Šena Makaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šena Makej
Lični podaci
Puno imeŠena Makej
Datum rođenja(1944-07-21)21. jul 1944. (79 god.)
Mesto rođenjaEdinburg, Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeTonbridge Grammar School
Književni rad
Najvažnija delaRedhill Rococo (1986); Dunedin (1991); The Orchard on Fire (1995); Dancing on the Outskirts (2015)

Šena Makej (engl. Shena Mackay, Edinburg, Škotska, 1944) je škotska književnica rođena u Edinburgu. Ušla je u uži izbor za Bukerovu nagradu za fikciju 1996. za The Orchard on Fire, a bila je u užem izboru za Vitbread nagradu i Žensku nagradu za beletristiku 2003. za Heligoland.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Makej je rođena u Edinburgu, Škotska, 1944. Posle Drugog svetskog rata njena porodica se preselila u Hempsted u Londonu i na kraju se nastanila u Šoremu u Kentu, odakle je pohađala gimnaziju Tonbridž. Njena spisateljska karijera započela je pobedom na pesničkom konkursu u Daily Mirror sa 16 godina, dok je još pohađala školu.[1] Nakon što je napustila školu, počela je da radi u kancelariji, pre nego što je dobila posao u antikvarnici u Čenseri Lejnu. Antikvarnica je bila u vlasništvu roditelja umetničkog kritičara Dejvida Silvestera, sa kojim je Mekej rodila ćerku Sesili.[2]

Pisanje[uredi | uredi izvor]

Makejeva prva publikacija, 1964. godine, bila je tom od dve novele, Falls on Eugene Schlumburger (Prašina pada o Judžinu Šlamburgeru) i Toddler on the Run (Dečak u bekstvu). [3]

Godine 1965. objavila je svoj prvi roman, Music Upstairs, čija se radnja odvija u Londonu početkom 1960-ih.[4]

Osvojila je nagradu za beletristiku društva Favcet 1986. za svoj roman Redhill Rococo i Scottish Arts Council Book Award za njen roman Dunediniz 1991. godine.[3]

Njen roman The Orchard on Fire objavljen je 1995. godine i bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu za fikciju. [5][4] Okarakterisan od strane Publishers Weekly-a kao „fino izrađen i dirljiv“, [6] roman je smešten u 1950-te i fokusira se na Ejpril, osmogodišnju devojčicu iz Stretama koja je primorana da se preseli u Kent kada njeni roditelji odluče da vode čajanka. [7]

Mekejev roman Heligoland, iz 2003. ušao je u uži izbor za nagradu Vitbrid i Žensku nagradu za beletristiku. [8] [9] Piter Bredšo je prokomentarisao njeno „dosledno lepo pisanje“ [10], a kritika u The Times nazvala je roman „izuzetnim performansom“. [11]

Makej je opisivana kao „vešt posmatrač britanskog klasnog sistema i njegovog nezadovoljstva“, [12] primajući pohvale za svoje kratke priče, kao i za svoje romane. [13] U recenziji njenog Dancing on the Outskirts (Plesa na periferiji) iz 2015. primećuje se da je ona „majstor suptilne ironije i... komedije neočekivanih suprotstavljanja i njene percepcije na ražnju“, [14] dok je Alan Masi u The Scotsman rekao: „Šena Mekej piše divne kratke priče, divne po tome što su pune čuda, a divne i u svakodnevnom smislu te reči. Ona ima sposobnost da uzme obično i učini ga izuzetnim. Dobra je u samoći i bolu, ali i u trenucima lepote i dobrote koji obasjavaju iznenadnu svetlost puste živote. Ovaj izbor je zreli plod više od 30 godina pisanja kratkih priča. Postoji najmanje pola tuceta od kojih bi dosadniji pisac mogao da napravi roman. Ona je strip pisac, ali onaj koji bi takođe mogao da kaže: 'A ako se nečemu smejem, / 'neću da plačem'." [15] Mišel Roberts je primetila: „Rad Šene Mekej je blistao od samog početka...Ova nova zbirka kratkih priča (neke su izvučene iz prethodnih publikacija) pokazuje njen genij za izgradnju komedije od sažetosti i kompresije...Trijumf!" [16]

Mekej je izabran za člana Kraljevskog književnog društva 1999. [17] i takođe je imenovan za počasnog gostujućeg profesora na Univerzitetu Midlseks. [18]

Lični život[uredi | uredi izvor]

U intervjuu za The Telegraph 2004. godine, Mekej je objasnila da je sinestezija i da „reči vidi kao boje“, a njeno sopstveno ime je žuto. [19]

