Ferari F430

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ferari F430
Pregled
ProizvođačFerari
Proizvodnja2004—2009.
MontažaMaranelo, Italija
DizajnerPininfarina
Karoserija i šasija
Klasasportski automobil
Pogonski agregat
Motor4.3 L Ferrari F136 E V8
Stepen prenosa6-stepeni manuelni
6-stepeni elektrohidraulik manuelni
Veličine
Međuosovinsko
rastojanje		2601
Dužina4511
Širina1923
Visina1214/1234
Hronologija
PrethodnikFerari 360
NaslednikFerari 458

Ferari F430 (tip F131) je sportski automobil koji je proizvodio italijanski proizvođač automobila Ferari od 2004. do 2009. kao naslednik Ferarija 360 . Automobil je nadogradnja na Ferari 360 sa značajnim promenama eksterijera i performansi. Predstavljen je na Sajmu automobila u Parizu 2004. godine.[1] F430 je nasledio 458 koji je napravljen 28. jula 2009. [2]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Dizajn[uredi | uredi izvor]

Ferrari F430

Dizajniran od strane Pininfarina, pod vođstvom Frenka Stefensona, stajling karoserije modela F430 je revidiran od svog prethodnika, Ferarija 360, kako bi se poboljšala njegova aerodinamična efikasnost. Iako je koeficijent otpora ostao isti, potisna sila je znatno povećana. Uprkos deljenja iste osnovne Alkoa aluminijumske šasije, linije krova, vrata i stakla, automobil je izgledao dosta drugačije od 360. Veliki obim Ferarijeve baštine uključen je u dizajn eksterijera. Na zadnjem delu, Enco je dodao zadnja svetla i poklopac otvora motora. Ime automobila je bilo ugravirano na vozačevom retrovizoru vozača Testarosa. Veliki ovalni otvori u prednjem braniku podsećaju na Ferarijeve trkačke modele iz 60-ih godina, posebno na 156 "Šarknouz" Formule 1 i 250 TR61 Le Mansovih automobila od Fil Hil-a .

Motor[uredi | uredi izvor]

F430 ima 4.308 cc (4,3 L) V8 benzinski motor porodice Ferari-Maserati F136. Ova nova elektrana bila je značajan odlazak za Ferari, jer su svi prethodni Ferariji V8 bili potomci Dino trkačkog programa iz 1950-ih. Ovaj pedesetogodišnji razvojni ciklus je završen sa potpuno novim 4,3 motorom koji se koristi u modelu F430, čija se arhitektura očekuje da zameni Dino-izvedeni V12 u većini drugih Ferari automobila. Specifikacije izlaza motora su: 490 PS (360 kW; 483 KS),[3] pri 8.500 o/min i 465 N⋅m (343 lb⋅ft) obrtnog momenta pri 5.250 o/min, od čega je 80% dostupno ispod 3.500 o/min. Uprkos povećanju zapremine od 20%, masa motora je porasla za samo 4 kg (8,8 lb) uz smanjenje prečnika za lakše pakovanje. Klipnjače, klipovi i radilica su bili potpuno novi, dok su glava cilindra sa 4 ventila, ventili i usisne trube direktno zadržani iz motora Formule 1, za idealnu zapreminsku efikasnost. F430 ima maksimalnu brzinu veću od 196 mph (315 km/h)[4] i može ubrzati od 0 do 60 mph (97 km/h) za 3.6 sekundi, 0.6 sekundi brže od starog modela.[5]

Kočnice[uredi | uredi izvor]

Kočnice na F430 su razvijene u bliskoj saradnji sa Bremboom i Bošom,[6] što je rezultiralo novom legurom od livenog gvožđa za diskove. Nova legura sadrži molibden koji ima bolje performanse disipacije toplote. F430 je takođe dostupan sa opcionim Silikon Karbidom ojačanim ugljenim vlaknima (C/SiC) keramičkim kompozitnim paketom kočnica. Ferari tvrdi da karbonske keramičke kočnice neće nestati čak ni nakon 300-360 krugova na njihovoj test stazi.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

F430 je imao E-Dif , kompjuterski kontrolisani aktivni diferencijal sa ograničenim proklizavanjem koji može da menja raspodelu obrtnog momenta na osnovu ulaza kao što su ugao upravljanja i bočno ubrzanje.[1][7]

Druge značajne karakteristike uključuju prvu primenu Ferarijevog menjača ugrađenog na volanu manetino.[1] Vozači mogu da biraju između pet različitih podešavanja koja modifikuju ESC sistem vozila, elektronsku suspenziju „Skajhuk”, ponašanje prenosa, brzinu gasa i E-Dif. Karakteristika je slična Lend Rover-ovom "Terejn Rispons" sistemu.

