Grafika

Grafika je vizuelno prikazivanje nečega na nekoj površini kao što je zid (platno, monitor, papir ili kamen) u cilju informisanja, ilustracije ili zabave. Primeri su fotografije, crteži, skice, grafovi, dijagrami, simboli, geometrijski oblici, karte, inžinjerski crteži i ostale vrste slika koje nisu tekst.

Grafika može biti funkcionalna i umetnička. Grafika može biti nepostojeća ili može predstavljati nešto iz stvarnog sveta.

Istorija grafike[uredi | uredi izvor]

Prvi grafički radovi su se javili u Kini u 6. veku. Upotrebljena tehnika bila je tehnika drvoreza uz pomoć kojeg su se tiskali religiozni amuleti. Prva sačuvana knjiga koja se štampala u drvorezu je iz godine 868. U 13. veku su se drvene matrice upotrebljavali za štampanje na platnu. Postupom vremena je tehnika drvoreza zatim i ksilografije (ili drvopisa) prestala odgovarati umetnicima koji su tražili nove mogućnosti i materijale koji bi mogli da prenesu tačnije radove. Odatle potiče pronalazak grafičke tehnike štampe iz dubine sa čeličnim ili bakarnim pločama koje su odgovarale ovim zahtevima.

Potpis[uredi | uredi izvor]

Celu grafiku bilo bi moguća podeliti na umetnikom potpisanu i nepotpisanu grafiku.

Potpis je trebalo da bude neka vrsta garancije verodostojnosti. Navika za potpisivanje se uvažavala tek u drugoj polovini 19. veka. Listovi su bili potpisivani po pravilu olovkom. U modernoj grafici listovi su na iznimku signirani.

Najstarije grafike su bile po pravilu anonimne. Oko 16. veka se počeo upotrebljavati za grafiku autorski monogram iako to nije morao da bude monogram u današnjem smislu reči sastavljen od početnih slova imena i prezimena umetnika već je to bio ponekad heraldički znak ili simbol imena u obliku slike ili sl. Većina listova je nakon toga signirano olovkom. Ukoliko savremena grafika ima monogram a nije signirana, list se označava kao "signirano u štampi", "signirano na kamenu" ili "signirano na ploči".

Šta nije grafika[uredi | uredi izvor]

U originalnu umetničku grafiku ne spada plakat, razglednice, ilustracije u knjigama i sl.

U nekim slučajevima je vrlo teško razlikovati šta je umetnička grafika a šta je reprodukcija. U većini slučajeva se može pomoći sa pretraživanjem pomoću povećala koje će posle povećanja pokazati raster (mrežastu podlogu). Takođe se mogu upotrebiti i upoređivanja dela sa listovima u depozitaru galerije.

Podela grafike[uredi | uredi izvor]

Grafika se može podeliti s obzirom na različita gledišta. Podela grafike u mnoge grupe u kojima se pojedine kategorije u većini slučajeva prekrivaju. Za osnovnu podelu se može uzeti podela na grafiku:

Slobodna grafika[uredi | uredi izvor]

Slobodna grafika (takođe grafika umetnička) je grafika koja je u celosti duševna svojina svoga tvorca. Umetnik stvara delo koje je lična tvorevina prema vlastitoj predstavi, njegov je motiv, sadržaj i izvođenje. Dela su najbliža slikama. U slobodnu grafiku spadaju najvrednija dela od grafika jer nastaju bez spoljašnjih uticaja.

Umetnička grafika ili grafičke tehnike i tehnologije poseduje daleko veću istorijsku tradiciju, čija je karakteristika reprodukcija određenog tiraža, sa potpisom autora, zavisno od potreba ali i sposobnosti i kreativnosti samoga umetnika (grafičara).

Reprodukcije se dobijaju nanošenjem grafičke tinte na pripremljenu grafičku podlogu (matricu), koja se procesom ručnog ili mehaničkog otiskivanja prenosi na površinu, obično kvalitetnog papira ručne ili industrijske izrade. Moguće je i otiskivanje na različita platna i plastiku.

Primenjena grafika[uredi | uredi izvor]

Tu se radi o grafici koja ima praktični značaj. Tu spadaju novogodišnje čestitke, eks librisi, pozivnice, svadbena obaveštenja, ali i plakat, omoti knjiga, i sl. Kako svi ovi materijali postoje ne samo kao grafička dela tu treba razlikovati između ovih dela one koje su nastale grafičkim tehnikama i tehnikama iz štamparija.

Reprodukciona grafika[uredi | uredi izvor]

Je grafika prema tuđem predlošku. U starijoj literaturi može se naći i susresti sa tvrdnjama da ova vrsta grafike nije vredna pažnje. Ovaj pogled već nije zastupljivan naročito od vremena koje je bilo pre pronalaska fotografije kada se za popularizaciju i razvoj u umetnosti koristila reproduktivna grafika. Najbolji slikari su uvek cenili one "zanatlije" kojima su poveravali svoje dela ka raširivanju u grafičkim prepisivanjima.

Štamparsku grafiku, gde spadaju ilustracije iz novina, revija i knjiga, ili reprodukcije originalnih umetničkih dela čiji je cilj komercijalna distribucija, kao i industrijska grafika (grafička oprema i izgled industrijskih proizvoda).

Ofset štampa je široko korišćena štamparska tehnika u kojoj se slika u mastilu prenosi (ili „ofsetuje“) prvo na gumeni prekrivač a potom na štampajuću površinu. Kada se koristi u kombinaciji sa litografskim procesom, koji se bazira na odbijanju vode i ulja, ofset tehnika uključuje ravan (planografski) nosilac slike na kojem slika koja treba da se štampa dobija mastilo sa valjaka za mastilo, dok neštampajuća oblast privlači film vode, čime neštampajuće oblasti ostaju bez mastila.

Dekorativna grafika[uredi | uredi izvor]

Ovaj zauživani naziv je u stvari nepravilan. Danas bi mogli ovo da zovemo ilustracije. Tu se u stvari radi o nekim delima koje sprovode tekstove nekih književnih dela. Tu spadaju npr. grafika cveća, ptica, panorame gradova (vedute), delovi života na selu i dr.

Grafičke tehnike[uredi | uredi izvor]

Grafičke tehnike se dele u tri grupe:

Dalje postoje grafičke tehnike koje su mimo ovih grupa a u savremenoj grafici se upotrebljavaju tehnike koje su kombinacija ovih postupaka kao i tehnike koje su eksperimenti kao što su štampa iz plastičnih folija, štampa iz kolaža i sl.