Hokaido

Uredi veze
Koordinate: 43° S; 142° I / 43° S; 142° I / 43; 142
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hokaido

Zastava i grb Hokaida

Mapa Ostrva Hokaido
Hokaido na karti Japana
Hokaido
Hokaido
Ostrvo Hokaido na mapi Japana
Geografija
Koordinate43° S; 142° I / 43° S; 142° I / 43; 142
43° S; 142° I / 43° S; 142° I / 43; 142
Površina77.981,87 km2
Visina2,290 m
Administracija
Dodatne informacije
Veb-sajtwww.pref.hokkaido.lg.jp

Hokaido, ranije Jezo, je drugo po veličini ostrvo Japanskog arhipelaga.[1] Najsevernije je od četiri najveća ostrva. Nalazi se između Pacifičkog okeana na istoku, Ohotskog mora na severu, te Japanskog mora na zapadu. Hokaido je od najvećeg japanskog ostrva, Honšua odvojeno na jugu Cugaru moreuzom, od ostrva Sahalin na severu je odvojeno La Peruzovim moreuzom (Soja-kaikjo).[2] Od Kurilskih ostrva na severoistoku je odvojeno Nemuro moreuzom. Oblik ostrva Hokaido je nepravilan – dugo je 450 km, a široko 420 км. Na ostrvu preovlađuju Ojaši (Kurilske) struje zbog čega su leta hladna, a zime duge i oštre. Hokaido karakterišu kompleksni planinski sistemi i vulkanske mase koje se dižu do visine od 2.290 м iznad nivoa mora na planini Asahi (Asahi Dake) u Nacionalnom parku Daisecuan. Glavna luka je Hakodate a Saporo je najveći grad i prestonica Hokaido prefekture. Planine bogate šumom se dižu iznad ekstenzivnih ravnica u rečnim basenima Išikari i Tokači. Od industrije je razvijena mlekarska industrija (90% putera i sira Japana se proizvodi na ovom ostrvu), a Išikari polja proizvode 30% uglja Japana. Tamo se nalaze i nalazišta gvožđa i mangana. Bogatstva Hokaida uključuju i ribom bogate okolne vode, a značajna je i drvna industrija. Hokaido je najređe naseljeno od japanskih glavnih ostrva. Ovde se između ostalih nalazi Ainu, aboridžinska grupa nepoznatog porekla.[3] Površina, uključujući neka manja okolna ostrva iznosi 83.452 km², a stanovništvo, prema podacima iz 2000. godine, iznosi 5.682.827. Najveći grad na Hokaidu je njegov glavni grad, Saporo, koji je ujedno i jedini grad sa populacijom iznad pola miliona i formalnim statusom grada.

Dok su geografi kao što su Mogami Tokunaj i Mamija Rinzo istraživali ostrvo u periodu edo.[4] Japanska uprava je bila ograničena na poluostrvo Ošima do 17. veka.[5] Japanski doseljenici započeli su svoju migraciju na Hokaido u 17. veku, što je često rezultiralo sukobima i pobunama između stanovništva Japana i Aina. Godine 1869, nakon Meiđi restauracije, Ezo je pripojen Japanu u skladu sa tekućim kolonijalnim praksama i preimenovan u Hokaido.[6] Posle ovog događaja, japanski doseljenici su počeli da kolonizuju ostrvo.[3] Dok su japanski doseljenici kolonizovali ostrvo, narod Ainu je lišen svoje zemlje, primoran na asimilaciju i agresivno diskriminisan od strane japanskih doseljenika.[3][6] U 21. veku, Ainu su skoro potpuno asimilirani u japansko društvo, kao rezultat toga mnogi Japanci Ainu porekla nemaju znanje o svom poreklu.[7][8]

Hokaido na karti Japana

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Bivše sedište hokaidske vlade u Čuo-ku, Saporo