Ferari F430 je bio dostupan sa ekskluzivnim gumama Gudjir Igl F1 GSD3 EMT, koje imaju dezen gazećeg sloja u obliku slova „v”, mogućnost rada na ravnoj površini i VanTRED tehnologiju. [8]

U Sjedinjenim Državama, kompanija je zatražila izuzeće od zahteva za dizajn zračnih jastuka, koji je na kraju odobren, što je omogućilo da se automobil i dalje prodaje u SAD. [9]

Cena[uredi | uredi izvor]

MSRP za Ferari F430 bio je od 186.925 do 217.318 dolara u Sjedinjenim Državama,[10] 119.500 funti u Ujedinjenom Kraljevstvu,[11] otprilike 175.000 evra u Evropskoj uniji, i 379.000 dolara za osnovni model do 450.000 dolara za Spajder u Australiji i Novom Zelandu.

Varijante[uredi | uredi izvor]

F430 Spajder[uredi | uredi izvor]

F430 Spider

F430 Spajder je konvertibilna verzija zasnovana na kupeu. Predstavljen je na sajmu automobila u Ženevi 2005. godine, što je 21. put za Ferarijev kabriolet. Automobil je dizajnirao Pininfarina sa programima za aerodinamičnu simulaciju koji se koriste za automobile Formule 1.[12] Konverzija od zatvorenog vrha do kabrioleta na otvorenom je dvostepena sklopna akcija, krovni panel se automatski sklapa u prostoru iznad odeljka motora. Unutrašnjost i performanse Spajdera su identične sa kupeom sa povećanjem mase i smanjenjem maksimalne brzine za 5 km/h (3 mph).

F430 Čelindž[uredi | uredi izvor]

Ferari F430 Čelindž na Makau Gran Priks događaju

F430 Čelindž je verzija F430, dizajnirana za Ferari Čelindž. Motor je ostao netaknut, ali je masa vozila smanjena, što je povećalo maksimalnu brzinu na 325 km/h (202 mph). Model je predstavljen u auto salonu u Los Anđelesu januara 2005. godine.

430 Skuderija[uredi | uredi izvor]

430 Scuderia

Služeći kao naslednik Ferari 360 Čelindž Stradejla, 430 Skuderija (termin skuderija znači "stabilno", ali je takođe korišćen u kontekstu moto trkačkih timova, uključujući i Ferari ) je otkriven od strane Majkla Šumahera na Auto Šou u Frankfurtu 2007. Namenjen da se takmiči sa automobilima kao što su Porše RS-modeli i Lamborgini Galjardo Superlegera (termin superlegera znači super lagana), lakši je (za 100 kg (220 lb)) i moćniji (510 PS (375 kW; 503 KS) pri 8.500 o/min i 471 N⋅m (347 lb⋅ft) obrtnog momenta pri 5.250 o / min) nego standardni F430. Povećana snaga dolazi iz revidiranog usisnog, ispušnog i jonskog sistema za detekciju udaraca koji omogućava veći stepen kompresije u motoru.[13] Tako je odnos masa-snaga smanjen sa 2,96 kg/hp na 2,5 kg/hp. Osim mera za uštedu mase, poluautomatski prenosnik Skuderija je dobio poboljšani "Superfast", poznat kao "Superfast2", softver za 60-milisekundno brže pomake. Novi sistem kontrole vuče kombinovao je vuču F1-Trak od 599 GTB i kontrolu stabilnosti sa elektronskim diferencijalom E-Dif. Ferari 430 Skuderija ubrzava od 0-100 km/h (62 mph) za 3,6 sekundi, [14] sa maksimalnom brzinom od 198 mph (319 km/h).[15]

Iako model 430 Skuderija nije bio dostupan sa ručnim menjačem, kompanija koja se bavila tjuningom u Teksasu opremila je 430 Skuderija sa ručnim menjačem iz Ferarija, što ga čini jedinim primerkom u svetu koji ima ručni menjač.[16] [17] [18]

Skuderija Spajder 16M[uredi | uredi izvor]

Skuderija Spajder 16M sa 16M prugom

Kako bi obeležio Ferarijevu 16. pobedu na Svetskom prvenstvu u konstrukciji Formule 1 2008. godine, Ferari je predstavio Skuderija Spajder 16M na Svetskom finalu u Mugelu. To je konvertibilna verzija modela 430 Skuderija.

