Велика кнежевина Литванија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Територија Литваније у Источној Европи под великим војводом Миндаугасом I и његовим наследницима

Велика Кнежевина Литванија (блр. Вялікае Княства Літоўскае, стари литвански Didi Kunigiste Letuvos, лит. Lietuvos Didžioji Kunigaikštystė, лат. Magnus Ducatus Lituaniae, пољ. Wielkie Księstwo Litewskie) је била кнежевина које се простирала на територији данашњих држава: Литваније, Белорусије, и делова Украјине, Русије и Пољске.

Иако је Литванска велика кнежевина владала широким областима источне Европе, током времена су источнословенске културе и језици постали доминантни. Велики кнежеви су себе сматрали ваљаним наследницима владара Кијевске Русије. Носили су титулу: Велики кнез (magnus dux) Литваније, Саматије и Русије. Почетком 16. века родило се ривалство Пољске и Литваније у борби за „Руско наслеђе“.

Средњи век[уреди]

Током 14. века, нарочито у време владавине великих кнежева Гедиминаса и његових синова Алгирдаса и Кестутиса, Литванији је успело да се наметне као велика сила источне Европе.

Гедиминас је 1323. основао своју престоницу Вилну (данас Вилњус). После монголске инвазије у источну Европу и уништења Кијевске Русије, многи источнословенски кнежеви су се милом или силом прикључили великом кнежевству Литваније, услед слабости Златне хорде. На западу је стално претила опасност од Тевтонских витезова са којим су кнежеви вековима ратовале.

Унија са Пољском[уреди]

Литвански велики кнез Јогаила је 1386. закључио уговор о женидби са једанаестогодишњом наследницом пољског престола краљицом Јадвигом. Део овог уговора било је обећање о кнежевом покрштавању, покрштавању целе паганске Литваније, и давању неких територија Пољској. Овај уговор је познат као Унија из Крева и довео је до уједњења Пољске и Литваније. После Јогаилиног покрштавања и венчања, он је добио краљевско име Владислав II и постао зачетник династије Јагелонаца. Владислав и Јадвига су владали заједно. Касније су власт над литванском кнежевином препустили владиславовом рођаку Витаутасу, који је касније добио име Витаутас Велики.

Литванија је 1569. препустила Пољској свое територије у данашњој Украјини, актом познатим као Унија из Лублина. Одбрана јужних крајева од напада Османског царства и његових вазала тако је допала у искључиву надлежност пољских краљева. Ова персонална унија је прерасла у Пољско-литванску државну заједницу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]