Манган

Из Википедије, слободне енциклопедије

Cr - Mn - Fe   Mn Tc       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол,атомски број	Манган, Mn, 25
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	VIIB, 4
густина, тврдоћа	7470 kg/m3,6
Боја	сребрнаста са примесама
Особине атома
атомска маса	54,938049 u
атомски радијус	140 (161) pm
ковалентни радијус	139 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Ar]3d54s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 13, 2
оксидациони бројеви	7, 6, 4, 2, 3
Особине оксида	јаки кисели
кристална структура	регуларно просторно центрирана
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1517 K (1244 °C)
температура кључања	2235 K (1962 °C)
молска запремина	7,35×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	226 kJ/mol
топлота топљења	12,05 kJ/mol
притисак засићене паре	121 Pa (1.517 K)
брзина звука	5.150 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,55 (Паулинг) 1,60 (Алред)
специфична топлота	480 J/(kg*K)
специфична проводљивост	0,695×106 S/m
топлотна проводљивост	7,82 W/(m*K)
I енергија јонизације	717,3 kJ/mol
II енергија јонизације	1.509 kJ/mol
III енергија јонизације	3.248 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.940 kJ/mol
V енергија јонизације	6.990 kJ/mol
VI енергија јонизације	9.220 kJ/mol
енергија јонизације	11.500 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 52Mn (веш.) 5,591 дана з.е. 4,712 52Cr 53Mn (веш) 3,74×106 година з.е. 0,597 53Cr 54Mn (веш.) 312,3 дана з.е. 1,377 54Cr 55Mn 100% стабилни изотор са 30 неутрона 56Mn (веш.) 2,579 сати β- 3,696 56Fe
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Манган (Mn, латински - manganium) је метал VIIB, групе. Има 15 изотопа чије се атомске масе налазе између 49-62. Постојан је само један- 55, који чини скоро 100% састава изотопа мангана који се јављају у природи.

[уреди] Заступљеност

Заступљен је у земљимој кори у количини од 950 ppm (енг. parts per million) у облику руде коју чине мешавине неколико врста оксида.

Важнији минерали су: Браунит, пиролузит и Хаусманит - Сва три су оксиди мангана.

Манган је 1774 открио J.G. Gahna. Најпознатије једињење мангана је калијумперманганат KMnO₄, који има бактерицидне особине, а користи се и за борбу против гљивичних обољења коже.

[уреди] Биолошки значај

Манган је састојак многих ензима. Њега би требало дневно уносити у количини од најмање 1 милиграм. У великим количинама соли мангана су токсичне

[уреди] Особине

Манган је тврд, сребрнаст и крх метал. Врло је реактиван, на ваздуху се пали, реагује са водом градећи хидроксид. Манган има сличне особине као и алкални метали. Манган се масовно користи као додатак челику смањујући његову температуру топљења и поправљајући механичке особине.

п • р • у Периодни систем елемената
H																															He
Li	Be																									B	C	N	O	F	Ne
Na	Mg																									Al	Si	P	S	Cl	Ar
K	Ca															Sc	Ti	V	Cr	Mn	Fe	Co	Ni	Cu	Zn	Ga	Ge	As	Se	Br	Kr
Rb	Sr															Y	Zr	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	Ag	Cd	In	Sn	Sb	Te	I	Xe
Cs	Ba	La	Ce	Pr	Nd	Pm	Sm	Eu	Gd	Tb	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu	Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	Au	Hg	Tl	Pb	Bi	Po	At	Rn
Fr	Ra	Ac	Th	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr	Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Uub	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
Алкални метали Земно-алкални метали Лантаноиди Актиноиди Прелазни метали Остали метали Металоиди Остали неметали Халогени елементи Племенити гасови