Strigoljnici

Strigoljnici (jedinina Strigoljnik–Strigolьnik na ruskom) su bili sledbenici prve ruske jeretičke sekte sredinom 14. i prvoj polovini 15. veka, osnovane u Pskovu, a kasnije u Novgorodu i Tveru.^[1]

Poreklo imena ostaje nejasno. Neki istoričari veruju da je nekako povezano sa zanatima na kojima su prvi strigolьnici bili angažovani, na primer kao krojači ili frizeri (izgleda da je reč strigolnik potiče od korena Striž-, što znači seći ili rezati. Drugi veruju da naziv potiče od posebne inicijalne ceremonije šišanja koju je prvi izvođeo đakon po imenu Karp – navodni osnivač sekte (zajedno sa đakonom Nikitom), ali drugi smatraju da to može i da znači da su ovi ljudi odbijali da briju odnosno strižu svoju bradu za razliku od ostalog pravoslavnog sveštenstva.

Aktivni učesnici sekte su bili trgovci i niže sveštenstvo. Oni su se odrekekli celokupne crkvene hijerarhije i monaštva, crkvene tajne sveštenstva, pričešća, pokajanja i krštenja, koje su bile u pratnji velikih troškova takse (iznude, po njihovom mišljenju) u korist sveštenstva. Kritikujući i izlažući podmitljivost, poroke i ignorantnost sveštenika, strogoljnici su zahtevali prava verske propovedi za laike. Njihove propovedi su bile pune socijalnih motiva: oni su optuživali bogate za porobljavanje slobodnih i siromašnih.

Đakon Karp je našao mnogo sledbenika u Pskovu, ali je morao da se preseli u Novgorod, da bi izbegao gonjenja. Ostaje nejasno da li je Novgorodski arhiepiskop Vasilije Kalika (1330—1352) odbacio jeres, ali njegovi naslednici, Mojsije (1325—1330; 1352-1359), i Aleksej (1359—1388) su poduzeli odlučne mere protiv jeretika. 1375. godine, gnevni građani Novgoroda su bacili tri jeretika sa mosta u Volhov.^[2] Početakom 1382. godine, sekti se suprotstavio arhiepiskop Dionisije Suzdaljski.

Međutim, učenje strigoljnika nastavlja da živž. Oni su se proširili veoma u Novgorodu, Pskovu, kao i u Tveru, gde episkopi Teodor Dobri i Jefimije Vislen pružaju oslonac pokretu. Početkom 15. veka Fotije, mitropolit Kijevski i cele Rusije, osuđuje učenje strigoljnika.^[3]

Nisu zabeleženu tragovi sekte počev od druge polovine 15. veka. Neki istoričari smatraju da se pokret spojio sa sektom Škarije Jevrejina. Pravoslavna Crkva veruje da se jeres završila 1427. godine.^{[traži se izvor]}

Reference[uredi | uredi izvor]

^ B. A. Ribara, Strigolьniki: Rusi humanisti KSIV Stoletiia (Moskva: Nauka, 1993); Dejvid M Goldfrank, "žgi, dušo, žgi: narodna Kultura i jeresi u pozdnesrednevekovoй Rusije", časopis masovne kulture 31, no. 4 (1998): 17-32.
^ Neki naučnici vide u tome ispunjenje nakon jeretici bili su osuđeni arhiepiskop Aleksej Vasilič (r. 1359-1388), ali drugi to vide kao press.
^ N. A. Kazakovoй i Ja S. Lurьe, Antifeodal građevinski ereticheskie pokreta u Rusiji KSIV-početak XVI veka (Moskva i Lenjingrad, ANSSSR, 1955), ЭSP. s. 34-71.

[1] B. A. Ribara, Strigolьniki: Rusi humanisti KSIV Stoletiia (Moskva: Nauka, 1993); Dejvid M Goldfrank, "žgi, dušo, žgi: narodna Kultura i jeresi u pozdnesrednevekovoй Rusije", časopis masovne kulture 31, no. 4 (1998): 17-32.

[2] Neki naučnici vide u tome ispunjenje nakon jeretici bili su osuđeni arhiepiskop Aleksej Vasilič (r. 1359-1388), ali drugi to vide kao press.

[3] N. A. Kazakovoй i Ja S. Lurьe, Antifeodal građevinski ereticheskie pokreta u Rusiji KSIV-početak XVI veka (Moskva i Lenjingrad, ANSSSR, 1955), ЭSP. s. 34-71.

[1]

[2]

[3]