Доктор Ху

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Doctor Who)
Doktor Hu
Logo serije (2023)
Žanrdrama, naučna fantastika
AutorViše autora
UlogeVilijam Hartnel
Patrik Trauton
Džon Pertvi
Tom Bejker
Piter Dejvison
Kolin Bejker
Silvester Mekoj
Pol Mekgan
Kristofer Eklston
Dejvid Tenant
Met Smit
Piter Kapaldi
Džodi Vitaker
Šuti Gatva
Muzička temaRon Grainer, Dilija Derbišajer
KompozitorViše kompozitora
Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo
Lokacijasvet
Jezikengleski
Broj sezona26 (1963−89)
13 (2005− )
Broj epizoda695 (1963−89)
178 (2005− ) (spisak epizoda)
Vreme trajanja~25 minuta (1963−84, 86−89)
~45 minuta (1985, 05−)
Emitovanje
EmiterBi-Bi-Si
Format slike4:3 (1—27. sezona)
16:9 (28. sezona —)
Prvo
prikazano na		Bi-Bi-Si
Premijerno
prikazivanje		23. novembar 1963
Zvanični veb-sajt

Doktor Hu (engl. Doctor Who) je britanska naučnofantastična televizijska serija koju BBC emituje od 1963. godine. Serija prikazuje pustolovine Gospodara vremena poznatog kao Doktor, vanzemaljskog bića koje izgleda kao čovek. Doktor istražuje univerzum u svemirskom brodu koji putuje kroz vreme pod nazivom TARDIS. Spoljašnjost TARDIS-a izgleda kao plava britanska policijska govornica, što je bio uobičajen prizor u Britaniji 1963. godine kada je serija prvi put emitovana. Sa raznim pratiocima, Doktor se bori protiv neprijatelja, radi na spasavanju civilizacija i pomaže ljudima u nevolji.

Počevši od Vilijama Hartnela, trinaestoro glumaca je naslovnu ulogu u seriji. Godine 2017. Džodi Vitaker je postala prva žena koja je zvanično igrala tu ulogu na televiziji. Prelazak sa jednog glumca na drugog upisan je u radnju serije sa konceptom regeneracije u novu inkarnaciju, radnju u kojoj se Gospodar vremena „transformiše” u novo telo kada je sadašnje suviše teško povređeno da bi se izlečilo normalno. Prikazi svakog glumca su različiti, ali svi predstavljaju faze u životu istog lika i zajedno čine jedan životni vek sa jednim narativom. Priroda radnje koja putuje kroz vreme znači da se različite inkarnacije Doktora povremeno susreću.

Serija je značajan deo popularne kulture u Britaniji[1][2][3] i drugde. Serija je stekla kult sledbenika. Serija je uticala na generacije britanskih televizijskih profesionalaca, od kojih su mnogi odrasli gledajući je.[4] Obožavatelji serije se ponekad nazivaju Huvianci. Serija je uvršćena u Ginisovu knjigu rekorda kao najdugovječnija naučnofantastična televizijska serija na svetu,[5] kao i „najuspešnija“ naučno-fantastična serija svih vremena, na osnovu ukupnog gledanosti emitovanja, DVD-a i prodaja knjiga i iTunes saobraćaja.[6]

Serija je prvobitno trajala od 1963. do 1989. Postojao je neuspešan pokušaj da se oživi redovna produkcija 1996. sa probnom epizodom u obliku televizijskog filma pod nazivom Doktor Hu. Serija je ponovo pokrenuta 2005. godine i od tada je proizvodi BBC Vels u Kardifu. Doktor Hu je takođe iznedrio brojne spinof medije, među kojima su stripovi, filmovi, romani, audio drame i televizijske serije Torčvud (2006–2009, 2011), Pustolovine Sare Džejn (2007–2011), K9 (2009–2010) i Klasa (2016). Serija je bila tema mnogihparodije i reference u popularnoj kulturi.

Opis[uredi | uredi izvor]

Serija Doktor Hu prati pustolovine naslovnog lika, skitničkog Gospodara vremena pomalo nepoznatog porekla koji nosi ime "Doktor". Doktor je pobegao sa Galifreja, planete Gospodara vremena, u ukradenom TARDIS-u („Vreme i mestimične razmere u svemiru“), vremenskoj mašini koja putuje materijalizujući se u vremenski vrtlog i dematerijalizujući se iz njega. TARDIS ima ogromnu unutrašnjost, ali spolja izgleda manje, i opremljen je "kameleonskim kolom" namenjenim da mašina poprimi izgled mesnih objekata kao paravan. Zbog kvara, Doktorov TARDIS ostaje fiksiran kao plava britanska policijska kutija.[7]

U vremenu i prostoru, mnoge Doktorove inkarnacije često pronalaze događaje koji izazivaju njihovu radoznalost i pokušavaju da spreče zle sile da naude nedužnim ljudima ili da promene istoriju, koristeći samo domišljatost i najmanja moguća sredstva, kao što je svestrani zvučni odvijač. Doktor retko putuje sam i često mu se pridruži jedan ili više pratilaca u ovim pustolovinama. Ovi saputnici su obično ljudi, zbog Doktorovog očaranja planetom Zemljom, što takođe dovodi do česte saradnje sa međunarodnom vojnom operativnom grupom OJUN kada je Zemlja ugrožena. Doktor je vekovima star i kao Gospodar vremena, ima sposobnost da se regeneriše kada dođe do smrtnog oštećenja njegovog tela. Doktorove razne inkarnacije su stekle brojne neprijatelje koji se ponavljaju tokom svojih putovanja, uključujući Daleke, njihovog tvorca Davrosa, Kiberljude i odmetnutog Gospodara Vremena Gospodara.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Doktor Hu se prvi put pojavio na televizijskom servisu BBC u 17:16:20 23. novembra 1963. To je bilo osamdeset sekundi kasnije od predviđenog vremena programa zbog najava u vezi sa atentatom na Džona F. Kenedija prethodnog dana.[8][9] To je trebalo da bude redovan nedeljni program, svaka epizoda u trajanju od 25 minuta. Rasprave i planovi za program su u toku godinu dana. Šef drame Sidni Njumen je uglavnom bio odgovoran za razvoj programa, a prvi dokument formata za seriju napisao je Njumen zajedno sa šefom odeljenja za scenario (kasnije šefom serijala) Donaldom Vilsonom i stručni savetnikom S. E. Veberom. U izjavi iz 1971. Vilson je tvrdio da je dao naziv seriji, a kada je ova tvrdnja izneta Njumenu, on to nije osporio.[10] Scenarista Entoni Koburn, urednik serije Dejvid Vitaker i prvotibni producent Veriti Lambert takođe su u velikoj meri doprineli razvoju serije.[11][a]

