Heviz (jezero)

Jezero Heviz
Heviz (jezero)
Koordinate	46° 47′ 00″ S; 17° 11′ 00″ I
Tip	prirodno
Zemlje basena	Zala Mađarska
Površina	0,05 km2
Maks. dubina	38,5 m
Jezero Heviz
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Heviz (mađ. Hévízi-tó) je jezero u Mađarskoj i nalazi se u županiji Zala, zapadno od Balatona i udaljeno 8 km od grada Kesthelj.

Jezero Heviz je sa površinom od 4,44 ha najveće termalno jezero na svetu. Tok vode je toliko veliki da se veruje da se kompletna količina vode jezera zameni za jedan dan.

Pošto se veruje da voda jezera ima pozitivne zdravstvene efekte, okolina jezera je prilagođena cvetajućem zdravstvenom turizmu.

Geografija jezera

Kupališta jezera

Jezero je ovalnog oblika i sa svoje severne strane se snabdeva vodom iz dva potoka. Takođe ima svoje sopstvene termalne izvore, na južnoj strani, koji mu daju terapeutske efekte i povišenu temperaturu. Preko leta normalna prosečna temperatura vode se kreće u rasponu od 33-35 °C, u u toplijim danima u rasponu i do 36-38 °C. Preko jeseni i zime prosečna temperatura vode je u rasponu od 24-26 °C. Takođe na jugu je i kanalni odtok sa kojim višak vode otiče u reku Zala i dalje u Balaton.

Okolne šume na površini od 50 ha, pomažu održavanju mikroklime jezera, tako da svi pozitivni efekti dolaze do maksimalnog izražaja tokom cele godine.

Godine 1972. su vršena naučno istraživačka merenja i po tim podacima, najveća dubina jezera i izvora je 38,5 metara. Krater izvora leži na peskovito-kamenom tlu i širine je od 2-3 metra, dubine 60-80 cm, što daje 35.000 litara vode u minuti sa temperaturom od 39,5 °C. U istom krateru postoji i drugi izvor, sa zapadne strane, koji opslužuje jezero hladnijom vodom od 26,3 °C. U proseku u jezero putem ovih izvora stiže 10% hladne i 90% tople vode.

Mikroorganizmi jezera

Kupalište jezera, sa druge strane

Flora i fauna jezera su jedinstveni, upravo zbog temperature vode (koja je blago radioaktivna), hemijskog sastava vode (sadrži sumpora u različitim oblicima) i okolne mikroklime.

Bakterije su dominantna životna forma jezera. Najčešće bakterija je termofilna Cijanobakterija, vlaknasta plavo-zelena alga (Oscillatoria princeps, O. tenuis, O. jasoruensis, O. chlorina, Spirulina major). Postoje dve vrste plavo zelenih algi, Pseudanabaena papillaterminata i Pseudanabaena crassa, kojima je jezero Heviz jedino Mađarsko prebivalište.

tektonske bakterije su tipične za ovo jezero, kraterski deo dubine od 1,5 m, sadrži bakterije Thiothrix' i Beggiatoa koje igraju veliku ulogu u cikliranju sumpora.

Bakterija Micromonospora heviziensis je veoma jak protein i razgrađivač celuloze i jedino se ovde može naći.

Zelene alge, naročito Chlorella, se mogu naći po celom jezeru osim u delu gde se nalaze jezerski izvori.

Vidi još

• Spisak jezera u Mađarskoj

Spoljašnje veze

• Svi hrle u lekovito jezero (B92, 6. septembar 2015)