Cimermanov telegram

Cimermanov telegram kakav je poslat iz Vašingtona u Meksiko

Meksička teritorija 1917. (tamnozelena), teritorija koja je obećana Meksiku u Cimermanovom telegramu (svetlozelena), i prvobitna meksička teritorija (crvena linija).

Cimermanov telegram je diplomatski predlog koji je Nemačko carstvo poslalo Meksiku 1917. godine kako bi nagovorilo Meksiko da objavi rat Sjedinjenim Državama. Telegram su presreli Britanci pre nego što je došao do Meksika. Otkrivanje telegrama je razbesnelo Amerikance i bilo je jedan od činilaca u odluci da Sjedinjene Države objave rat Nemačkoj u aprilu 1917. godine.

Poruka je poslata u vidu šifrovanog telegrama koji je odaslao ministar spoljnih poslova Nemačkog carstva, Artur Cimerman, 16. januara 1917. godine nemačkom ambasadoru u Vašingtonu, Johanu fon Bernstorfu, u jeku Prvog svetskog rata. Bernstorf je 19. januara, po Cimermanovom nalogu, prosledio telegram nemačkom ambasadoru u Meksiku, Hajnrihu fon Ekartu. Cimerman je poslao telegram u očekivanju nastavka nemačke podmorničke kampanje protiv trgovačkih brodova 1. februara. Nemački kancelar Teobald fon Betman-Holveg je gajio bojazan da će takva kampanja uvesti neutralne Sjedinjene Države u rat na strani saveznika. Telegram je naložio ambasadoru Ekartu da, ako postane izgledno da će Sjedinjene Države ući u rat, kontaktira vladu Meksika sa predlogom za uspostavljanje vojnog saveza. Ekart je bio ovlašćen da Meksiku ponudi pomoć u snabdevanju kako bi Meksiko povratio teritorije izgubljene tokom Američko-meksičkog rata i usled Gadsdenove kupovine, konkretno teritorije saveznih država Teksas, Novi Meksiko, i Arizona. Ekartu je takođe naloženo da traži od Meksika da pomogne u uspostavljanju saveza između Nemačke i Japanskog carstva.

Cimermanov telegram su presreli i dešifrovali britanski kriptografi iz Sobe 40. Otkrivanje sadržaja telegrama u američkoj štampi 1. marta je dovelo do besa javnosti što je doprinelo odluci da Sjedinjene Države objave rat Nemačkoj i njenim saveznicima 6. aprila 1917. godine.

Telegram

Cimermanova poruka je glasila:

OD 2. iz Londona # 5747.

„Planiramo da započnemo prvoga februara podmorničko ratovanje bez ograničenja. Uprkos ovome ćemo nastojati da Sjedinjene Američke Države ostanu neutralne. U slučaju da ovo ne uspe, Meksiku ćemo predložiti savez na sledećim osnovama: zajedno ratujemo, zajedno potpisujemo mir, velikodušna finansijska podrška i razumevanje sa naše strane da će Meksiko da povrati izgubljene teritorije u Teksasu, Novom Meksiku i Arizoni. Detalji pogodbe su ostavljeni vama. Informisaćete Predsednika o ovome u najvećoj tajnosti čim izbijanje rata sa Sjedinjenim Američkim Državama postane izvesno i dodaćete predlog da bi on trebalo, svojom inicijativom, da pozove Japan da se odmah prikloni i u isto vreme da posreduje između Japana i nas. Molim Vas, ukažite Predsedniku na činjenicu da nemilosrdno angažovanje naših podmornica otvara priliku za primoravanje Engleske da za par meseci zatraži mir.“ U potpisu, CIMERMAN

Odgovor Meksika

Telegram je bio deo nemačkog pokušaja da odvuku pažnju Sjedinjenim Državama i da preusmere američku pomoć usmerenu Antanti. Nemačka je dugo želela da izazove rat između Meksika i SAD. Taj rat bi vezao američke vojne snage i usporio izvoz naoružanja.