Prilikom uspostavljanja Razvojne komisije, Meiđi vlada je odlučila da promeni ime Ezoči. Macura Takeširo je podneo vladi šest predloga, uključujući imena kao što su Kajhokudo (海北道) i . Vlada je na kraju odlučila da koristi ime Hokaido, ali je odlučeno da se piše kao 北海道, kao kompromis između 海北道 i 北加伊道 zbog sličnosti sa imenima kao što je Tokaido (東海道). Prema Macuri, ime je izmišljeno jer su Ajnu regiju nazvali Kaj. Kaj element takođe jako podseća na On'jomi, ili sino-japanski, čitanje znakova 蝦夷 (on'yomi kao [ka.i, カイ], kun'yomi kao [e.mi.ɕi, えみし]) koji se koriste više od hiljadu godina u Kini i Japanu kao standardni pravopisni oblik koji se upotrebljava kada se misli na Ajnu i srodne narode; moguće je da je Macurinovo kaj zapravo bila izmena, na koju je uticalo sino-japansko čitanje 蝦夷 Ka-i, od Nivhskog egzonima za Ajnu, naime Qoy ili IPA: [kʰuɣɪ].[9]

Ne postoji poznata reč u ajnu jeziku za ostrvo Hokaido. Međutim, Ajnu narod je imao ime za sve svoje domene, što je uključivalo Hokaido zajedno sa Kurilskim ostrvima, Sahalinom i delovima severnog Honšua, što je bilo Ajnu Mosir (アィヌ・モシリ), ime koje su moderni Ajnu uzeli za naziv svoje tradicionalne domovine.[10][11][12][13][14] „Ajnu Mosir” bukvalno se prevodi kao „Zemlja u kojoj narod (Ajnu) živi“, a tradicionalno se koristilo kao kontrast sa Kamuj Mosirom, „Zemljom Kamuja (duhova)“.[15]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Populacija (ist.)
God.Pop.± % p.g.
1721.15,615—    
1750.21,807+1,16%
1786.26,31+0,52%
1798.28,711+0,73%
1822.61,948+3,26%
1834.67,862+0,76%
1846.70,887+0,36%
1873.123,668+2,08%
1890.414,43+7,37%
1903.1,089,503—    
1920.2,359,183—    
1930.2,812,335—    
1940.3,272,718—    
1950.4,295,567—    
1960.5,039,206—    
1970.5,184,287—    
1980.5,575,989—    
1990.5,643,647—    
2000.5,683,062—    
2010.5,506,419—    
2020.5,281,297—    
izvor:[16][17]

Tokom Đomon perioda lokalna kultura i povezani način života lovaca-sakupljača cvetali su na Hokaidu, počevši pre više od 15.000 godina. Za razliku od ostrva Honšu, Hokaido je tokom ovog vremenskog perioda bio bez većih sukoba. Smatra se da Ajnu duhovnost vodi poreklo od Đomonskih verovanja u prirodne duhove. Pre oko 2.000 godina, ostrvo je kolonizovao Jajoi narod, i veliki deo ostrvskog stanovništva prešao je sa lova i sakupljanja na poljoprivredu.[18]

Za delo Nihon šoki, završeno 720. godine, često se kaže da je prvi pomen Hokaida u zabeleženoj istoriji. Prema tekstu, Abe no Hirafu[19] je predvodio veliku mornaricu i vojsku u severna područja od 658. do 660. godine i došao u kontakt sa Mišihaseom i Emišijima. Jedno od mesta do koja je Hirafu dosegao zvalo se Vatarišima (渡島), za koje se često veruje da je današnji Hokaido. Međutim, postoje mnoge teorije o detaljima ovog događaja, uključujući lokaciju Vatarišime i uvreženo verovanje da su Emiši u Vatarišimi bili preci današnjeg naroda Aini.

