Transrapid
Transrapid vozovi predstavljaju posebnu vrstu brzih vozova čiji je princip rada zasnovan na tehnologiji magnetne levitacije uz upotrebu linearnog motora. Ovaj sistem razvila nemačka kompanija Transrapid International i još uvek je u fazi ispitivanja. Jedina ozbiljnija komercijalna upotreba je u Kini, gde ovaj voz povezuje Šangajsku vazdušnu luku sa gradom.
Bazirano na patentu iz 1934. godine, planiranje Transrapid-ovog sistema počelo je 1969. godine. Test objekat nalazi se u Emslandu, Nemačka. Godine 2004. prvi put je puštena u rad pruga za brz prevoz putnika u Šangaju, Kina. Transrapid se još ne koristi za prevoz putnika na velike daljine. Ne postoji brže prevozno sredstvo u kopnenom saobraćaju od Transrapid-a.
Transrapid koristi bezkontaktnu tehnologiju za levitaciju, upravljanje i vuču, nehabajuću elektroniku umesto mehaničkih sistema. Glavne karakteristike Transrapid maglev sistema su:
- Lebdenje bez kontakta i bez trenja, tehnologija vođenja i pogona koja je nezavisna od trenja;
- Sinhroni uzdužni linearni motor integrisan u vođicu;
- Visok nivo sigurnosti i komfor pri svim brzinama putovanja;
- Visoka moćuubrzanja i kočenja;
- Fleksibilno podešavanje ruta vođice zahvaljujući malom prečniku zakrivljenosti i visokom stepenu sposobnosti penjanja (10%);
- Nizak nivo buke;
- Niski utrošci energije i mali operativni troškovi.
Planirani projekti[uredi | uredi izvor]
- Kina - proširenje postojeće trase, koja bi u konačnoj fazi povezivala Pudong Internašonal Airport sa Hangžu, kao i Hong Ćiao Airport sa mega-gradom Šangaj.
- Nemačka - Minhen - spojna trasa glavne železničke stanice i aerodroma.
- Golfska Regija - dva odvojena sistema kroz pustinju. Doha-Manana i Abu Dabi Siti-Dubai
- Velika Britanija - Glazgov-London
- Holandija - Randstad Rapid, kružni (prstenasti) spoj velikih gradova
- SAD - Nekoliki sistemi od kojih je najveći Las Vegas-Prim projekt
Iako je sam pogon maglev vozova vrlo jevtin i isplativ, cena izgradnje kompletne infrastrukture je veoma visoka. Tako velika investicija je preveliki rizik. Cena izgradnje same trase (linearni motor) je najveća stavka. Trenutno se radi na novim i jevtinijim načinima izgradnje trasa.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
