Strah od lekara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Misli karakteristične za socijalnu fobiju

Strah od lekara ili jatrofobija (čiji naziv vodi poreklo od grč. ιατρός i grč. φόβοςia) je nekontrolisan, nenormalan, uporan i neopravdan strah od lekara koji za posledicu može imati pojavu zdravstvenih problema koji nisu otkriveni na vreme. Spada u grupu iracionalnih oblika anksioznosti u čijoj osnovi je strahovanje od bola koji se može javiti u toku pregleda (od dijagnostičkih procedura kao što su uzimanje krvi, ubrizgavanja leka, dijagnostičkog sredstva ili vakcina), strah od odvajanja od porodice, kao i strah zbog opsednutosti idejama o bolesti, smrti, zdravstvenim tegobama, koje lekari ne mogu da identifikuju i izleče i sl.[1]

Kod mlađe dece strah od lekara je prisutan zbog opasnosti od bola i odvajanja od roditelja (separacije), kada se dete plaši da će ga roditelji ostaviti u prostoriji gde će se nad njim obavljati tajanstven pregled. A kod odrasli strah od lekara je posledica strahovanja da su njihov problem teži nego što su im objasnili njihovi najbliži.

Često, zajedno sa jatrofobijom, postoji i strah od smrti, jer se pacijenti plaše da su toliko bolesni da im leari ne mogu pomoći i da je bespotrebno od njih tražiti pomoć.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Strah od lekara je star koliko i mediicina, i potiče još iz praistorije, i perioda animističke medicine.

Bez obzira na činjenicu što su na bolesti mahom gledali kao na božju kaznu za počinjene grehe, kaznu koju treba stoički podnositi, Vizantinci su smatrali i da se bolesti ne mogu suzbijati lečenjem. Odnos Vizantinaca prema medicini i posebno lekarima u najmanju ruku bio je ambivalentan, a to se dvojstvo neretko ispoljavalo u krajnjim oprečnostima.[2] Vizantinci su rado zbijali šale na račun svojih lekara i umeli su da nepravedno potcenjuju njihova znanja i umešnost. Katkad su te šale bile veoma grube i gotovo na ivici dobrog ukusa. U njima su lekari predstavljani kao džangrizave i zlovoljne neznalice. U zbirci vizantijskih viceva Filogelos, što bi u prevodu značilo „Ljubitelj smeha”, zbirci koja sadrži 265 šala, nalazi se čak dvadesetak viceva o lekarima.[3]

Romeji često nisu imali visoko mišljenje o svojim lekarima. Car Aleksije III Anđeo (1195—1203), koji je patio od dugih i mučnih napada kostobolje, često se obrušavao na lekare govoreći da oni preporučuju samo purgative i da nikada bolesnima ne daju nekakav drugi lek.[4]

Dimitrije Kidon, istaknuti intelektualac i političar 14. veka, u jednom pismu napisao je da je njegov strah od lekara veći nego strah od bolesti, obrazlažući to ovim rečima:

Oni ulažu sve svoje napore u brbljanje besmislenosti i obmanjivanje, ne primećujući da mudrim savetima održavaju bolest ili je još više pogoršavaju[5][6]

I Kekavmen, pisac 11. veka, zboj lične jatrofobije savetovao je je svoje čitaoce da u slučaju bolesti ne idu kod lekara nego da se sami leče postom.[7]

Strah od lekara danas je više posledica depersonalizacije medicine, njegove robotizacije, što opravdano vodi mnoge pacijente u „izolaciju” od lekara, pa oni ostavši sami, često traže rešenje koje ne mogu da dosegnu i pronađu.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Najmanje polovina dece i isto toliki broj odraslih osoba ispoljava umeren strah od injekcija, a kod oko 2—8% dece i adolescenata strah od lekar je toliko izražen da ometa normalan život i ispoljava se kao dugotrajna fobija. Roditelji zbog toga moraju da otkazuju svojoj deci posete lekaru zbog injekcija i vakcina ili posete stomatologu zbog lokalne anestezije.

Na globalnom nivou oko 20% populacije pati od „sindroma belog mantila", kod kojih se krvni pritisak povećava kada se meri u ordinaciji lekara. Najčešći strah je od loše dijagnoza, što može da obijasni zašto čak 40% žena koje izbegavaju mamografiju i druge testove koje im preporučuje lekar, jer u strahu od bolesti:

Ljudi samo žele držati glave u pesku.

Strah od medicinskih igala je jedna priznata fobija, navedene u DSM -IV priručniku Američkog psihijatrijskog udruženje u kategoriji — krvavih - injekcijom izazvanih fobija.

