Сава Грујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Грујић

Сава Грујић
Сава Грујић

Биографија
Датум рођења 25. новембар 1840.
Место рођења Колари (Кнежевина Србија)
Датум смрти 3. новембар 1913.
Место смрти Београд (Краљевина Србија)
Политичка партија Народна радикална странка
Професија Генерал (војно лице)

Сава Грујић (Колари, 25. новембар 1840Београд, 3. новембар 1913) је био српски генерал, државник, војни писац и дипломата - председник владе (министарског савета) пет пута, министар војни, министар иностраних дела, посланик у Атини, Петрограду и Цариграду, дугогодишњи председник Државног савета, члан Сената, почасни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. новембра 1840. године у селу Колари, поред Смедерева као син Димитрија Грујића, а унук војводе Вула Илића Коларца, команданта Смедерева, односно његовог брата Грујице Илића.

Војну академију уписује у Србији 1856. године и на њој борави до 1861. године, када одлази у Пруску на даље Војне студије где остаје до 1863. године. Из Пруске, 1864. године одлази у Русију где се опет уписује на војне студије. Тамо остаје 1870. године.

Чин пуковника добио је 1876. године, а генерал постаје 1887. године. На положај војног министра долази 4. новембра 1876. и остаје на тој позицији до 1. октобра 1878. Први је дипломатски агент Србије у Бугарској од 1879. године. Посланик Србије у Атини постаје 1882, а затим и посланик Србије у Петрограду 1885. Поново је именован за министра војске од 3. јуна до 19. децембра 1887. године, када постаје председник владе и на тим дужностима остаје до 14. априла 1888. године.

Од 23. фебруара 1889. године до 11. фебруара 1891. године био је и министар иностраних дела, али и председник владе. Заступник је министра војног од 16. марта 1890. године до 11. фебруара 1891, а посланик Србије у Цариграду од 1891. до 1893. године. После тога, опет обавља више функција у исто време. Председник је владе, министар војни и заступник министра иностраних дела од 23. новембра 1893. до 12. јануара 1894.

Председник Државног савета постаје јуна 1903. године, а председник владе од 21. септембра 1903. до 27. новембра 1904. године. Председник владе и министар војни био је још једном, од 1. марта до 17. априла 1906, а председник Државног савета од 1906. до 1910. године.

Учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године. Аутор је бројних расправа из историје ратова и дипломатије. Умро је у Београду 21. октобра/3. новембра 1913. године.

Библиографија[уреди]

  • Војна организација Србије, Крагујевац 1874.
  • Основи војног уређења кнежевине Бугарске, Београд 1880.
  • Операције Тимочко-моравске војске, I—IV, београд 1901—02

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Јован Ристић
председник Владе Србије
18871888
Наследник:
Никола Христић
Претходник:
Коста Протић
председник Владе Србије
18891891
Наследник:
Никола Пашић
Претходник:
Лазар Докић
председник Владе Србије
18931894
Наследник:
Ђорђе Симић
Претходник:
Јован Авакумовић
председник Владе Србије
19031904
Наследник:
Никола Пашић
Претходник:
Љубомир Стојановић
председник Владе Србије
1906
Наследник:
Никола Пашић
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}