Сахалин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сахалин
Географија
Координате 51°N 143°E / 51, 143
Површина 72.492 km2
Висина 1.609 m
Највиши врх Лопатин (1.609 m)
Сахалин на мапи Русије


Сахалин (рус. Сахалин, јап. 樺太島, Karafuto-tō) је острво у Пацифику, на далеком истоку Русије, северно од Јапана. На северу од Сахалина је Охотско море, док је на југу Јапанско море. Од обале Русије раздваја га уски мореуз Мамија који се зими леди. Од јапанског острва Хокаидо Сахалин раздваја мореуз Ла Перуз.

Острво Сахалин


Острво је дуго око 948 километара у правцу север-југ, а широко између 26 и 160 километара. Површина му је 76.400 km², и по томе је Сахалин највеће острво Русије. Највиши врх је на 1609 метара.

Острво је углавном покривено четинарским шумама. Животињски свет је богат, а највише има: медведа, лисица, видри, самура, ирваса и лососа.

По попису из 2010. на острву је живело 510,9 хиљада људи. Од њих, 85% је Руса, а остало су Корејанци (5,6 %), Украјинци (4,0 %) и други.

Административно, острво представља највећи део Сахалинске области, чији је главни град Јужно-Сахалинск ( 181.727 становника 2010). На острву се налазе веома значајне резерве нафте и земног гаса.

Историја[уреди]

Од 19. века Сахалин је била руска кажњеничка колонија. Затвореници и њихово потомство су формирали главнину становништва острва.

До 1855. није се постављало питање суверенитета над Сахалином. Те године је склопљен уговор о миру и трговини између Јапана и Русије, по коме је ово острво остало заједничко мешовито подручје на коме су живели Јапанци, Руси, и домороачки народи Аину и Орокс.

Јапан и Русија су 1875. склопили Уговор из Санкт Петербурга. По овом споразуму, Русија је стекла суверенитет над Сахалином, а Јапан над Курилским острвима, све до Камчатке.

Као последица пораза Русије у Руско-јапанском рату из 1904-1905, 1905. закључен је Уговор из Портсмута, по коме је област јужно од 50-е паралеле припала Јапану. Град Тојохара (Јужно-Сахалинск) је био главни град јапанског јужног Сахалина (префектура Карафуто).

За време Другог светског рата Јапанци су на острву изградили железницу и другу инфраструктуру. Совјетски Савез је објавио рат Јапану 8. августа 1945. Царска јапанска војска је капитулирала 15. августа, али је на фронту ка совјетским снагама ова капитулација каснила. Црвена армија је до 5. септембра заузела цео Сахалин и Курилска острва. У овом напредовању је погинуло око 8000 совјетских војника и официра. Око 400.000 Јапанаца је депортовано са острва након рата, укључујући народ Аину. Од августа 1948. до новембра 1954. на острву је постојао логор за заробљенике (до 15.900 људи), који су радили на градњи нафтовода.

Мировним уговором из Сан Франциска, од 8. септембра 1951, Јапан је препустио суверенитет над Сахалином и већим делом Курилских острва Совјетском Савезу.

Совјетски авиони ловци су 1. септембра 1983. над Сахалином оборили јужнокорејски цивилни авион Боинг 747 (лет KAL 007), јер је повредио совјетски ваздушни простор. Тада је погинуло 240 путника и 29 чланова посаде.

До 1991. острво је била специјална војна зона, са ограниченим правима приступа. И данас се издају посебне дозволе за посету одређеним деловима острва.

Дана 28. маја 1995, земљотрес јачине 7,5 степени погодио је град Нефтегорск на Сахалину. Тада је погинуло 2000 до 3500 људи.

Привреда[уреди]

Године 1996. откривено је да у обалном подручју Сахалина, на површини од 20.000 km², постоје залихе 700 милиона тона нафте и 2500 милијарди m³ земног гаса, што је слично резервама у Северном мору. Русија је 2004. са Јапаном потписала уговор о продаји земног гаса у течном стању.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 50° 17′ сгш, 142° 58′ игд