Iako su testovi krvi jedan od najvažnijih dijagnostičkih alata koje moderna medicina ima na raspolaganju, na osnovu objavljenih rezultata istraživanja, iz 2006. godine utvrđeno je da je 15 miliona odraslih i 5 miliona dece osećalo neprijatnost ili je reagovalo fobičnim ponašanjem kada se suočile sa iglom. Skoro četvrtina od 15 miliona odraslih rekla je da su odbijali analizu krvi ili preporučenu injekcionu terapiju zbog straha mod uboda iglom.[8]

Lekarska greške i jatrogena bolest u razvoju jatrofobije[uredi | uredi izvor]

Na pojavu strah od lekara mogu uticati i sami lekari kao izazivači jatrogenih bolesti povezanih sa veštinom dijagnostikovanja i lečenja i lekarske greške.[9] Još iz vremena Hipokrata bio je poznat mogući neželjeni efekat lečenja. Ideju da doktori zaista prouzrokuju bolesti prvi su u svojim delima dramatizovali Molijer i Bernard Šo, a danas neumoljivi statistički dokazi i uznemirujuće činjenice koje govore o porastu jatrogenih bolesti, o čemu govore sve češći sudskih procesi u svetu, a odnedavno i u Srbiji.[10]

Podaci iz zemalja članica Evropske unije, pokazuju da se medicinske greške i jatrogene bolesti povezane sa nesavestnim radom javljaju u 8% do 12% bolnički lečenih pacijenata. U Velikoj Britaniji, prema izveštaju Odeljenje za zdravstvo ove zemlje, (kojim je obuhvćeno više od 2.000 zdravstvenih ustanova), procenjuje se, da je oko 850.000 neželjenih događaja godišnje (10% od ukupno bolnički lečenih) povezano sa propustima u lečenju. u Španiji (u nacionalnaoj studiji o neželjenim događajima u 2005), Francuskoj i Danskoj objavljeni su slični rezultati.[11][12]

Međutim pripisivanje, po svaku cenu, jatrogenih oboljenja, medicinskoj nekompetentnosti, nemari ili nemogućnosti velikih medicinskih institucija da pruže adekvatnu zdravstvenu brigu i odgovarajuću psihološku sredinu za bolesne ljude, parcijalno objašnjava ovaj fenomen, jer ga pojedinci (ponekad) čine prenaglašenim; bolesnici u jakom bolu i patnji u terminalnoj fazi bolesti, rodbina u bolu za izgubljenom osobom, „prevaranti“ željni sekundarne materijalne korist ili mediji u potrazi za senzacionalističkim informacijama.

Brojni faktori međutim čine ovaj fenomen ponekad i „opravdanim-neizbežnim“ zbog nepredvidljivosti moćnih modernih lekova i invazivnih terapijskih procedura, a i pretpostavke i saznanja konvencionalne medicine o prirodi bolesti i ljudskog organizma, na određenom nivou njenog razvoja. Sklonost organizma, ali i specifičnost nekog poremećaja ka reaktivnim komplikacijama prema određenim specijalističkim tretmanima, čine da bolest organizma iz neobjašnjivih razloga izazove poremećaj koji medicina nije u stanju da predvidi i pobedi.[13]

Po profesoru Mišri engl. Mishri: Human error in laparascopic surgery)... sistemski propusti u zdravstvu su stalno prisutni u skrivenoj formi, „a greška samo čeka da se desi“ .

Iracionalno u strahu od lekara i šta on izaziva?[uredi | uredi izvor]

Tipična iracionalna uverenja (koja indukuju strah od lekara) među pacijentima sa jatrofobijom su:

  • da mu se nešto loše može dogoditi,
  • da mora stalno da se brine o sebi kako bi se pripremio za lošu vest o svom zdravlju,
  • da je ono što oseća u telu siguran znak bolesti,
  • da ne sme biti bolestan, jer mora uvek znati da je zdrav,
  • da je sa njim sve uredu,
  • da je nesigurnost strašna i da je ne može podneti, itd.

Neka od ovih tipičnih i štetnih, samoporažavajućih ponašanja dovode do straha od lekara, indukujući kod ovih osoba potragu za informacijama o bolestima na internetu ili u popularnim publikacijama i pričanje sa drugim osobama o bolestima.

Sva ova ponašanja predstavljaju neuspešan pokušaj te osobe da prevaziđe neizvesnost i strepnju, što kod nje donosi samo privremeno olakšanje (ker ovakvim ponašanjem osoba manje misli o bolesti, prazni se i smatra da je sa njom sve u redu) i jer privremeno smanjuje anksioznost, ker dugoročno gledano takvim ponašanjem ona zapravo odražava i pojačava iracionalne ideje i strahove, koji u krajnjem ishodu mogu dovesti i do somatizacije, prevođenjem straha u bolest.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Uticaj sugestije na ljudsko ponašanje je dobro poznato. Snaga sugestije je tako velika da, prema rečima doktora, pacijent može doživeti poboljšanje ili suprotno. u zavisnosti od toga šta mu je lekar rekao i njihovih gestova, neki pacijenti mogu da se oslobode jastrofobije i odluče da se leče i žive ili ne. Kao i sve druge fobije i strah od lekara ili jatrofobija mogu se suzbiti i/ili izlečiti:

