarstvo
Floralni motivi, karakteristični za staparske ćilime
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Selo Stapar, Sombor, Vojvodina
Zajednica	Ženskim stanovništvo sela Stapar
Predlagač	Grad Sombor, Gradski muzej Sombor i dr.
Veb sajt	http://nkns.rs/cyr

Stapar, glavna ulica i pravoslavna crkva

Staparsko ćilimarstvo je specifičan način izrade ćilima koje je poniklo u mestu Stapar u Bačkoj. Specifičnost te vrste ćilima su različiti cvetni dezeni prvobitno izrađivani u dve boje a kasnije u svim raspoloživim bojama i nijansama, Takav izgled ih je izdvojio od ostalih vrsta ćilima zbog čega su svrstani u nacionalni registar na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Istorijat

Ćilim je proizvod dobijen postupkom tkanja određene širine i dužine u zavisnosti od namene i veličine razboja - uređaja na kome se izrađuje. Izradom ćilima su se bavile žene u svojim domaćinstvima na jednostavnim ručnim razbojima. Početna izrada je bila na razbojima kojima je bila ograničena dimenzija. Žene su svojom kreativnošću stvarale dezen - šaru koja je u početku bila u dve boje bež i beloj. Način izrade je bio takav da su lice i naličje bili isti, a dimenzije prema zamisli tkalje, veličine razboja i namene ćilima. Ti proizvodi su uglavnom bili devojačka sprema pri udaji pa su se najčešće izrađivali ćilimi kojima su se prekrivali kreveti. Zbog ograničene dimenzije razboja tkali su se iz dva dela pa su se spajali na sredini. Takođe su se koristili kao podni pokrivač u sobama dimenzije 2x2 m ili manji komadi ispred kreveta. Njihova lepota je došla do izražaja primenom različitih boja i nijansi koje su omogućile tkaljama kombinaciju cvetova u samom dezenu ćilima. Ćilimarstvo je u XIX veku bilo deo tekstilne radinosti kućne delatnosti. Zanat tada nije bio lako dostupan svim seoskim slojevima pa je ćilimarstvo bilo luksuz koji je mogao da priušti samo imućan domaćin, dok je siromašan živalj izrađivao ponjavice.

Materijali za izradu ćilima

Za izradu su se kao materijal koristili kudelja i vuna. Vojvodina je u jednom periodu bila veliki proizvođač kudelje veoma dobrog kvaliteta koja je bila tražena i cenjena na evropskom tržištu. Interesovanje za ćilime je bilo sve veće pa su se formirale radionice za tkanje u Somboru i Vrbasu a kasnije i fabrika u Velikom Bečkereku sadašnjem Zrenjaninu.

Razboji

Početna izrada je bila na razbojima kojima je bila ograničena dimenzija. Početkom XX veka su konstruisani široki razboji na kojima su se mogli izrađivati teški ćilimi sa dimenzijama preko 2 metra. Hemijska industrija je omogućila veći raspon boja čime se dobijala mogućnost primene većeg broja različitih šara. Razvoj evropske umetnosti je izvršio uticaj u Staparsko ćilimarstvo primenjujući raskošni neobarok. Od tada počinje stvaranje modernog tipa ćilima čija se izrada širi po Srbiji. Prvobitni Staparski ćilimi svojim obeležjem su uvršćeni u kulturnu baštinu ovog kraja sa ciljem da se sačuva tehnika izrade. Svojom lepotom i univerzalnošću dezena staparski ćilimi se primenjuju kao diplomatski poklon.

Razlike između pirotskog, sjeničko-pešterskog i staparskog ćilima

Svaki od ovih ćilima prepoznatljiv je po šarama, a sjeničko-pešterski se ponekad teže razlikuje od pirotskog.

Glavne odlike pirotskog ćilima:

• nema naličje, odnosno lice i naličje su identični,
• izrađuje na vertikalnom razboju,
• sirovina je najbolja vuna od ovaca sa Stare planine,
• osnovna tehnika tkanja je klečanje, kojim se postiže isti izgled sa obe strane,
• šare su uglavnom autentične, uvek simetrične, a najpoznatija je kornjača koja simbolizuje blagostanje i dug život.
• ono što pirotski ćilim razlikuje pre svega od sjeničko-pešterskog jeste takozvani ćenar, odnosno ivica koja uokviruje ili ceo ćilim (spoljašnji ćenar) ili celine na ćilimu (unutrašnji ćenar ili čendra). Ćenara uglavnom nema na sjeničko-pešterskom, i nikad na staparskom ćilimu.

Glavne odlike sjeničko-pešterskog ćilima:

• grublje je građe od ostalih,
• šare su uglavnom geometrijske, ponekad slične onima na pirotskom,
• nema ćenar, odnosno ivicu,
• može biti s resama i bez njih, i grublje je pređe
• Nekada se izrađivao na horizontalnom razboju, pa je morao da se sastavlja po sredini ili iz nekoliko delova. Danas se tka na vertikalnom razboju, iz jednog dela,
• sirovina je vuna sjeničke autohtone ovce pramenke.

Glavne odlike staparskog ćilima:

• najčešće šare su stilizovani floralni motivi
• kao i sjeničko-pešterski, i ovaj ćilim se nekad spajao na sredini ili je rađen u nekoliko delova koje su posle sastavljali
• sirovina za staparski ćilim je kombinacija kudelje i vune (više kudelje nego vune),
• nikad nema rese.

Vidi još

• Ćilimarstvo u Srbiji
• Ćilim
• Pirotski ćilim
• Sjeničko-peštersko ćilimarstvo
• Nematerijalno kulturno nasleđe
• Spisak elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Spoljašnje veze

• „Trendovi u enterijeru-ćilim”. Podovi. Pristupljeno 8. 3. 2019.