Манган

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манган (25Mn)
Cr - Mn - Fe
 
Mn
Tc  
 
 
Mn-TableImage.png

Mn,25.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIB, 4
густина, тврдоћа 7470 kg/m3, 6
боја сребрнаста са примесама
Особине атома
атомска маса 54,938049 u
атомски радијус 140 (161) pm
ковалентни радијус 139 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ar]3d54s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 13, 2
оксидациони број 7, 6, 4, 2, 3
Особине оксида јаки кисели
Кристална структура регуларно просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1517 K
(1244 °C)
температура кључања 2235 K
(1962 °C)
молска запремина 7,35×10-3m³ /mol
топлота испаравања 226 kJ/mol
топлота топљења 12,05 kJ/mol
брзина звука 5.150 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,55 (Паулинг)
1,60 (Алред)
специфична топлота 480 J/(kg*K)
специфична проводљивост 0,695×106 S/m
топлотна проводљивост 7,82 W/(m*K)
I енергија јонизације 717,3 kJ/mol
II енергија јонизације 1.509 kJ/mol
III енергија јонизације 3.248 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.940 kJ/mol
V енергија јонизације 6.990 kJ/mol
VI енергија јонизације 9.220 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Манган (Mn, лат. manganium) је метал VIIB, групе.[1] Има 15 изотопа чије се атомске масе налазе између 49-62. Постојан је само један- 55, који чини скоро 100% састава изотопа мангана који се јављају у природи.

Заступљеност[уреди]

Заступљен је у земљимој кори у количини од 950 ppm (енг. parts per million) у облику руде коју чине мешавине неколико врста оксида.

Важнији минерали су: Браунит, пиролузит и Хаусманит - Сва три су оксиди мангана.

оксид мангана

Манган је 1774. открио J.G. Gahna. Најпознатије једињење мангана је калијумперманганат KMnO4, који има бактерицидне особине, а користи се и за борбу против гљивичних обољења коже.

Биолошки значај[уреди]

Манган је састојак многих ензима. Њега би требало дневно уносити у количини од најмање 1 милиграм. У великим количинама соли мангана су токсичне

Особине[уреди]

Манган је тврд, сребрнаст и крх метал.[2] Врло је реактиван, на ваздуху се пали, реагује са водом градећи хидроксид. Манган има сличне особине као и алкални метали. Манган се масовно користи као додатак челику смањујући његову температуру топљења и поправљајући механичке особине. Мангански лим има ознаку 50мн7 и ако је лоше структуре пуца приликом савијања.[3][4]

руда мангана


Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. ^ „Савијање манганског лима“. 
  4. ^ „Савијање манганског лима, део 2“. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]