Program je prvobitno bio namenjen porodičnoj publici[12] kao obrazovni program koji koristi putovanje kroz vreme kao sredstvo za istraživanje naučnih zamisli i poznatih trenutaka u istoriji. Dana 31. jula 1963. Vitaker je naručio Terija Nejšna da napiše priču pod naslovom Mutanti. Kao što je prvobitno napisano, Daleci i Tali su bili žrtve napada vanzemaljskom neutronskom bombom, ali Nejšn je kasnije odbacio vanzemaljce i učinio Daleke agresorima. Kada je scenario predstavljen Njumenu i Vilsonu, odmah je odbijen jer programu nije bilo dozvoljeno da sadrži nikakva čudovišta sa očima". Prema rečima Lambertove, "Nismo imali puno izbora - imali smo samo Dalek seriju... Imali smo malo krize samopouzdanja jer je Donald [Vilson] bio toliko nepokolebljiv da se to ne radi. Da smo imali još nešto spremno, napravili bi to." Natejšnov scenario je postao druga serija o Doktoru Hu – Daleci (takođe poznati kao Mutanti). Serija je predstavila istoimene vanzemaljce koji će postati najpopularnija čudovišta serije i bila je odgovoran za BBC-ov prvi serijski prasak.[13]

Morali smo da se oslonimo na priču jer smo malo mogli da uradimo sa efektima. Ratovi zvezda su na neki način bili prekretnica. Kada su se Ratovi zvezda dogodili, Doktor Hu je od tog trenutka zapravo bio zastareo, sudeći po tom nivou tehnološke stručnosti.

 —Producent serije Doktor Hu od 1974. do 1977. Filip Hičnlajf o tome zašto je „klasična serija“ na kraju zaostala za drugom naučnom fantastikom u produkcijskim vrednostima i ugledu, što je dovelo do njenog otkazivanja.[14]

Odeljenje za serijsko odeljenje BBC-a proizvodilo je program 26 sezona, emitovan na kanalu BBC Jedan. Zbog sve lošijeg zdravlja, prvog glumca koji je igrao Doktora Vilijama Hartnela 1966. godine zamenio je mlađi Patrik Trauton. Godine 1970. Džon Pertvi je zamenio Trautona i serija je u tom trenutku prešla sa crno-bele tehnike na kolor. Godine 1974. Tom Bejker je dobio ulogu Doktora. Njegov ekscentrični stil oblačenja i neobična ličnost postali su veoma popularni, a broj gledanosti serije vratio se na nivo koji nije viđen od vrhunca „Dalekmanije“ deceniju ranije.[15] Godine 1981. nakon rekordnih sedam godina u ulozi, Bejkera ​​je zamenio Piter Dejvison koji je sa svojih 29 godina bio daleko najmlađi glumac koji je dobio ulogu u prvoj seriji, a 1984. Kolin Bejker je zamenio Dejvisona. 1985. godine, kontrolor kanala Majkl Grejd pokušao je da otkaže seriju, ali je to umesto toga postala pauza od godinu i po dana. Takođe je uklonio Kolina Bejkera ​​iz glavne uloge 1986.[16][17] Ulogu je preuzeo Silvester Mekoj, ali opadajući broj gledanosti, opadanje percepcije javnosti o seriji i manje istaknuti termin emitovanja su zabeležili prekid snimanja 1989. od strane Pitera Kregina, novog šefa serijala BBC-a.[18] Iako je serija efektivno otkazana odlukom da se ne naručuje planirana 27. sezona, koja bi bila emitovana 1990. godine, BBC je više puta potvrdio, tokom nekoliko godina, da će se serija vratiti.[19]

Iako je unutrašnja produkcija prestala, BBC se nadao da će pronaći nezavisnu produkcijsku kuću koja će ponovo pokrenuti seriju. Filip Sigal, britanski iseljenik koji je radio za televizijski spinof Columbia Pictures u Sjedinjenim Državama, obratio se BBC-u u vezi sa takvim poduhvatom još u julu 1989. dok je 26. sezona još bila u produkciji.[19] Sigalovi pregovori su na kraju doveli do televizijskog filma Doktor Hu, emitovanog na Fox Network-u 1996. godine u međunarodnoj koprodukciji između FOX-a, Universal Pictures-a, BBC-a i BBC Worldwide-a. U glavnoj ulozi našao se Pol Mekgan kao Doktor, a film je bio uspešan u Velikoj Britaniji (sa 9,1 milion gledalaca), ali manje u Sjedinjenim Državama pa nije doveo do serije.[19]