Udala se za Robina Brauna 1966. godine i podigli su njene tri ćerke, Saru Klark, Rebeku Smit i slikarku Sesili Braun. Njenoj ćerki Sesili nije rečeno da joj je Silvester otac dok nije postala punoletna. Mekej i Braun su se kasnije razveli i ona se vratila u London.[2] Od 2008. Mekej živi u Sautemptonu. [2] Ona se zalaže za nezavisnu Škotsku. [20]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Novele[uredi | uredi izvor]

  • Music Upstairs (Muzika na spratu) (1965).
  • Old Crow (Stari vran) (1967).
  • An Advent Calendar (Adventski kalendar) (1971).
  • A Bowl of Cherries (Zdela trešanja) (1984).
  • Redhill Rococo (1986)
  • Dunedin (1992).
  • The Orchard on Fire (Voćnjak u plamenu) (1995).
  • The Artist's Widow (Umetnikova udovica) (1998).
  • Heligoland (2003).

Zbirke kratkih priča[uredi | uredi izvor]

  • Dust Falls on Eugene Schlumburger/Toddler on the Run (1964).
  • Babies in Rhinestones (1983).
  • Dreams of Dead Women's Handbags (1987).
  • The Laughing Academy (Akademija smeha) (1993).
  • Collected Short Stories (Sabrane kratke priče) (1994).
  • The World's Smallest Unicorn (Najmanji jednorog na svetu) (1999).
  • The Atmospheric Railway (Atmosferska železnica) (2008).
  • Dancing on the Outskirts (Ples na periferiji) (2015).

Kao urednik[uredi | uredi izvor]

  • Friendship: An Anthology (Prijateljstvo: antologija) (1997).

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

  • 1987: Nagrada Fawcett Society za knjigu Redhill Rococo.
  • 1994: Nagrada Škotskog saveta za umetnost za Dunedin.
  • 1996: Bukerova nagrada za fikciju (u užem izboru) za The Orchard on Fire (Voćnjak u plamenu).
  • 2003: Ženska nagrada za beletristiku (u užem izboru) za Heligoland.
  • 2003: Nagrada Vitbread za roman (u užem izboru) za Heligoland.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hamilton, Ian (10. 7. 1999). „Bohemian rhapsodist”. The Guardian. London. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  2. ^ a b v Cooke, Rachel (9. 11. 2008). „Interview | 'It all began with Freud and Bacon...'”. The Observer. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  3. ^ a b Weber, Katharine (18. 12. 1994). „Living on Vodka and Asparagus”. The New York Times. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  4. ^ a b „Shena Mackay – Literature”. literature.britishcouncil.org. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  5. ^ „The Orchard on Fire”. The Booker Prizes. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  6. ^ „The Orchard on Fire”. Publishers Weekly. 11. 4. 1996. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  7. ^ Myerson, Julie (9. 6. 1996). „In hot water at the Copper Kettle”. The Independent (na jeziku: engleski). London. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  8. ^ Ezard, John (13. 11. 2003). „Curious incident of writer's literary hat trick”. The Guardian. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  9. ^ „Heligoland”. Women's Prize for Fiction. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  10. ^ Bradshaw, Peter (1. 3. 2003). „Muddling through”. The Guardian. 
  11. ^ Baker, Phil (14. 12. 2003). „Heligoland by Shena Mackay”. The Times. 
  12. ^ Smith, Jules (2008), "Shena Mackay | Critical perspective", Literature, British Council.
  13. ^ Adams, Matthew (27. 11. 2015). „Dancing on the outskirts by Shena Mackay, review: 'a delicate marriage of beauty and pain'”. The Telegraph. 
  14. ^ White, Melanie (6. 12. 2015). „Shena Mackay, Dancing on the Outskirts: 'Life beyond the fringe', book review”. Independent on Sunday. 
  15. ^ Massie, Allan (5. 12. 2015). „Book review: Dancing on the Outskirts by Shena Mackay | SHENA Mackay’s ability to reveal whole lives in just a few pages makes her one of the finest short story writers of our time”. The Scotsman. 
  16. ^ Roberts, Michèle (19. 11. 2019). „Dancing on the Outskirts by Shena Mackay, book review”. The Independent. 
  17. ^ „Shena Mackay”. The Royal Society of Literature. Arhivirano iz originala 26. 11. 2022. g. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  18. ^ Leatherbarrow, Linda. „Sunsets and Suburbia”. Slightly Foxed (26). Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  19. ^ Brown, Helen (4. 1. 2004). „A writer's life: Shena Mackay”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  20. ^ Luyken, Reiner (19. 10. 2011). „Wo jeder Brite als Verräter gilt”. Die Zeit (na jeziku: nemački). Zeit-online. Pristupljeno 3. 1. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шена_Макај&oldid=27437269”