Крштење

Из Википедија

Крштење (гр: βαπτίζω баптизеин - уронити, загњурити) je ритуално очишћење тела водом.

У хришћанству се крштење сматра једном од светих тајни које је Исус непосредно установио (Мт. 28,18-19), а апостоли практиковали (Дела 2,38; 10,48). Обред крштења јесте обред увођења у хришћанство. Крштење обухвата: припремање постом, одбацивање и одрицање од старога човека, исповедање праве вере (види: символ вере), погружење у освећену воду крштења, призивање имена свете Тројице, као и миропомазање – када новокрштени прима печат дара Духа Светога[1].

У раном хришћанству се крштење вршило над зрелим верницима, који су претходно морали да се пријаве као кандидати за обред крштења и да прођу припремни период упражњавајући пост и молитву. Ако би се показали достојни крштења, односно примања у хришћанску заједницу, уследио би обред током кога иницијант наг силази у воду, спирајући грехе и симболишући смрт свог бившег ја. Свештеник би након тога призивао Дух да сиђе на препорођеног, који облачи белу одору и прима мед помешан са млеком - храну за новорођенче.[2]

Данас се у великом броју хришћанских цркава практикује и крштење деце. Иако деца немају лични грех и не могу вољно исповедати своју веру због незрелости, сматра се да ипак деца својим зачећем примају опште стање пале, људске природе. Забрањено је друго или поновно крштење - али се дјеца могу поново крстити ако се не зна, да ли су крштена.

[уреди] Наводи

  1. ^ http://www.pravoslovo.net/pocetna/gpravoslavni.pdf
  2. ^ Peter Cramer, Baptism and Change in the Early Middle Ages, 1993.