Licencirani za romana i audio drame pružala je nove priče, ali kao televizijski program, Doktor Hu je ostao neaktivan do 2003. U septembru te godine,[20][21] televizija BBC najavila je unutrašnju produkciju nove serije, nakon nekoliko godina pokušaja BBC Worldwide-a da pronađe podršku za varijantu igranog filma. Izvršni producenti nove inkarnacije serije bili su pisac Rasel T. Dejvi iz BBC Vels-a i šefica drame Džuli Gardner. Od 2005. godine, serija je prešla sa više kamera na postavku sa jednom kamerom.[22]

Sa Kristoferom Eklstonom u ulozi Doktora, Doktor Hu se konačno vratio sa epizodom „Rouz“ na BBC Jedan 26. marta 2005.[23] Eklston je otišao posle jednog serijala i zamenio ga je Dejvid Tenant. Od tada je bilo još jedanaest serijala u 2006–08, 2010–15, 2017–18 i 2020–21, kao i božićni/novogodišnji specijali svake godine od 2005. Nijedan serijal nije emitovan 2009.[24] iako su napravljena četiri dodatna specijala sa Tenantom u glavnoj ulozi. Dejvis je napustio seriju 2010. nakon završetka 4. serijala, a završeni su specijali Dejvida Tenanta. Stiven Mofat, scenarista koji je radio pod Dejvisom, najavljen je kao njegov naslednik, a Met Smit kao novi Doktor.[25] Smit je odlučio da napusti ulogu Doktora nakon 50. godišnjice.[26] Zamenio ga je Piter Kapaldi.[27]

U januaru 2016. Mofat je najavio da će se povući nakon završetka serijala 2017. godine, a 2018. ga je zamenio Kris Čibnal.[28] Deseti serijal je debitovao u aprilu 2017. a božićni specijal mu je prethodio 2016.[29] Džodi Vitaker, prva Doktorka, pojavila se u tri serijala, od kojih je poslednji skraćen zbog pandemije KOVID-a 19.

I Vitakerova i Čibnal najavili su da će napustiti seriju nakon niza specijala iz 2022. nakon 13. serijala. Dejvis se vratio kao direktor serije u specijalima povodom 60. godišnjice, dvanaest godina nakon što je prethodno napustio seriju. Bad Wolf je odlučio da koproducira seriju u ortakluku sa BBC Studiom. Učešće Bad Wolf-a dovodi do toga da se Gardnerova vraća u seriju zajedno sa Dejvisom i Džejn Tranter, koji su i ponovo pokranuli seriju u rad 2005.[30]

Oživljavanje Doktora Hua iz 2005. je neposredan nastavak izvorne serije iz 1963–89 i televizijskog filma iz 1996.

Program je prodat u mnogim drugim zemljama širom sveta

Javna svest[uredi | uredi izvor]

Tvrdilo se da je emitovanje prve epizode ​​kasnilo deset minuta zbog šireg izveštavanja o ubistvu američkog predsednika Džona F. Kenedija prethodnog dana. U stvari, ugasio se posle zakašnjenja od osamdeset sekundi.[31] BBC je verovao da je izveštavanje o atentatu, kao i niz nestanka struje širom zemlje, dovelo do toga da mnogi gledaoci propuste ovaj uvod u novu seriju, i ona je ponovo emitovana 30. novembra 1963. neposredno pre druge epizode.[32][33]

Program je ubrzo postao narodna ustanova u Velikoj Britaniji sa velikim brojem pratilaca među opštom publikom.[34][35] Sa popularnošću su se pojavile kontroverze oko prikladnosti serije za decu. Borkinja za moral Meri Vajthaus se više puta žalila BBC-u zbog onoga što je videla kao nasilnog, zastrašujućeg i krvavog sadržaja serije. Prema Radio vremenu, serija "nikada nije imala neumoljivijeg neprijatelja od Meri Vajthaus".[36]

Istraživanje BBC-a sprovedeno 1972. godine pokazalo je da je, prema njihovoj sopstvenoj definiciji nasilja („svaki čin(a) koji može da izazove fizičku i/ili psihičku povredu, povredu ili smrt osobe, životinje ili imovine, bilo namerno ili slučajno“), Doktor Hu je bio najnasilniji dramski program koji je korporacija proizvodila u to vreme.[37] U istom izveštaju je otkriveno da 3% ispitane publike smatra seriju „veoma neprikladnom“ za porodično gledanje.[38] Odgovarajući na nalaze ankete u listu Vreme, novinar Filip Hauard tvrdi da, „da bi uporedio nasilje Doktora Hua, izazvan konjskim smehom iz noćne more, sa realističnijim nasiljem u drugim televizijskim serijama, gde glumci koji izgledaju kao ljudska bića krvare boju koja liči na krv, je kao da poredite Monopol sa tržištem nekretnina u Londonu: oboje su fantazije, ali jedno treba da se shvati ozbiljno.“[37]

Tokom druge sezone Džona Pertvija u ulozi doktora, u epizodama Teror otonaca (1971), slike plastičnih lutaka ubica, narcisa koji ubijaju nesuđene žrtve i policajaca sa praznim crtama označili su vrhunac sposobnosti serije da uplaši decu.[39] Drugi značajni trenuci u toj deceniji uključuju bestelesni mozak koji je pao na pod u epizodi Mozak Morbijusa[40] i Doktora koji je očigledno udavio negativca u epizodama Smrtonosni ubica (obe 1976).[41] Žalba Meri Vajthaus u vezi sa poslednjim događajem izazvala je promenu politike BBC-a prema seriji sa mnogo strožom kontrolom nametnute produkcijskoj ekipi,[42] a sledeći producent serije Grejem Vilijams bio je pod direktivom da izbaci „sve što je grafičko u prikazu nasilja“.[43] Džon Nejtan-Tarner je producirao seriju tokom 1980-ih i rekao je u dokumentarcu Više od trideset godina u TARDIS-u da se raduje Vajthausinim opaskama jer će se gledanost serije povećati ubrzo nakon što ih snimi. Ipak, Nejtan-Terner je takođe upao u probleme sa rukovodiocima BBC-a zbog nasilja koje je dozvolio da bude prikazano u 22. sezoni serije 1985. godine, što je javno kritikovao kontrolor Majkl Grejd i naveo kao jedan od razloga da ukine seriju na godinu i po dana.[44]

