Молибден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Молибден (42Mo)
Nb - Mo - Tc
 
Cr
Mo
W  
 
 
Mo-TableImage.png

Molybdenum crystaline fragment and 1cm3 cube.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIB, 5
густина, тврдоћа 10280 kg/m3, 5,5
боја сребрносбела
Особине атома
атомска маса 95,94 u
атомски радијус 145 pm
ковалентни радијус 145 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d55s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 13, 1
оксидациони број 2, 3, 4,. 5, 6
Особине оксида јако кисели
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2896 K
(2623 °C)
температура кључања 4912 K
(4639 °C)
молска запремина 9,38×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 598 kJ/mol
топлота топљења 32 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 2,16 (Паулинг)
1,30 (Алред)
специфична топлота 250 J/(kg*K)
специфична проводљивост 18,7×106 S/m
топлотна проводљивост 138 W/(m*K)
I енергија јонизације 684,3 kJ/mol
II енергија јонизације 1.560 kJ/mol
III енергија јонизације 2.618 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.480 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Молибден (Mo, лат. molybdos) - је метал VIB групе.[1] Име потиче од грчког назива за олово - molybdos.

Особине[уреди]

Молибден је прелазни метал. Чист молибден је сребрнобео, веома тврд, и има једну од највиших температура топљења међу елементима. Додаје се челику у малим количинама да пи повећао његову тврдоћу.[2]

Биолошки значај[уреди]

Молибден је микроелемент који одиграва важну улогу у метаболизму биљака. Такође се налази и у неким ензимима у телу човека.

Примена[уреди]

Преко 2/3 молибдена који се произведе користи се за производњу легура. Употреба молибдена је нагло порасла за врема Другог светског рата, када су потребе за волфрамом изазвале исцрпљивање његових лежишта. Молибден се и данас користи за производњу челика велике издржљивости и отпорности на високе температуре. Неке легуре су сем отпорности на високе температуре отпорне и на корозију. Молибден се користи и у: авионској индустрији, продукцији оружја, као и за производњу сијалица.

Као катализатор молибден се користи у нафтној индустрији, посебно при катализаторском одстрањивању сумпора из нафтних производа.

Молидбенов изотоп 99 налази примену у нуклеарној индустрији. Једињења молибдена су обојена у разне нијансе наранџасте боје, па се стога користе за производњу фарби, пластике и гумених производа. Молибден се користи и у електричној индустрији.

Заступљеност[уреди]

У земљиној кори молибден је заступљен у количини од 1,5 ppm (енг. parts per million). Основним извором молибдена је минерал молибденит (MoS2). Остали минерали мањег значаја су вулфенит (PbMoO4) и повелит (CaMoO4).

Историја[уреди]

На грчком језику molybdos значи „сличан олову“ - једињења молибдена су до краја XVIII века мешана са једињењима других елемената, пре свега угљеника и олова. Године 1778 Carl Wilhelm Scheele је успео да издвоји молибден од графита и олова, као и да добије његов оксид. Молибден није нашао примену и није изашао из лабораторије све до краја XIX века. После су особине његових легура откривене од стране Француза.

Молибден у Србији[уреди]

Руде молибдена има у Југоисточној Србији:од Мачкатице код Сурдулице до код Криве Феје на планини Бесној кобили. Рудник молибдена у Мачкатици, са 3000—5000 радника, радио је од 1940. до 1947. године.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Молибден