Motor proizvodi 510 PS (375 kW; 503 KS) pri 8.500 o/min i 471 N⋅m (347 lb⋅ft) obrtnog momenta pri 5.250 o/min. Automobil ima masu od 1.340 kg (2.954 lb) (80 kg (176 lb) lakši od F430 Spajder) i mase praznog vozila od 1.440 kg (3.175 lb). Šasija je bila ukočena da bi se nosila sa dodatnim performansama koje su bile dostupne, a automobil je imao mnoge delove od ugljeničnih vlakana kao standard. Posebno osvetljeni prednji i zadnji branici (u poređenju sa modelom 430 Scuderia) bili su još jedan znak napora koji je Ferari uložio u ovaj kabriolet za vožnju po putu. Jedinstveni 5-zubno kovani točkovi su proizvedeni za lansiranje 16M-a i pomogli su da se znatno smanjenji neopterećena masa sa većim prednjim kočnicama i čeljustima koje su dodate za dodatnu snagu zaustavljanja (takođe objavljeno na 430 Skuderija). On ubrzava od 0—100 km/h (0—62 mph) do 0—100 km/h (0—62 mph) za 3.7 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 315 km/h (196 mph).[19]

499 automobila proizvedeno je početkom 2009. godine i svi su bili prodani za odabir klijenata. [20]

Specijana Izdanja[uredi | uredi izvor]

F430 Spajder Bio Fjul[uredi | uredi izvor]

Verzija F430 Spajder koja radi na etanolu, nazvana F430 Spider Bio Fjul, bila je izložena na Auto Šou u Detroitu 2008.[21] Imao je isti 4,3 litarski V8 motor kao standardni automobil, koji je proizvodio 500 KS (373 kW), sa povećanjem obrtnog momenta od 4%, sa 5% manje emisije ugljen-dioksida nego standardni F430 Spajder.[21]

SP1[uredi | uredi izvor]

Ferari SP1 koji je baziran na F430 (Specijalni projekat broj 1), bio je prvi jednokratni specijalni proizvod Ferari Portfolio programa. Telo je dizajnirao bivši dizajner Pininfarina Leonardo Fioravanti, po nalogu Junikira Hiramacua, japanskog biznismena koji je bio bivši predsednik Japanskog kluba Ferari i strastveni kolekcionar; divio se Fioravantijevom prototipu F100 iz 1998. godine.[22]

Trke[uredi | uredi izvor]

F430 GTC Rizi Kompeticione na američkom Le Mans serijinom Road Amerika 500.

Izgrađen od 2006. od strane Ferari Kors Klijenti odeljenja u saradnji sa Mićeloto Automobilijem, F430 GTC je trkački automobil dizajniran da se takmiči u međunarodnom takmičenju u klasi GT2, kao što su američka Le Mans serija, Le Mans serija i FIA GT prvenstvo. F430 GTC-ovi takođe se takmiče na 24 sata Le Mansa. GTC je bila najbrža i najrazvijenija trkačka verzija modela F430.

U FIA GT2 šampionatu, da bi se performanse automobila učinile ujednačenijima, automobili su prisiljeni da trče sa određenom minimalnom masom i sa ograničivačem motora koji zavisi od zapremine motora.[23] Stoga je Ferari uništio 4,3 V8 motor do 4,0 l da bi se takmičili u 3,8–4,0 l klasi u GT2 klasi, koja je dozvoljena za trku sa minimalnom masom od 1.100 kg (2.425 lb).[23] U ovoj konfiguraciji trke, motor proizvodi nešto manje snage i koristi 4,0 l motor, minimalna masa F430 bi se povećala za 50 kg (110 lb)[23] ali to se kompenzira smanjenom masom automobila, što daje bolji odnos snage i mase.

F430 GTC-ovi su osvojili svoje klasno prvenstvo u ALMS i FIA GT, kao i pobedu u klasi 2007,[24] 2009. i 2010. 12 sati Sebringa, 2008. i 2009. 24 sata Le Mansa i 2008. i 2009. Petit Le Mans.

Ferari F430 GT3

Prvobitno zasnovan na F430 Čelindž, F430 GT3 je specijalizovani trkački automobil koji je 2006. godine razvio JMB Rejsing za FIA GT3 Evropsko prvenstvo i druga nacionalna GT prvenstva kao što su Britiš GT i FFSA GT . Mehanički je sličan F430 Čelindžu, ali ima bolje razvijenu aerodinamiku i veću snagu.

Automobil koristi isti 4.3 l V8 motor, podešen za proizvodnju 550 KS (410 kW; 558 PS), čineći GT3 moćnijim od svog GT2 partnera. Međutim, zbog GT3 propisa koji kažu da automobil mora imati odnos snage i mase od oko 2,6 kg/KS, automobil teži 1.219 kg (2.687 lb) u utrci (bez vozača i goriva),[25] što je otprilike 119 kg (262 lb) više od GT2 specijanog automobila. Uprkos većoj snazi, znatno je sporija od GT2 verzije; na primer, u trci za izdržavanje Spa Spa-a za 2007. godinu, u koju su ušla oba modela, najbolje vreme za kvalifikaciju vozila GT3 je bilo oko 8 sekundi sporije po krugu od onog koji je odredio GT2.