Fraza „Skrivanje iza (ili „gledanje iza”) sofe“ ušla je u britansku popularnu kulturu, označavajući stereotipno ponašanje dece iz ranih serija koja su htela da izbegnu zastrašujuće delove televizijskog programa dok ostaju u prostoriji da gledaju ostatak od toga.[45] Fraza zadržava ovu povezanost sa Doktorom Huom do te mere da je 1991. Muzej pokretne slike u Londonu nazvao svoju izložbu kojom se slavi program „Iza sofe“. Elektronska tematska muzika takođe je u to vreme doživljavana kao jeziva, nova i zastrašujuća. Članak iz 2012. stavio je ovu suprotstavljenost straha i uzbuđenja iz detinjstva „u centar odnosa mnogih ljudi sa serijom“,[46] a internet glasanje u Digitalnom špijunu iz 2011. smatralo je seriju „najstrašnijom TV serijom svih vremena“.[47]

Slika TARDIS-a je postala čvrsto povezana sa serijom u svesti javnosti. Scenarista BBC-a Entoni Koburn, koji je živeo u letovalištu Hernskom zalivu u Kentu, bio je jedan od ljudi koji su zamislili policijsku kutiju kao vremeplov.[48] Godine 1996. BBC je podneo zahtev za žig za korišćenje TARDIS-ovog dizajna plave policijske kutije u prodaji povezanoj sa Doktorom Huom.[49] Godine 1998. Gradska policijska uprava je uložila prigovor na zahtev za žig, ali je 2002. Zavod za patente presudio u korist BBC-a.[50][51][52]

Oživljavanje programa iz 21. veka postalo je središnji deo subotnjeg rasporeda kanala BBC Jedan i „definisalo je kanal“.[53] Mnogi renomirani glumci su gostovali u različitim pričama, a među njima su bili Kajli Minog,[54] ser Ijan Mekelen,[55] i Endru Garfild.[56][57] Prema članku u Dnevnom telegrafu iz 2009. godine, oživljavanje Doktora Hua je stalno dobijalo visoke ocene, kako po broju gledalaca, tako i prema indeksu uvažavanja.[58] Godine 2007. televizijska recenzentkinja časopisa Vreme Kejtlin Moran napisala je da je Doktor Hu "suštinski za Britance".[3] Prema rečima Stivena Mofata, američki filmski reditelj Stiven Spilberg je izneo opasko da bi „svet bio siromašnije mesto bez Doktora Hua“.[59]

Dana 4. avgusta 2013. na kanalu BBC Jedan je emitovan program uživo pod nazivom Doktor koji živi: Sledeći doktor,[60] tokom kojeg je otkriven glumac koji će igrati Dvanaestog doktora.[61] Seriju je uživo gledalo u proseku 6,27 miliona u Velikoj Britaniji, a istovremeno je emitovana i u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Australiji.[62][63]

Likovi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak likova serije Doktor Hu

Doktor[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Doktor (Doktor Hu)
Glumci koji su tumačili ulogu Doktora u hronološkom redosledu. S leva na desno od gornjeg reda: Vilijam Hartnel, Patrik Trauton, Džon Pertvi, Tom Bejker, Piter Dejvison, Kolin Bejker, Silvester Makoj, Pol Mekgan, Kristofer Eklston, Dejvid Tenant (prvi mandat), Met Smit, Piter Kapaldi, Džodi Vitaker, Dejvid Tenant (drugi mandat) i Šuti Gatva

Doktor je u početku bio obavijen velom tajne. U ranim danima programa, lik je bio ekscentrični vanzemaljski putnik velike inteligencije koji se borio protiv nepravde dok je istražujući vreme i prostor u nepouzdanoj vremenskoj mašini „TARDIS” (skraćenica za vreme i mestimičnu razmeru u prostoru), koji se često pojavljuje veći iznutra nego spolja (kvalitet koji se naziva "razmerno transcendentalan").[b][64]

U početku razdražljiv i pomalo zlokobni, Doktor je brzo postao saosećajniji lik i na kraju se otkrilo da je Gospodar vremena čija rasa je sa planete Galifrej od koje je Doktor pobegao ukravši TARDIS.

Promena izgleda[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Regeneracija (Doktor Hu)

Producenti su uveli koncept regeneracije da bi omogućili preoblikovanje glavnog lika. Ovo je izazvano lošim zdravljem prvobitnog glavnog glumca Vilijama Hartnela. Izraz "regeneracija" nije zamišljen sve do Doktorove treće regeneracije na ekranu. Hartnellov Doktor je samo opisao kako prolazi kroz „obnavljanje“, a Drugi doktor je doživeo „promenu izgleda“.[65][66] Uređaj je omogućio preoblikovanje glumca u različitim vremenima u istoriji serije, kao i prikaz alternativnih doktora bilo iz Doktorove mestimične prošlosti ili budućnosti.[67]

Niz epizoda Smrtonosni ubica (1976) i Modrin besmrtni (1983) utvrdili su da Gospodar vremena može da se regeneriše samo 12 puta, za ukupno 13 inkarnacija. Ova rečenica se zaglavila u javnoj svesti uprkos tome što se nije često ponavljala, a producenti su je prepoznali kao prepreku zapletu kada je serija konačno morala da regeneriše Doktora po trinaesti put.[68][69] Epizoda Vreme Doktora (2013) opisuje Doktora kako dobija novi ciklus regeneracije, počevši od Dvanaestog Doktora jer je Jedanaesti Doktor proizvod Doktorove dvanaeste regeneracije od njegovog izvornog niza regeneracija.[70][71]

Iako su scenaristi serije nekoliko puta predlagali zamisao da se žena glumi Doktora, među kojima su bili i Njumen 1986. i Dejvis 2008. sve do 2017. sve zvanične prikaze igrali su muškarci.[72][73] Džodi Vitaker je preuzela ulogu Trinaestog Doktora na kraju božićnog specijala 2017. i prva je žena koja je dobila ulogu.[74] Serija je predstavila sposobnost Gospodara vremena da menjaju pol nakon regeneracije u ranijim epizodama, prvo u dijalogu, a zatim i sa varijantom Gospodarice Mišel Gomez i generala T'Nie Miler.

