Teodosije (mitropolit Moskovski)
| Teodosije | |
|---|---|
 Mitropolit Teodosije Bivaljcev | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 15. oktobar 1475. |
| Mesto smrti | Moskva, |
| mitropolit moskovski i sve Rusije | |
| Godine | 1461-1464, |
| Prethodnik | Jona Moskovski |
| Naslednik | Filip Moskovski |
Mitropolit Teodosije Bivaljcev († 15. oktobar 1475 , Moskva ) - mitropolit moskovski i sve Rusije 1461-1464, crkveni poglavar i publicista. Ime mitropolita Teodosija je 2009. godine uvršteno u Sabor moskovskih svetitelja kao Arhijereja.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Bio je arhimandrit Čudovskog manastira (pominje se u ovom činu 1453. godine).
23. juna 1454. godine posvećen je za episkopa Rostovskog. Imao je sukob sa mitropolitom Jonom: Teodosije je 1455. godine dozvolio mirjanima da jedu meso uoči Bogojavljenja, koje je padalo u nedelju, a monasima ribu, sir i jaja. Episkop je bio pozvan na crkveni sud i zaprećeno mu je skidanjem čina, ali mu je posle pokajanja čin zadržan[1].
9. maja 1461. godine, posle smrti mitropolita Jone, zauzeo je Moskovsku stolicu (sam Jona je izabrao Teodosija za svog naslednika)[2]. Teodosije je postao prvi moskovski mitropolit, kojeg je potvrdio moskovski knez, a carigradski patrijarh je potpuno ignorisan[3].
Međutim, Teodosijeva pozicija je i dalje bila nesigurna: njegovog prethodnika nije priznavala ni Velika kneževina Litvanija, ni episkop Tvera, ni jedan broj Ruskih crkvenih poglavara.
Poslednje godine Teodosijeve vladavine, aprila 1464. godine, carigradska i moskovska patrijaršija sklopile su mir. Mitropolit Kesarijski Filip blagoslovio je Teodosija u ime carigradskog patrijarha[4].
Pokušaj podizanja obrazovnog i moralnog nivoa ruskog sveštenstva vezuje se za Teodosijevu delatnost: „bili su jedva pismeni, polupismeni ili potpuno nepismeni“. Ova aktivnost se pokazala neuspešnom, kada je Teodosije mnoge sveštenike uklonio sa svojih položaja, a jedan broj raščinjen, mnoge parohije su ostale bez sveštenstva.
Teodosije je 1464. godine napustio katedru „zbog teške bolesti“, ali hroničar izveštava „mnoge crkve bile su bez sveštenika, pa su počeli da ga proklinju; On je to čuo i zbog toga se razboleo, i bio je zdrav, i sišao u keliju u manastir Čudov.”
Teodosije je živeo u Čudovskom manastiru 11 godina; pre smrti povukao se u Trojički manastir, gde se i upokojio 15. oktobra 1475. godine.
Sahranjen je u Arhangelskoj crkvi manastira Čudov.
Prema drugim izvorima, sahranjen je 1475. godine u Trojice-Sergijevom manastiru[5].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „FEODOSIЙ (BЫVALЬCEV) - Drevo”. drevo-info.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-02-04.
- ^ „Эlektronnaя biblioteka IRLI RAN > Spravočniki > Slovarь knižnikov i knižnosti Drevneй Rusi > F (Feognost - Fotiй, monah) > Feodosiй Bыvalьcev”. web.archive.org. 2011-05-24. Arhivirano iz originala 24. 05. 2011. g. Pristupljeno 2024-02-04.
- ^ „Feodosiй (Bыvalьcev), Russkiй biografičeskiй slovarь. Tom 25 - A.A. Polovcov”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-02-04.
- ^ Golubinskiй, Evgeniй Evsigneevič (2020-02-12). „EVGENIЙ EVSIGNEEVIČ GOLUBINSKIЙ Istoriя russkoй cerkvi. Monašestvo”. Fontes Slaviae Orthodoxae. 2 (2): 167—248. ISSN 2544-6584. doi:10.31648/fso.5100.
- ^ Čteniя v Imperatorskom obщestve istorii i drevnosteй Rossiйskih pri Moskovskom universitete. Kn. 2. Moskva, 1868. Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя (na jeziku: ruski).