Hipergamija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Krunisanje Jestire u drvorezu Julijusa Šnora fon Karolsfelda iz 1860.

Hipergamija je termin koji se u društvenim naukama koristi za delo ili praksu venčavanja za supružnika višeg društvenog položaja ili kaste.

Antonim „hipogamija“ odnosi se na venčavanja za supružnika niže društvene klase ili statusa. Oba izraza skovana su na indijskom potkontinentu u 19. veku prevodeći klasične hinduističke zakonike, koji su za ta dva koncepta koristili sanskrtske izraze anuloma i pratiloma. [1]

Izraz hiperginija koristi se za opisivanje celokupne prakse žena koje se udaju za muškarce višeg statusa.[2]

U Indiji[uredi | uredi izvor]

Koncept sklapanja braka u Indiji preovladava zbog klasne podeljenosti zasnovane na kastama. Ženama iz viših kasti nije bilo dopušteno da se udaju za muškarce iz nižih kasti. Koncept po kojme se žene udaju naviše, a koji se navodi u Smritisu kao anuloma, bio je opravdan kao mehanizam sprečavanja degradacije hinduističkog ideološkog ekvivalenta genskom fondu. Suprotnost anulomi, praksa pratilome, u drevnom indijskom društvu nije bio dozvoljen. Međutim, Mahabharata navodi primere gde su dozvoljeni izuzeci, kao na primer kada se Devajani, ćerka Šukračarje, udala za kšatriju Jajati .

Prioriteti parenja[uredi | uredi izvor]

Istraživanja o odabiru partnera u desetinama zemalja širom sveta zaključile su da muškarci i žene prioritet daju različitim osobinama, pri čemu muškarci imaju sklonost prema žene koje su mlade i atraktivne, a žene sklonost prema muškarcima koji su bogati, obrazovani, ambiciozni i privlačni.[3] Evolutivni psiholozi tvrde da je to urođena rodna razlika koja proizlazi iz seksualnog odabira, po kojoj muškarci teže ženama koje će roditi zdrave bebe, a žene teže muškarcima koji će biti u stanju da obezbede neophodna sredstva za opstanak porodice. [traži se izvor] Teoretičari društvenog učenja, sa druge strane, tvrde da žene cene muškarce sa višim prihodima jer je ženska sposobnost privređivanja ograničena nepovoljnim statusom u društvu kojim dominiraju muškarci.[traži se izvor] Oni tvrde da se, kako se društva kreću ka sve većoj rodnoj ravnopravnosti, tako se menjaju i prioriteti prilikom odabira ženinog partnera. Neka istraživanja podržavaju tu teoriju, [4] uključujući i analiza ankete nad 8953 ljudi u 37 zemalja iz 2012. godine, koja je otkrila da što je država rodno-ravnopravnija, veća je verovatnoća da muškarci i žene traže iste karakteristike kod suprotnog pola.[5] Međutim, Taunsend (1989.) je anketirao studente medicine o njihovom viđenju kako se raspoloživost bračnih partnera promenila sa ličnim napredovanjem u obrazovnoj karijeri. Osamdeset i pet posto žena je izjavilo: „Kako se moj društveni status povećava, moj izbor prihvatljivih partnera se smanjuje“. Suprotno tome, 90 posto muškaraca je izjavilo: „Kako se moj društveni status povećava, tako se i izbor prihvatljivih partnera se uvećava“. [6] ‍:246

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Oblici hipergamije praktikovani su tokom istorije u mnogim delovima Sveta, uključujući Indijski potkontinent, Carsku Kinu, Antičku Grčku, Osmansko carstvo i feudalnu Evropu .

Danas se većina ljudi udaje za sebi približno društveno jednake, a u nekim delovima sveta hipergamija se smanjila. Sve je ređe da se žene udaju za starije muškarce. Hipergamija ne zahteva da čovek bude stariji, samo višeg statusa; socijalna jednakost obično se odnosi na društvene krugove, a ne na ekonomsku jednakost.[7] [8] [9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shah, A. M. (6. 12. 2012), The Structure of Indian Society: Then and Now, Routledge, str. 37—, ISBN 978-1-136-19770-3 
  2. ^ Dickemann, Mildred (maj 1979). „The ecology of mating systems in hypergynous dowry societies”. Information (International Social Science Council). 18 (2): 163—195. doi:10.1177/053901847901800201. „It seemed clear from my materials that, as long ago proposed by Risley (1908) and Rivers (1921), this practice was a product of hypergyny, the upward flow of brides in a society which, being pyramidal, had fewer grooms at the top” 
  3. ^ Cashdan, Elizabeth (1996). „Women's Mating Strategies” (PDF). Evolutionary Anthropology. 5 (4): 134—143. doi:10.1002/(SICI)1520-6505(1996)5:4<134::AID-EVAN3>3.0.CO;2-G. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 4. 2013. g. 
  4. ^ Hadfield, Elaine (1995). Men's and Women's Preferences in Marital Partners in the United States, Russia, and Japan (PDF). Journal of Cross-Cultural Psychology Vol. 26 No. 6, Western Washington University. str. 728—750. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2013. 
  5. ^ Zentner, M.; Mitura, K (1. 10. 2012). „Stepping out of the caveman's shadow: nations' gender gap predicts degree of sex differentiation in mate preferences”. Psychological Science. 23 (10): 1176—85. PMID 22933455. doi:10.1177/0956797612441004. 
  6. ^ Townsend, J. M. (1987). „Sex differences in sexuality among medical students: Effects of increasing socioeconomic status”. Archives of Sexual Behavior. 16 (5): 425—444. PMID 3689109. doi:10.1007/BF01541424. 
  7. ^ Rutter, Virginia (2011). The Gender of Sexuality: Exploring Sexual Possibilities. Rowman & Littlefield Publishers (Gender Lens Series). str. 19. ISBN 978-0742570030. 
  8. ^ Coltrane, Scott (2008). Gender and Families (Gender Lens Series). Rowman & Littlefield Publishers. str. 94. ISBN 978-0742561519. 
  9. ^ McVeigh, Tracy (7. 4. 2012). „Shift in marriage patterns 'has effect on inequality'”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипергамија&oldid=25379417”