Dana 8. maja 2022. objavljeno je da će nakon regeneracije Trinaestog Doktora Džodi Vitaker, Šuti Gatva kao Četrnaesti Doktor postati prvi crni glumac koji će tumačiti naslovnu ulogu.[75][76] Nakon Vitakerinog poslednjeg pojavljivanja u epizodi Moć Doktora kao lik 23. oktobra 2022. ona se umesto toga regenerisala u oblik koji je tumačio Dejvid Tenant za koga je potvrđeno da je Četrnaesti Doktor — prvi glumac koji je igrao dve inkarnacije — a Gatva će zapravo tumačiti Petnaestog Doktora.[77]

Naslovni glumac Inkarnacija Mandat[v]
Vilijam Hartnel Prvi Doktor 1963–1966.
Patrik Trauton Drugi Doktor 1966–1969.
Džon Pertvi Treći Doktor 1970–1974.
Tom Bejker Četvrti Doktor 1974–1981.
Piter Dejvison Peti Doktor 1981–1984.
Kolin Bejker Šesti Doktor 1984–1986.
Silvester Mekoj Sedmi Doktor 1987–1989, 1996.
Pol Mekgan Osmi Doktor 1996.
Kristofer Eklston Deveti Doktor 2005.
Dejvid Tenant Deseti Doktor 2005–2010.
Met Smit Jedanaesti Doktor 2010–2013.
Piter Kapaldi Dvanaesti Doktor 2013–2017.
Džodi Vitaker Trinaesti Doktor 2017–2022.
Dejvid Tenant Četrnaesti Doktor 2022−2023.
Šuti Gatva Petnaesti Doktor 2023−danas

Pored onih glumaca koji su bili glavni u seriji, i drugi glumci su tumačili varijante Doktora u gostujućim ulogama. Primetno je da je 2013. Džon Hert gostovao kao do sada nepoznata inkarnacija Doktora poznatog kao Ratni doktor uoči specijala povodom 50. godišnjice serije Dan Doktora.[78] U mini-epizodi Noć Doktora retroaktivno je umetnut u izmišljenu hronologiju serije između Mekganovog i Eklstonovog Doktora, iako je njegov uvod napisan tako da ne remeti ustaljeno numeričko imenovanje Doktora.[79] Serija je kasnije predstavila još jednog tako nepoznatog prošlog Doktora u vidu epizodnog pojavljivanja Odbegle Doktorke Džo Martin počevši od epizode Begunac iz Džaduna (2020). Primer iz klasične serije dolazi iz 23. sezone (1986), u kojem je lik Majkla Džejstona Dolin opisan kao spoj tamnijih strana Doktorove prirode, negde između dvanaeste i poslednje inkarnacije.

U retkim prilikama, drugi glumci su uskakali u glavnu ulogu. U epizodi Pet Doktora, Ričard Hrndal je igrao Prvog doktora zbog smrti Vilijama Hartnela 1975. godine. 34 godine kasnije, Dejvid Bredli je na sličan način zamenio Hartnela u specijalu Bilo dvaput. U serijalu Vreme i Rani, Silvester Mekoj je nakratko igrao Šestog Doktora tokom regeneracije pa nastavljajući Sedmog. U drugim medijima, Doktora su igrali razni drugi glumci, među kojima i Piter Kašing u dva filma.

Izbor novog doktora često je podstrekavao rasprave i nagađanja. Uobičajene teme u žiži su Doktorov pol (pre izbora Vitakerove sve zvanične inkarnacije su bile muške), rod (svi doktori su bili belci pre izbora Džo Martin u epizodi Begunac iz Džaduna) i godine (najmlađi glumac Smit ima 26 godina, a najstariji su Kapaldi i Hartnel koji imaju po 55 godina).[80][81][82]

Susreti različitih inkarnacija[uredi | uredi izvor]

Bilo je slučajeva da su se glumci kasnije vraćali da bi ponovo tumačili svoju specifičnu ulogu Doktora. U epizodi Tri Doktora iz 1973. godine, Vilijam Hartnel i Patrik Trauton vratili su se zajedno sa Džonom Pertvijem. U epizodi Pet Doktora iz 1983. godine, Trauton i Pertvi su se vratili da igraju sa Piterom Dejvisonom, a Tom Bejker se pojavio u dosad neviđenim snimcima iz nezavršene epizode Šada. U ovoj epizodi, Ričard Hrndal je zamenio Vilijama Hartnela. Patrik Trauton se ponovo vratio u epizodi Dva Doktora iz 1985. sa Kolinom Bejkerom. Godine 2007. Piter Dejvison se vratio u mini-epizodi Vremenski krah zajedno sa Dejvidom Tenantom. U epizodi Ime Doktora (2013), Jedanaesti Doktor se susreće sa ranije nevidljivom inkarnacijom sebe za koju je kasnije otkriveno da je Ratni Doktor.[78] U sledećoj epizodi, Dan Doktora, Deseti Doktor Dejvida Tenanta se pojavio zajedno sa Metom Smitom kao Jedanaestim Doktorom i Džonom Hertom kao Ratnim Doktorom, kao i kratkim snimcima svih prethodnih glumaca.[83] Godine 2017. Prvi doktor (koga je ovog puta glumio Dejvid Bredli) vratio se zajedno sa Piterom Kapaldijem u epizodi Doktorov pad i Bilo dvaput. U epizodi Begunac iz Džaduna iz 2020. godine, Džodi Vitaker kao Trinaesti Doktor upoznaje inkarnaciju doktora Džo Martin, kasnije poznatog kao Odbegla Doktorka. Kasnije te godine komuniciraju u epizodama Vanvremenska deca (2. deo) i Nekada davno. Godine 2022. U svojoj poslednjoj epizodi Moć Doktora (2022), Vitakerova komunicira sa Čuvarima ivice, manifestacijama Prvog (Bredli), Petog (Dejvison), Šestog (Kolin Bejker), Sedmog (Mekoj) i Osmog (Mekgan) Doktora. Pored toga, višestruke inkarnacije Doktora su se susrele u različitim audio dramama i romanima zasnovanim na televizijskoj seriji.

