Молибден

Молибден (42Mo)
Nb - Mo - Tc   Cr Mo W       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	прелазни метали
група, периода	VIB, 5
густина, тврдоћа	10280 kg/m3, 5,5
боја	сребрносбела
Особине атома
атомска маса	95,94 u
атомски радијус	145 pm
ковалентни радијус	145 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Kr]4d55s1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 13, 1
оксидациони број	2, 3, 4,. 5, 6
Особине оксида	јако кисели
Кристална структура	регуларна просторно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	2896 K (2623 °C)
температура кључања	4912 K (4639 °C)
молска запремина	9,38×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	598 kJ/mol
топлота топљења	32 kJ/mol
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	2,16 (Паулинг) 1,30 (Алред)
специфична топлота	250 J/(kg*K)
специфична проводљивост	18,7×106 S/m
топлотна проводљивост	138 W/(m*K)
I енергија јонизације	684,3 kJ/mol
II енергија јонизације	1.560 kJ/mol
III енергија јонизације	2.618 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.480 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Молибден (Mo, лат. molybdos) - је метал VIB групе. Име потиче од грчког назива за олово - molybdos.

Особине

Молибден је прелазни метал. Чист молибден је сребрнобео, веома тврд, и има једну од највиших температура топљења међу елементима. Додаје се челику у малим количинама да пи повећао његову тврдоћу.

Биолошки значај

Молибден је микроелемент који одиграва важну улогу у метаболизму биљака. Такође се налази и у неким ензимима у телу човека.

Примена

Преко 2/3 молибдена који се произведе користи се за производњу легура. Употреба молибдена је нагло порасла за врема Другог светског рата, када су потребе за волфрамом изазвале исцрпљивање његових лежишта. Молибден се и данас користи за производњу челика велике издржљивости и отпорности на високе температуре. Неке легуре су сем отпорности на високе температуре отпорне и на корозију. Молибден се користи и у: авионској индустрији, продукцији оружја, као и за производњу сијалица.

Као катализатор молибден се користи у нафтној индустрији, посебно при катализаторском одстрањивању сумпора из нафтних производа.

Молидбенов изотоп 99 налази примену у нуклеарној индустрији. Једињења молибдена су обојена у разне нијансе наранџасте боје, па се стога користе за производњу фарби, пластике и гумених производа. Молибден се користи и у електричној индустрији.

Заступљеност

У земљиној кори молибден је заступљен у количини од 1,5 ppm (енг. parts per million). Основним извором молибдена је минерал молибденит (MoS₂). Остали минерали мањег значаја су вулфенит (PbMoO₄) и повелит (CaMoO₄).

Историја

На грчком језику molybdos значи „сличан олову“ - једињења молибдена су до краја XVIII века мешана са једињењима других елемената, пре свега угљеника и олова. Године 1778 Carl Wilhelm Scheele је успео да издвоји молибден од графита и олова, као и да добије његов оксид. Молибден није нашао примену и није изашао из лабораторије све до краја XIX века. После су особине његових легура откривене од стране Француза.

Молибден у Србији

Руде молибдена има у Југоисточној Србији:од Мачкатице код Сурдулице до код Криве Феје на планини Бесној кобили. Рудник молибдена у Мачкатици, са 3000 - 5000 радника, радио је од 1940. до 1947. године.

Извори

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Молибден