  • Kognitivnom bihevioralnom terapijom — kao oblikom psihoterapije koji naglašava važnost uloge mišljenja u onome šta osećamo i kako se ponašamo. Kognitivno-bihevioralni terapeuti uče da, kada je naš mozak zdrav, onda je naše mišljenje to koje prouzrokuje da se osećamo i ponašamo na određen način. Zbog toga je, ukoliko doživljavamo osećanja koja ne želimo ili se ponašamo na način koji ne želimo, važno identifikovati razmišljanja koja uzrokuju ta osećanja i ponašanja, te naučiti kako ih zameniti ili zauzeti drugačiji odnos prema razmišljanjima i emocijama koja vode reakcijama koje želimo.
  • Habitalnom strategijom za opuštanje
  • Kognitivnom terapijom — zasnovanoj na činjenici da način mišljenja, odnosno, preciznije rečeno tumačenja, procenjivanja, obrade podataka i zaključivanja, određuju oblik emotivnih reagovanja, pa i psihopatologiju jastrofobije.
  • Prevencijom odgovorima — smanjenju i prevenira socijalne isključenosti i vodi ka socijalnom uključivanju i integraciji u život zajednice socijalno osetljive grupe sa određenim fobijama.
  • Hipnoterapijom — kao pravacem u psihoterapije koji koristi hipnozu ili hipnotičko stanje za psihoterapijski rad sa osobama koje pate od jatrofobije.
  • Grupnom terapijom — u kojoj se pruža psihoterapijski tretman u obliku u kome obično postoji jedan terapeut i šest do dvanaest učesnika sa jatroofobijom. Ponekad terapeit može preporučiti grupnu terapiju pre individualne psihoterapije, iz raznih razloge. Jedan od razloga može biti da je grupni format bolje prilagođen osobi ili ...
  • Psihoterapijom — procesom koji se odvija između terapeuta i pacijenta ili grupe pacijenata, i sastoji se od niza verbalnih i neverbalnih tehnika koje imaju za cilj da dovedu do boljeg mentalnog funkcionisanja ili eliminacije jatrofobije. Cilj psihoterapije jatrofobije je da se do promena u odnosu prema lekaru dođe na postepen i strukturisan način.
  • Energetskom psihologijom
  • Lekovima
  • Meditacijom

U prevladavanju jatrofobije kod pacijenat lekari treba uvek da razgovaraju sa levom hemisferom, to jest sa razlogom, ali sa desnom, srcem, treba da emituju svoje poruke empatijom, odnosno da se barem nekoliko minuta stavljaju u cipele svojih pacijenata, kako bi razumeli šta on doživljava.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fritscher, Lisa. „Fear of Doctors: What You Need to Know About Iatrophobia”. www.verywell.com. August 15, 2017. Pristupljeno 11. 12. 2017. 
  2. ^ O. Temkin, Byzantine Medicine, Tradition and Empiricism, Dumbarton Oaks Papers 16 (1962) 95 – 115
  3. ^ Philogelos. Der Lachfreund von Hierokles und Philagrios, ed. A. Thierfelder, München 1968, 28 sq.
  4. ^ Nicetae Choniatae Historia, ed. J.A. van Dieten, Berolini 1975, 497.
  5. ^ .Démétrius Cydonès. Correspondance, publiée par R. Loenertz, I, Città del Vaticano1956, № 110. str. 149.
  6. ^ Up. M.A. Polяkovskaя, Portretы vizantiйskih intellektualov.Tri očerka, Sankt-Peterburg 19982, 93.
  7. ^ Kekavmen, Sovetы i rasskazы, (Poučenie vizantiйskogo polkovodca XI veka), Podgotovka teksta, vvedenie, perevod s grečeskogo i komentariй G.G. Litavrina, Sankt-Peterburg 20032, 240.
  8. ^ Sine, Richard. „Beyond 'White Coat Syndrome'”. www.webmd.com. Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  9. ^ Mold J, Stein H. The cascade effect in the clinical care of patients. N Engl J Med. 1986;314:512-514.
  10. ^ Lekarske greške bez kazne? blic.rs, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  11. ^ Kunst A. Cross-national Comparisons of Socioeconomic Differences in Mortality. Rotterdam, the Netherlands: Erasmus University; 1997.
  12. ^ Shi L, Starfield B. Income inequality, primary care, and health indicators. J Fam Pract.1999;48:275-284.
  13. ^ B. Tang, MD; G. B. Hanna, PhD, FRCS; P. Joice, MA, MB ChB; A. Cuschieri, MD, FRSE Identification and Categorization of Technical Errors by Observational Clinical Human Reliability Assessment (OCHRA) During Laparoscopic Cholecystectomy Arch Surg. 2004;139:1215-1220., Pristupljeno 4. 5. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

.


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Страх_од_лекара&oldid=27441821”