Otkrića o Doktoru[uredi | uredi izvor]

Tokom duge istorije programa, bilo je otkrića o Doktoru koja su pokrenula dodatna pitanja. U epizodi Mozak Morbijusa (1976), nagovešteno je da Prvi doktor možda nije bio prva inkarnacija (iako su druga prikazana lica možda bila inkarnacije Gospodara vremena Morbijusa). U narednim pričama, Prvi Doktor je prikazan kao najranija inkarnacija Doktora. U epizodi Modrin besmrtni (1983), Peti doktor je jasno potvrdio da je tada trenutno u svojoj petoj inkarnaciji. Kasnije te iste godine, tokom specijala povodom 20. godišnjice 1983. Pet Doktora, Prvi Doktor se raspituje o regeneraciji Petog Doktora. Kada je Peti Doktor potvrdio „Četvrti“, Prvi Doktor je uzbuđeno odgovorio: „O, Bože. Dakle, sada me ima pet“. Godine 2010. Jedanaesti Doktor se na sličan način naziva „Jedanaestim“ u epizodi Podstanar. U epizodi iz 2013. Vreme Doktora, Jedanaesti Doktor pojašnjava da je on proizvod dvanaeste regeneracije zbog prethodne inkarnacije koju je odlučio da ne računa i jedne druge prekinute regeneracije. Ime Jedanaesti se još uvek koristi za ovu inkarnaciju. Ista epizoda prikazuje prorečeni "Pad jedanaestog" koji se pratio u celoj seriji. Dok je Doktor rano opisan kao sa planete Galifrej, kako je pomenuto u epizodi Vremenski ratnik (1973), ovo poreklo je ponovo prikazano u epizodi Vanvremenska deca (2. deo) (2020), a Doktor je prikazan kao iz druge nepoznate dimenzije ili univerzuma. U istoj priči je otkriveno da Prvi Doktor nije bio najranija inkarnacija Doktora.[84]

Tokom ere Sedmog Doktora, nagovešteno je da je Doktor više od običnog Gospodara Vremena. U televizijskom filmu iz 1996. godine, Osmi doktor opisuje sebe kao „pola čoveka“.[85] BBC-ova najava za program napominje da „čistunci imaju sklonost da zanemare ovo“,[86] umesto da se usredsrede na njegovo galifrejansko nasleđe.

Prva epizoda programa Vanzemaljsko dete pokazuje da Doktor ima unuku Suzan Forman. U epizodi iz 1967. godine Grobnica kiberljudi kada je Viktorija Voterfild posumnjala da Doktor može da se seti svoje porodice zato što je „tako star“, Doktor kaže da može kada zaista želi — „Ostalo vreme oni spavaju u mom umu". Serija iz 2005. otkriva da je Deveti Doktor mislio da je poslednji preživeli Gospodar vremena i da je njegova matična planeta uništena. U epizodi Prazno dete (2005), dr. Konstantin kaže: "Pre nego što je rat uopšte počeo, bio sam otac i deda. Sada nisam ni jedno ni drugo." Doktor primećuje u odgovoru: „Da, znam kako je to.“ (2007), kada su ga pitali da li ima brata, odgovorio je: „Ne, ne više.“ U epizodama Plaši je se (2006) i Doktorova ćerka (2008), Doktor navodi da je u prošlost bio otac.

U epizodi Svadba River Song (2011) podrazumeva se da je Doktorovo pravo ime tajna koja se nikada ne sme otkriti. Ovo je dalje istraženo u epizodi Ime Doktora (2013), kada je River Song izgovorila njegovo ime i dozvolila Velikoj inteligenciji da uđe u njegovu grobnicu i u epizodi Vreme Doktora (2013) gde izgovor njegovog pravog imena postaje znak po kome bi Gospodari vremena znali da mogu bezbedno da se vrate u univerzum.

Saputnici[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Saputnici (Doktor Hu)

Figura pratioca – uglavnom čovek – bila je stalna karakteristika u seriji Doktor Hu od početka programa 1963. Jedna od uloga pratioca je da bude podsetnik na Doktorovu „moralnu dužnost“.[87] Doktorovi prvi pratioci viđeni na ekranu bili su njegova unuka Suzan Forman (Kerol En Ford) i njeni učitelji Barbara Rajt (Džeklin Hil) i Ijan Česterton (Vilijam Rasel). Ovi likovi su imali za cilj da deluju kao surogati publike preko kojih bi publika otkrila podatke o Doktoru koji je trebalo da deluje kao tajanstvena očinska figura.[87] Jedina priča iz izvorne serije u kojoj Doktor putuje sam je Smrtonosni ubica (1976). Značajni pratioci iz ranije serije su vremenska dama Romana (Meri Tam i Lala Vard), Sara Džejn Smit (Elizabet Slejden) i Džo Grant (Keti Mening). Dramatično, ovi likovi pružaju figuru sa kojom se publika može prepoznati i služiti za nastavak priče tražeći objašnjenje od Doktora i proizvodnu opasnost koju Doktor treba da reši. Doktor redovno stiče nove saputnike i gubi stare. Ponekad se vraćaju kući ili pronalaze nove uzroke — ili ljubavi — u svetovima koje su posetili. Neki su i pomrli tokom serije. Saputnici su obično ljudi ili humanoidni vanzemaljci.