Meksički predsednik Venustijano Karanza je naložio jednom generalu da proceni izvodljivost scenarija u kome Meksiko ponovo zauzima svoje nekadašnje teritorije. General je zaključio da to ne bi bilo izvodljivo pa ni poželjno iz sledećih razloga:

• Pokušaj da se ponovo zauzmu pređašnje teritorije bi neizostavno doveo do rata sa mnogo snažnijim Sjedinjenim Državama.
• Nemačka obećanja o „velikodušnoj finansijskoj pomoći“ su bila prazna. Meksiko ne bi imao odakle da kupi oružje, municiju niti ostale ratne potrepštine jer su Sjedinjene Države bile jedini veliki proizvođač oružja u Severnoj i Južnoj Americi. Britanska Kraljevska ratna mornarica je kontrolisala pomorske puteve na Atlantiku, tako da se nije moglo računati na Nemačku da Meksiku dostavlja oružje direktno.
• Čak i ako bi Meksiko imao vojne kapacitete da pobedi u sukobu sa Sjedinjenim Državama i da ponovo zauzme pomenute teritorije, javili bi se izuzetni problemi sa velikom i dobro naoružanom populacijom koja govori engleski.
• Rizik po druge spoljne odnose. Meksiko je sarađivao sa takozvanim ABC državama (Argentina, Brazil i Čile) u Južnoj Americi u cilju sprečavanja rata sa SAD. Ako bi Meksiko ušao u rat protiv SAD ovo bi ugrozilo odnose sa ove tri države koje će kasnije objaviti rat Nemačkoj.

Karanca je formalno odbio Cimermanove predloge 14. aprila, do kada su Sjedinjene Države već objavile rat Nemačkoj.

Britansko presretanje

Deo telegrama dešifrovanog od strane službenika Britanske mornaričke obaveštajne službe. Kako je Arizona primljena u SAD tek 1912, reč Arizona nije postojala u nemačkim šifarnicima i stoga je podeljena u slogove.

Telegram je prenet putem radija i preko dve telegrafske rute pod okriljem diplomatskih poruka dve neutralne vlade, Švedske i Sjedinjenih Država. Nemačka nije imala direktnu telegrafsku komunikaciju sa zapadnom hemisferom jer su Britanci presekli nemačke kablove u Atlantiku i ugasili nemačke stanice u neutralnim državama. Ovo je primoralo Nemačku da koristi britanske i američke kablove, uprkos riziku od presretanja. Cimermanove poruke su prolazile kroz kablove koji su doticali britansku teritoriju pa ih je presrela britanska obaveštajna služba.

Sa druge strane, predsednik SAD Vudro Vilson je dozvolio nemačkim diplomatama da šalju svoje poruke pod okriljem američkog diplomatskog saobraćaja u nadi da će ovo omogućiti Nemačkoj da ostane u kontaktu sa Sjedinjenim Državama što je bilo u interesu Vilsonovih pokušaja da se okonča rat. Nemci su verovali da im ova privilegija omogućava da šalju osetljive poruke na zapadnu hemisferu u relativnoj sigurnosti, jer Britanci ne bi mogli da iskoriste bilo koji inkriminišući telegram koji su presreli a da ne priznaju da špijuniraju američki diplomatski saobraćaj. Poruka je stoga poslata iz Berlina nemačkom ambasadoru u Vašingtonu, Johanu Hajnrihu fon Bernstorfu, sa nalogom da on prosledi telegram fon Ekartu u Meksiko.

Telegram je presretnut čim je poslat. Šifranti iz Sobe 40 pri Admiralitetu su dobili kopiju koju su dešifrovali dovoljno da razumeju značenje telegrama. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je šifrovalo telegram šifrom 0075, koju su službenici Sobe 40 delimično razbili. Britanski šifranti su mogli da dešifruju nemački kod uz pomoć šifarnika zarobljenih početkom rata na SMS Magdeburgu u bici u Finskom zalivu.

Britanska vlada je želela da iskoristi inkriminišući telegram, jer je on pružao sjajnu priliku da se Sjedinjene Države uvedu u rat na strani Saveznika. Antinemačka osećanja su u Sjedinjenim Državama u tom trenutku bila posebno jaka usled nemačke politike „neograničenog“ podmorničkog ratovanja. Međutim, Britanci su se suočili sa dva problema: morali su da objasne Amerikancima kako su došli do šifrovanog telegrama, a da Amerikanci ne saznaju da britanski obaveštajci prisluškuju američki diplomatski saobraćaj; i drugo, morali su da daju javno objašnjenje kako su uspeli da dešifruju telegram a da Nemcima ne otkriju da su razbili njihove šifre.

