Treća vlada Jovana Ristića

Ministarski savet

Datum osnivanja	1. jun 1887.
Prethodne administracije	Treća vlada Milutina Garašanina
Rasformirano	19. decembar 1887.
Zamenjena sa administracijom	Prva vlada Save Grujića
Sedište	Kraljevina Srbija
Predsednik Ministarskog saveta	Jovan Ristić

Treća vlada Jovana Ristića je bila na vlasti od 1. juna do 19. decembra 1887. (po starom kalendaru).

Istorija

Kralj Milan je proživljavao sukob sa suprugom Natalijom. Razlog su bila Milanova bračna neverstva, kraljičino rusofilstvo, kraljevo austrofilstvo i sukob oko sinovljevog obrazovanja. Kralj je strahovao da mu Natalija želi oduzeti presto, te je doneo odluku da je protera iz zemlje ili da sam abdicira, prethodno imenujući namesništvo. Na tu njegovu odluku Garašanin je dao ostavku. Potom je sklopljen sporazum kralja i kraljice kojim Natalija i Aleksandar odlaze u inostranstvo, u neku od nemačkih varoši, do konačne odluke i prestolonaslednikovom obrazovanju. Garašanin je povukao ostavku, ali se nije na vlasti zadržao još dugo. Kralj mu nije mogao oprostiti što je držao stranu Nataliji te je vlast predao Jovanu Ristiću. Prihvatio je Ristićevu ideju da se sastavi radikalsko-liberalna vlada uz uslov da u nju ne uđu ljudi sa robije, odnosno osuđeni za učešće u Timočkoj buni. Ristićev program sadržao je tri bitne tačke: 1) približavanje Rusiji; 2) čuvanje dobrih odnosa sa Austro-Ugarskom; 3) promena ustava u slobodnijem smeru. Milan je pristao i na povratak svrgnutog mitropolita Mihaila. Međutim, kada ga je Franjo Josif ubedio da odustane od abdikacije, Milan nije hteo ni da čuje za povratak mitropolita, a najviše na šta je prostao je da mu se dodeli državna penzija.

Liberali i radikali podelili su resore u novoj vladi. Ristić je zadržao ministarstvo spoljnih poslova, a svom pašenogu Radivoju Milojkoviću poverio je unutrašnje poslove. Radikali su dobili vojsku, finansije i pravdu. U istoriji novovekovne Srbije, ovo je bila prva koaliciona vlada, sa podjednakim brojem radikalskih i liberalnih ministara. Širom zemlje slavio se odlazak naprednjaka. Garašaninu su bačene kamenice na prozor. Po selima naprednjake su tukli i ubijali. Ukupno je u ovim nemirima ubijeno oko 140 ljudi i još toliko zlostavljano . Ristićeva vlada sastavila je ustavni nacrt koji, za razliku od Ustava iz 1869. godine, predviđa da predsedništvo Narodne skupštine bira sama Skupština. Potom je raspuštena naprednjačka Narodna skupština, a novi izbori raspisani su za 29. septembar 1887. godine. Naprednjaci nisu ni učestvovali na izborima, te se razvila politička borba između dve preostale partije. Radikali i liberali odneli su približno jednak broj glasova (uz poslanička mesta koje je kralj dodao liberalima).

Ristić nije dugo ostao na čelu vlade. Radikali, potpirivani i od kralja koji je od Austrije pritisnut da svrgne Ristića, objavili su u štampi ultimatum predsedniku vlade da smesta smeni Radivoja Milojkovića. Ristić je bio spreman da žrtvuje svog pašenoga, kao što je ranije žrtvovao mitropolita Mihaila. Međutim, kralj mu je odgovorio da takva vlada, u kojoj se predsednik odriče svojih ministara, ne bi bila stabilna. Izgubivši podršku kralja, Ristić je dao ostavku (29. decembar 1889. godine).

Članovi vlade

Ministarski savet, 1/13.6 - 19/31.12. 1887.

Funkcija	Slika	Ime i prezime	Detalji
Predsednik ministarskog saveta i ministar inostranih dela		Jovan Ristić
Ministar unutrašnjih dela		Radivoje Milojković
Ministar pravde		Jovan Đ. Avakumović
Ministar finansija		Mihailo V. Vujić
Ministar prosvete i crkvenih dela		Alimpije Vasiljević
Ministar vojni		Anta M. Bogićević	vršilac dužnosti, do 3/15.6.
		Sava Grujić
Ministar građevina		Pera Velimirović
Ministar narodne privrede		Svetozar Milosavljević

Izvori

• Grupa autora; Istorija srpskog naroda, knjiga 6, tom 2, Beograd 1994. godina, drugo izdanje
• Miroslav Pešić; Političke stranke i uvođenje parlamentarizma u Kraljevini Srbiji od 1881. do 1903. godine, Filozofski fakultet Niš, Niš 2017. godina