Od oživljavanja 2005. Doktor uglavnom putuje sa prvenstveno pratiljom koja zauzima veću narativnu ulogu. Stiven Mofat opisao je saputnicu kao glavnog lika serije jer priča počinje iznova sa svakim pratiocem i ona prolazi kroz više promena od Doktora.[88][89] Prvenstveni pratioci Devetog i Desetog doktora bili su Rouz Tajler (Bili Pajper), Marta Džouns (Frima Edžimen) i Dona Nobl (Ketrin Tejt), a Miki Smit (Noel Klark) i Džek Harknes (Džon Baroumen) se ponavljaju kao sporedne figure pratilaca.[90] Jedanaesti Doktor je postao prvi koji je putovao sa bračnim parom Ejmi Pond (Karen Gilan) i Rorijem Vilijamsom (Artur Darvil), dok su neusklađena sastajanja sa River Song (Aleks Kingston) i Klarom Osvald (Džena Kolman) pružila tekuće lukove priče koji se nastavljaju sa Dvanaestim Doktorom. Deseti serijal uključivao je vanzemaljca Nardola (Met Lukas) i uveo Perl Meki kao Bil Pots,[91] Doktorovu prvu saputnicu koja je otvoreno homoseksualka. Perl Meki je rekla da je povećana zastupljenost homoseksualnih osoba važna u serijama.[92] Trinaesti Doktor je prvenstveno putovao sa Rajanom Sinklerom (Tosin Kol), Grejemom O'Brajenom (Bredli Volš), Jasmin Kan (Mandip Gil)[93] i Denom Luisom (Džon Bišop).[94]

Neki saputnici su se ponovo pojavili, bilo u glavnoj seriji ili u spinof medijima. Sara Džejn Smit je postala centralni lik u seriji Avanture Sare Džejn (2007–2011) nakon povratka u seriju Doktor Hu 2006. godine. Gostujuće zvezde u seriji su bili bivši saputnici Džo Grant, K9 i brigadir Letbridž-Stjuart (Nikolas Kortni). Lik Džeka Harknesa poslužio je i za pokretanje spinof serije Torčvud (2006–2011), u kojoj se pojavila i Marta Džouns.

Neprijatelji[uredi | uredi izvor]

Davros, tvorac Daleka, Doktorovih najvećih neprijatelja, prvi put se pojavio 1975.
Glavni članci: Spisak stvorenja i vanzemaljaca serije Doktor Hu, Spisak zlikovaca serije Doktor Hu i Spisak robota serije Doktor Hu

Kada je Sidni Njumen naručio seriju, on izričito nije želeo da ovekoveči otrcana „čudovišta sa očima“ iz naučne fantastike.[95] Međutim, čudovišta su bila popularna kod publike i tako su skoro od samog početka postala glavna tema Doktora Hua.

Sa oživljavanjem serije 2005. godine, izvršni producent Rasel T. Dejvis je izjavio da namerava da ponovo uvede klasične ikone Doktora Hua.[96] Otonci sa Nestenskom svešću i Daleci su se vratili u 1. serijali, Kiberljudi u drugom, Makre i Gospodar u trećem, Sontaranci i Davros u četvrtom, a Gospodari vremena, među kojima i Rasilon, u specijalima iz 2009. i 2010. godine. Dejvisov naslednik Stiven Mofat nastavio je trend oživljavanjem Silurijanaca u 5. serijalu, Kibertetičara u šestom, Velike inteligencije i Ledenih ratnika u sedmom i Zajgonaca u specijalu povodom 50. godišnjice.[97] Od svog povratka 2005. serija je takođe predstavila nove vanzemaljce koji se ponavljaju: Slitince (Rakakoricofalapatorianci), Ode, Džadune, Uplakane anđele i Tišine.

Pored retkih pojavljivanja neprijatelja kao što su Ledeni ratnici, Ogroni, Rani i Crni Čuvar, tri protivnika su postala posebno ikona: Daleci, Kiberljudi i Gospodar.

Daleci[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Daleci
Eksponat Daleka izložen u Kardifu

Rod Daleka koji se prvi put pojavio u jednoj od epizoda serije 1963. godine[98] su najstariji negativci Doktora Hua. Daleci su Kaledi sa planete Skaro koje je mutirao naučnik Davros i smešteni u mehaničke oklopne školjke radi pokretnosti. Stvarna stvorenja liče na hobotnice sa velikim, izraženim mozgom. Njihove oklopne školjke imaju jedno oko, uređaj nalik klipu koji služi za ruku i oružje usmerene energije. Njihova glavna slabost je očna drška. Napadi na njih koristeći različito oružje mogu da oslepe Daleka, što ga tera da poludi. Njihova glavna uloga u zapletu serije, kako često primećuju svojim odmah prepoznatljivim metalnim glasovima, jeste da "istrebe" sva bića koja nisu Daleci. Oni čak napadaju i Gospodare vremena u vremenskom ratu, kao što je prikazano tokom 50. godišnjice serije. Oni nastavljaju da budu 'čudovište' koje se ponavlja u franšizi, a njihovo najskorije pojavljivanje je u epizodi iz 2022. godine Moć Doktora. Davros je takođe bio figura koja se ponavlja od svog debija u epizodi Postanje Daleka, iako ga je igralo nekoliko različitih glumaca.