Prvi problem je rešen tako što su Britanci dobavili kopiju šifrovanog telegrama iz telegrafske kancelarije u Meksiku. Britanci su znali da će nemačka ambasada u Vašingtonu poruku poslati preko komercijalne telegrafske službe, tako da će šifrovani tekst biti dostupan u meksičkoj telegrafskoj kancelariji. „Gospodin H.“, britanski agent u Meksiku je potplatio službenika komercijalne telegrafske kompanije, i od njega dobio primerak poruke (Ser Tomas Hohler, tadašnji britanski ambasador u Meksiku je u svojoj autobiografiji tvrdio da je on bio gospodin H.). Ovaj šifrat su Britanci mogli da pokažu Amerikancima bez problema. Štaviše, telegram poslat iz Vašingtona je bio šifrovan šifrom 13040, a Britanci su u Mesopotamiji zarobili kompletne šifarnike za ovu šifru, tako da su do sredine februara imali potpuno dešifrovan telegram.

Britanci su drugi problem rešili lažnom pričom kako je dešifrovani tekst telegrama ukraden u Meksiku (Sjedinjene Države su obaveštene da je šifra u stvari razbijena, ali su sačuvale ovu tajnu i podržale lažnu priču). Nemačka vlada je odbila da poveruje u mogućnost da su šifre kompromitovane, pa je poslala fon Ekarta u lov na izdajnika u ambasadi u Meksiku.

Telegram, potpuno dešifrovan i preveden na engleski.

Knjige

• Beesly, Patrick (1982). Room 40: British Naval Intelligence, 1914-1918. New York: Harcourt, Brace, Jovanovich. ISBN 978-0-15-178634-3. 
• Bernstorff, Count Johann Heinrich (1920). My Three Years in America, New York: Scribner's. стр. 310-311.
• Boghardt, Thomas. "The Zimmermann Telegram: Diplomacy, Intelligence and The American Entry into World War I". (working papers)onlajn izdanje.
• Hopkirk, Peter (1994). On Secret Service East of Constantinople. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280230-9. 
• Katz, Friedrich. The Secret War in Mexico: Europe, the United States, and the Mexican Revolution. (1981).
• Link, Arthur S. Wilson: Campaigns for Progressivism and Peace: 1916–1917 (1965), the standard biography онлајн на ACLS e-books.
• Pommerin, Reiner (1996). "Reichstagsrede Zimmermanns (Auszug), 30. März 1917", in: Quellen zu den deutsch-amerikanischen Beziehungen, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Vol. 1. стр. 213-216.
• Singh, Simon = 25. 10. 2009.+07:17:46 The Zimmermann Telegram.
• Tuchman, Barbara W. (12. 3. 1985). The Zimmermann Telegram: America Enters the War, 1917-1918; Barbara W. Tuchman's Great War Series. ISBN 0345324250. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• West, Nigel (1986). The SIGINT Secrets. William Morrow & Co/Quill. ISBN 978-0-688-09515-4. 
• London Daily Telegraph, 17 October 2005. Telegraph.co.uk ound, "Telegram that brought US into Great War is Found". Članak Bena Fentona.

Dalja literatura

• Dugdale, Blanche (1937). Arthur James Balfour, New York: Putnam's. Vol. II. стр. 127-129.
• Hendrick, Burton J. [1925] (July 2003). The Life and Letters of Walter H. Page. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-7106-0. 
• Kahn, David [1967] (1996). The Codebreakers, New York: Macmillan.
• Winkler, Jonathan Reed (2008). Nexus: Strategic Communications and American Security in World War I. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02839-5. 

Literatura

• Massie, Robert K. (2007). Castles of Steel: Britain, Germany and the Winning of the Great War at Sea. Random House. str. 516—18,527,542,548,714. ISBN 978-0-09-952378-9. 
• Andrew, Christopher (1996). For The President's Eyes Only. Harper Collins. str. 42. ISBN 978-0-00-638071-9. 

Spoljašnje veze

• Neuspela diplomatija: Cimermanov telegram
• Naši dokumenti - Cimermanov telegram (1917)