Лазар Бранковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Бранковић

Детаљ повеље у Есфигменском манастиру на Светој гори,1429. године
Детаљ повеље у Есфигменском манастиру на Светој гори,
1429. године

Датум рођења око 1421.
Место рођења Београд
Датум смрти 20. јануар 1458.
Место смрти Смедеревски Град
Гроб непознато
Титула деспот Србије
Период 14561458
Претходник/ци Ђурађ Бранковић
Наследник/ци Стефан Бранковић
Порекло и породица
Династија Грб Бранковића Бранковићи
Отац Ђурађ Бранковић
Мајка Ирина Кантакузин
Супружник/ци Јелена Палеолог
Потомство Јелена Бранковић
Ирина Бранковић
Милица Бранковић
Српска деспотовина 1455—1459. године

Лазар Бранковић (14211458), деспот српски и владар 1456—1458, син Ђурђа Бранковића.

Он је био једино мушко дете Ђурђа које није било ослепљено. Носио је титулу деспота још од своје женидбе са Јеленом Палеолог 1446. године. Лазар Бранковић преузима власт после смрти Ђурђа Бранковића 1456. године.

Политика коју води млади Лазар је била слична оној коју је водио његов отац за живота. Деспот Лазар је окончао преговоре са Турском, које је његов отац почео. Склопио је јануара 1457. године уговор о обнављању вазалних обавеза према Османском царству. Био је дужан да плаћа годишњи харач, нешто мањи него у Ђурђево време, јер није држао Ново Брдо.

За време владавине младог деспота Лазара, велику улогу у српској политици почињу да заузимају браћа Анђеловић. Један од браће ће касније променити веру и постати турски намесник Махмуд Анђеловић. Други од браће Анђеловића, Михаило је почео да служи за време деспота Ђурђа, да би наставио и за време његовог сина. Он је био главни посредник у склапању примирја са Турском и обнављању вазалних веза Лазара Бранковића и Мехмеда II Освајача.

Тако је султан Мехмед II Освајач склопио са деспотом Лазаром јануара 1457. године уговор по коме се обавезао да врати деспоту Лазару очеве поседе.

Поред везаности са Турском, деспот Лазар је био и угарски вазал, јер је тако чувао северну границу деспотовине. Тако је угарски краљ Ладислав V Посмрче помагао деспота Лазара. Деспот је, користећи метеже у Угарској, освојио Ковин и друге дунавске тврђаве са леве стране реке. У победоносном тријумфу, зауставио га је Михаило Силађи, побеђујући га и потискујући га према Тамишу.

Ситуација у Деспотовини се додатно компликује смрћу његове мајке, Јерине Кантакузин (неки страни историчари тог времена тврде да ју је Лазар отровао[1]). Тада се против младог деспота подигла опозиција коју је предводио Јеринин брат Тома Кантакузин. У међувремену, Мехмед II се више није суздржавао од напада на Србију.

Прве вести о гомилању турске војске на српске границе су стигле деспоту Лазару децембра 1457. године. Он је одмах јављао угарском краљу Ладиславу да му пошаље војску да би бранио деспотовину.

Међутим, у тим преговорима, изненада је умро 20. јануара 1458. у Смедереву. Имао је мање од четрдесет година.

Пошто деспот није имао мушке деце, само ћерке: Марију, Јерину и Милицу, после његове смрти поставило се питање наследника.

Почетком фебруара 1458. године земљом је управљало намесништво које су сачињавали браћа Анђеловић.

Чувени романтичарски песник Војислав Илић је о смрти деспота Лазара написао песму „Пећина на Руднику“ у којој описује његово кајање због убиства мајке.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  2. ^ Пећина на Руднику

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Ђурађ Бранковић
Деспот Србије
(14561458)
Наследник:
Стефан Бранковић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}