Razvijen od strane Kessel Racing-a za sezonu 2009 , 430 GT3 Scuderia je nasljednik prethodnog F430 GT3.

Povlačenje[uredi | uredi izvor]

U februaru 2009. godine, Ferari je povukao oko 2.000 F430 Spajdera 2005–2007. iz SAD-a, zbog rizika da bi toplota iz motora mogla da izazove lomljenje hidrauličnih creva na vrhu i propuštanje zapaljive tečnosti na V8 motor, što dovodi do požara.[26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „2005 Ferrari F430 Press Release Kit”. Ferrari Press Release. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 4. 2007. 
  2. ^ „2010 Ferrari 458 Italia Press Release Kit”. carsuk. Pristupljeno 28. 7. 2009. 
  3. ^ „F430”. Ferrari GT - en-EN. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 18. 9. 2015. 
  4. ^ „F430”. Ferrari GT - en-EN. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  5. ^ „Evil Twins: Ferrari F430 vs. 430 Scuderia”. road and track. 15. 2. 2008. Pristupljeno 7. 12. 2017. 
  6. ^ „Car brakes”. Brembo. Arhivirano iz originala 16. 7. 2009. g. Pristupljeno 15. 7. 2009. 
  7. ^ „First Drive: 2005 Ferrari F430”. Edmunds.com. 14. 10. 2004. Pristupljeno 15. 7. 2009. 
  8. ^ „Goodyear Tire – News Release”. Arhivirano iz originala 4. 11. 2006. g. Pristupljeno 7. 4. 2019. 
  9. ^ „Ferrari 430 Gets Airbag Exemption”. Leftlane News. 22. 5. 2006. Arhivirano iz originala 27. 03. 2012. g. Pristupljeno 24. 3. 2011. 
  10. ^ „2006 Ferrari F430 Styles”. Edmunds.com. 
  11. ^ „Ferrari 430”. Channel4 UK. 
  12. ^ „Designs on Geneva” (PDF). Pristupljeno 28. 1. 2012. 
  13. ^ „First Drive: 2008 Ferrari 430 Scuderia”. Edmunds.com. 30. 9. 2007. Pristupljeno 15. 7. 2009. 
  14. ^ „Grafici 430 Scuderia”. Ferrari S.p.A. Arhivirano iz originala 18. 5. 2011. g. Pristupljeno 7. 4. 2010. 
  15. ^ „Technical Specifications”. evo magazine. 6. 12. 2007. Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  16. ^ „1 Of 1 Ferrari 430 Scuderia Manual Transmission Available”. Autoclassics.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  17. ^ „430 Scuderia from European Auto Group”. Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. 
  18. ^ „Tire Rack Michelin Pilot Sport 4S”. 
  19. ^ „NEW MODEL: FERRARI SCUDERIA SPIDER 16M”. italiaspeed.com/2008/cars. Pristupljeno 19. 12. 2008. 
  20. ^ Abuelsamid, Sam (9. 11. 2008). „Officially Official: Ferrari Scuderia Spider 16M to celebrate F1 title”. Autoblog.com. Pristupljeno 30. 9. 2010. 
  21. ^ a b „Ferrari F430 Spider Bio Fuel – 2008 Detroit Auto Show”. Motortrend. 2008. Arhivirano iz originala 04. 01. 2010. g. Pristupljeno 20. 8. 2010. 
  22. ^ „Ferrari SP1”. Carbodydesign.com. 12. 11. 2008. Pristupljeno 7. 7. 2010. 
  23. ^ a b v „FIA GT 2007–2008 Sporting Regulations, Article 257, Appendix 1, Restrictors for Normally Aspirated Engines, 2007” (PDF). Pristupljeno 30. 9. 2010. 
  24. ^ „55th Annual Mobil 1 Twelve Hours of Sebring” (PDF). imsaracing.net. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 3. 2009. g. Pristupljeno 25. 11. 2009. 
  25. ^ „Ferrari F430 GT3 Specifications”. gt3europe.com. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  26. ^ Nate Martinez (17. 2. 2009). „Nearly 2000 Ferrari F430 Spiders Recalled for Potential Fire Issues”. Motor Trend-WOT blog. 


Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Holms, Mark Ultimativni Kabrioleti: Lepota bez krova. London: Kandur. 2007. ISBN 978-1-905741-62-5. str. 68-69.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ferari F430 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ферари_Ф430&oldid=27034907”