Tokom perioda Nara i Hejan (710–1185), ljudi na Hokaidu trgovali su sa provincijom Deva, predstražom japanske centralne vlade. Od srednjeg veka, ljudi na Hokaidu su postali poznati pod nazivom Ezo. Hokaido je kasnije postao poznat kao Ezoči (蝦夷地, doslovno „Ezo zemlja”)[20] ili Ezogašima (蝦夷ヶ島, doslovno „Eѕo ostrvo”). Ezo se uglavnom oslanjao na lov i ribolov, a trgovinom sa Japancima dobijao je pirinač i gvožđe.

Feudalni Japan[uredi | uredi izvor]

Rezidenciona palata kod Hakodate 1751. Aini donosi darove (cf. omuša)

Tokom perioda Muromači (1336–1573), Japanci su stvorili naselje na jugu poluostrva Ošima, sa nizom utvrđenih rezidencija, poput onog Šinoridate. Kako se sve više ljudi doseljavalo u naselje da bi izbegli oružane sukobe, nastali su sporovi između Japanaca i Ainua. Sporovi su na kraju prerasli u rat. Takeda Nobuhiro ubio je vođu Aina, Košamajna,[19] i porazio opoziciju 1457. Nobuhirovi potomci postali su vladari Macumae-hana, kome su odobrena isključiva trgovačka prava sa Ainima u periodima Azuči-Momojama i Edo (1568– 1868). Ekonomija porodice Macumae oslanjala se na trgovinu sa Ainima. Oni su držali vlast nad jugom Ezocija do kraja perioda Edo.

Vladavina klana Macumae nad Ainima mora se shvatiti u kontekstu širenja japanske feudalne države. Srednjovekovne vojskovođe na severu Honšua (bivša Severna Fudživara, klan Akita) održavali su samo slabe političke i kulturne veze sa carskim dvorom i njegovim punomoćnicima, šogunatom Kamakura i šogunatom Ašikaga. Feudalni moćnici ponekad su se nalazili unutar srednjovekovnog institucionalnog poretka, preuzimajući titule šogunata, dok su u drugim vremenima preuzimali titule za koje se činilo da im daju japanski identitet. Zapravo, mnogi feudalni moćnici poticali su od vođa Emišija koji su bili asimilirani u japansko društvo.[21] Klan Macumae bio je jamatskog porekla kao i drugi etnički Japanci, dok su Emiši na severu Honšua bili izrazita grupa vezana za Ainu. Emiši su pokoreni i integrisani u japansku državu još u 8. veku i kao rezultat toga počeli su da gube svoju distinktnu kulturu i etničku pripadnost pošto su postali manjine. Do vremena kada je klan Macumae zavladao Ainima, većina Emišija bila je etnički mešovita i fizički bliža Japancima nego Ainima. Odatle, teorija „transformacije“ postulira da su se domorodački Džomonski narodi postepeno menjali s ulaskom imigranata Jajoi u Tohoku, za razliku od teorije „zamene“ koja smatra da su Jomone zamenili Jajoi.[22]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Hokaido, Japan, Fukidaši park 2014.
    Hokaido, Japan, Fukidaši park 2014.
  • Hokaido, Japan, Fukidaši park 2014.
    Hokaido, Japan, Fukidaši park 2014.
  • Vodopad Hokaido, vrelo Tenikio
    Vodopad Hokaido, vrelo Tenikio
  • Satelitski snimak Hokaida, Japan u maju 2001.
    Satelitski snimak Hokaida, Japan u maju 2001.
  • Velika mapa Hokaida sa krugovima
    Velika mapa Hokaida sa krugovima
  • Botanička bašta Univerziteta Hokaido u Saporu, Japan.
    Botanička bašta Univerziteta Hokaido u Saporu, Japan.
  • Samuraj i Ajnu, oko 1775
    Samuraj i Ajnu, oko 1775

