Stefan Ratković
Stefan Ratković (um. 1456–59) je bio srpski plemić i poslednji veliki logotet Srpske despotovine.
Njegov dvor je bio u Draginovcima, u lepeničkom kraju u Srbiji, gde je imao svoje najstarije posede[1]. Poznato je da je on već u septembru 1456. godine nosio titulu logoteta[2].
Uzdignut je u čin velikog logoteta početkom vladavine despota Lazara Brankovića (decembar 1456-januar 1458). Bio je odan despotu Lazaru tokom podele nasledstva između Lazara i njegovog brata Stefana Brankovića na jednoj strani i Grgura Brankovića, Mare Branković i Tome Kantakuzena na drugoj. Takođe je stao na stranu Stefana Brankovića, Helene Paleolog i njihove prougarske stranke tokom martovskih zavera proosmanskog odmetnika Mihaila Anđelovića 1458. godine, koje su dovele do Anđelovićeve pada i zatvaranja. Njegovi posedi, koji su se već proširili tokom poslednjih godina despota Đurađa Brankovića, dodatno su uvećani posedama širom despotovine za vreme vladavine despota Lazara i despota Stefana kao nagrada za vernost njima i drugima. Međutim, svi su bili po sistemu pronoje, u kome je vlasništvo nad njihovom zemljom bilo uslovljeno pružanjem vojne podrške državi, za razliku od nasleđa, drugog oblika zemljišne svojine u srednjovekovnoj Srbiji, koji je bio pun i bezuslovan.
Pominje se u povelji tj darodavnici kralja Stefana Tomaševića od 14. oktobra 1458., koju napisa u Žepču. U njoj kralj Stefan daruje velikom logofetu Stefanu oblasti: Tobut, Peljave, Lukova, Kunceli, Prekopac, Polužje[3].
Međutim, do 1459. Stefan Ratković, sve pesimističniji u pogledu znatno smanjenih i ratom razorenih šansi Srbije da odbije tekuću invaziju Osmanlija, promenio je mišljenje. Stefan Ratković je pomagao planove Jelene Paleolog i kralja Stefana Tomaševića, imao je vodeću ulogu u organizovanju braka Tomaševog sina sa ćerkom pokojnog despota Lazara Marijom i nezakonitog preuzimanja vlasti od despota Stefana Brankovića koje je usledilo aprila. 8, 1459. za potvrdu njegovih privilegija, uzdizanje njegovog imanja u status baštine, kao i darovnicu od 100 kuća u Bosni na korišćenje njemu, porodici i slugama i naknadu za napuštanje kraljevine s. svoj narod i pokretnu imovinu. ako i kada hoće[1]. Kada je Stefan Tomašević izdao nade srpske Despotovine predajući bez borbe Smederevo, izgleda da je Ratković sa njim otišao u Bosnu[2].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Siniša Mišić, Posedi Velikog Logoteta Stefana Ratkovića | PDF”. Scribd (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-12.
- ^ a b STOJANOVIĆ, Ljubomir V. (1890). Stari Srpski hrisovulji, akti, biografije, letopisi ... Pribrao ih Lj. Stojanović (na jeziku: engleski).
- ^ „Logotet Stefan Ratković”. majevica.forumakers.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-10-12.