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „離島とは(島の基礎知識) (what is a remote island?)”. MLIT (Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism) (na jeziku: japanski). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. 22. 8. 2015. Arhivirano iz originala (website) 2007-11-13. g. Pristupljeno 9. 8. 2019. „MILT classification 6,852 islands (main islands: 5 islands, remote islands: 6,847 islands)” 
  2. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Hokkaidō" in Japan Encyclopedia, p. 343, str. 343, na sajtu Gugl knjige
  3. ^ a b v Seaton, Philip (2017). „Japanese Empire in Hokkaido”. Oxford Research Encyclopedia of Asian History. ISBN 978-0-19-027772-7. doi:10.1093/acrefore/9780190277727.013.76. 
  4. ^ „間宮林蔵の第2回樺太踏査と西蝦夷地測量” (PDF). www.city.wakkanai.hokkaido.jp (na jeziku: japanski). Pristupljeno 9. 9. 2023. 
  5. ^ „The conquest of Ainu lands [electronic resource] : Ecology and culture in Japanese expansion, 1590-1800”. 2001. 
  6. ^ a b „Forced Labour in Imperial Japan's First Colony: Hokkaidō”. 
  7. ^ Honna, Nobuyuki; Tajima, Hiroko Tina; Minamoto, Kunihiko (2000). „Japan”. Ur.: Kam, Ho Wah; Wong, Ruth Y. L. Language Policies and Language Education: The Impact in East Asian Countries in the Next DecadeNeophodna slobodna registracija. Singapore: Times Academic Press. ISBN 978-9-81210-149-5. 
  8. ^ Hohmann, S. (2008). "The Ainu's modern struggle". World Watch. 21 (6): 20–24.
  9. ^ "Chapter 3: Nivkh as an Aspiration Language," p. 53 RUG.nl Arhivirano 2011-09-28 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ „Ainu Mosir. The land of human beings – Nanni Fontana – photographer”. Nanni Fontana. Архивирано из оригинала 2012-04-11. г. Приступљено 2012-09-14. 
  11. ^ July.04.2008 (2008-07-04). „ICU Students Support Indigenous Peoples Summit in Ainu Mosir 2008 "ICU BackNumbersite”. Web.icu.ac.jp. Архивирано из оригинала 2013-06-24. г. Приступљено 2012-09-14. 
  12. ^ „Indigenous Peoples Summit in Ainu Mosir 2008 * News”. Win-ainu.com. Архивирано из оригинала 2013-11-07. г. Приступљено 2012-09-14. 
  13. ^ Lewallen, Ann-Elise (30. 11. 2008). „Indigenous at last! Ainu Grassroots Organizing and the Indigenous Peoples Summit in Ainu Mosir”. The Asia-Pacific Journal: Japan Focus. 48-6-08. Приступљено 14. 9. 2012. 
  14. ^ Okada, Mitsuharu Vincent (2012). „The Plight of Ainu, Indigenous People of Japan” (PDF). Journal of Indigenous Social Development. University of Hawaii. 1 (1): 1—14. Приступљено 14. 9. 2012. 
  15. ^ „National Museum of Ethnology, Japan: Permanent Exhibitions”. Архивирано из оригинала 2019-04-11. г. Приступљено 2011-08-26. 
  16. ^ Statistics Bureau of Japan
  17. ^ Hokkaido Population during Tokugawa Shogun
  18. ^ „A Journey into the culture and history of Hokkaido.” (PDF). hkd.mlit.go.jp. 
  19. ^ а б Japan Handbook, p. 760
  20. ^ McClain, James L. (2002). Japan, A Modern HistoryНеопходна слободна регистрација (First изд.). New York, N.Y.: W.W. Norton & Company. стр. 285. ISBN 978-0-393-04156-9. 
  21. ^ Howell, David. "Ainu Ethnicity and the Boundaries of the Early Modern Japanese State", Past and Present 142 (February 1994), p. 142
  22. ^ Ossenberg, Nancy (see reference) has the best evidence of this relationship with the Jōmon. Also, a newer study, Ossenberg, et al., "Ethnogenesis and craniofacial change in Japan from the perspective of nonmetric traits" (Anthropological Science v.114:99–115) is an updated analysis published in 2006 which confirms this finding.

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хокаидо&oldid=27548786”