Daleke su stvorili scenarista Teri Nejšn (koji je nameravao da budu alegorija nacista)[99] i dizajner BBC-a Rejmond Kjuzik.[100] Debi Daleka u 5. epizodi serije Daleci (1963) učinio je i Daleke i Doktora Hua veoma popularnim. Dalek se pojavio na poštanskoj marki koja slavi britansku popularnu kulturu 1999. godine koju je fotografisao lord od Snoudona. U epizodi Pobeda Daleka predstavljen je novi komplet Daleka koji dolazi u nizu boja, boja koja označava njegovu ulogu unutar vrste.[101]

Kiberljudi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kiberljudi
Eksponat Kiberčoveka iz 2006.

Kiberljudi su prvobitno bili potpuno organska vrsta humanoida poreklom sa planete bliznakinje Mondas koji su počeli da ugrađuju sve više veštačkih delova u svoja tela. Ovo je dovelo do toga da je rod postao hladni, logični i proračunati kiborzi sa osećanjima koja se obično pokazuju samo kada se tražila gola agresija. Sa propašću Mondasa, stekli su Telos kao svoju novu matičnu planetu. Oni nastavljaju da budu „čudovište“ koje se ponavlja u franšizi Doktor Hu.

Serija iz 2006. predstavila je novu varijaciju Kiberljudi. Ove Kiberljude je stvorio u paralelnom univerzumu ludi pronalazač Džon Lumic koji je pokušavao da sačuva ljude presađivanjem njihovih mozgova u moćna metalna tela i slanjem naređenja preko mreže mobilnih telefona i inhibiranjem njihovih osećanja elektronskim čipom.

Gospodar[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Gospodar (Doktor Hu)

Gospodar je Doktorov najveći neprijatelj, odmetnuti Gospodar vremena koji želi da vlada univerzumom. Zamišljen kao „Profesor Morijarti doktorskom Šerloku Holmsu“,[102] lik se prvi put pojavio 1971. godine. Kao i kod Doktora, i tu ulogu je tumačilo nekoliko glumaca, pošto je Gospodar takođe Gospodar vremena i sposoban da se regeneriše. Prvi od ovih glumaca bio je Rodžer Delgado koji je tu ulogu tumačio do svoje smrti 1973. Gospodara su nakratko igrali Piter Prat i Džefri Bivers dok Entoni Ejnli nije preuzeo ulogu i nastavio da igra lik do pauze serije 1989. Gospodar se vratio u televizijskom filmu Doktor Hu iz 1996. godine gde ga je pri početku filma tumačio Gordon Tipl, a potom američki glumac Erik Roberts.

Nakon oživljavanja serije 2005. godine, Derek Džejkobi je ponovo predstavio lik u epizodi Utopija iz 2007. Tokom te priče, ulogu je zatim preuzeo Džon Sim koji se više puta vraćao toj ulozi tokom mandata Desetog Doktora.[103] U epizodi iz 2014. godine Tamna voda, otkriveno je da je Gospodar postao ženska inkarnacija ili „Vremenska dama“, pod imenom „Gospodarica“. Ovu inkarnaciju je igrala Mišel Gomez. Sim se vratio svojoj ulozi Gospodara uz Gomezovu u desetom serijalu.[104] Gospodar se vratio u dvanaestom serijalu 2020. u kom je Saša Davan preuzeo ulogu.[105] Taj lik je sebe nazvao „špijunskim gospodarom“ pozivajući se na ulogu koju je preuzeo u MI6.

TARDIS[uredi | uredi izvor]

TARDIS (1980—1989)
TARDIS (2005—2014)

TARDIS (engl. Time And Relative Dimension(s) In Space, u prevodu Vreme i relativna dimenzija/e u prostoru) je mašina, svemirski brod, koju su izumeli Vremenski Gospodari. Korisnik TARDIS-a može otputovati bilo gde u vremenu i prostoru. Pri sletanju, TARDIS bi trebalo da poprima oblik i izgled nekog od predmeta koji se uklapaju u okolinu, ali se prilikom jedne posete Londonu ovaj mehanizam pokvario, tako da je TARDIS trajno poprimio izgled telefonske govornice iz 60-ih godina 20. veka. Ona je beskonačno velika, jer radi na principu dodavanja nove dimenzije.

Epizode[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Spisak epizoda serije Doktor Hu (klasična era), Spisak epizoda serije Doktor Hu (savremena era) i Spisak epizoda serije Doktor Hu
Epizode 1963−1989
SezonaEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
1.4223. novembar 1963. (1963-11-23)12. septembar 1964. (1964-09-12)
2.3931. oktobar 1964. (1964-10-31)24. jul 1965. (1965-07-24)
3.4511. septembar 1965. (1965-09-11)16. jul 1966. (1966-07-16)
4.4310. septembar 1966. (1966-09-10)1. jul 1967. (1967-07-01)
5.402. septembar 1967. (1967-09-02)1. jun 1968. (1968-06-01)
6.4410. avgust 1968. (1968-08-10)21. jun 1969. (1969-06-21)
7.253. januar 1970. (1970-01-03)20. jun 1970. (1970-06-20)
8.252. januar 1971. (1971-01-02)19. jun 1971. (1971-06-19)
9.261. januar 1972. (1972-01-01)24. jun 1972. (1972-06-24)
10.2630. decembar 1972. (1972-12-30)23. jun 1973. (1973-06-23)
11.2615. decembar 1973. (1973-12-15)8. jun 1974. (1974-06-08)
12.2028. decembar 1974. (1974-12-28)10. maj 1975. (1975-05-10)
13.2630. avgust 1975. (1975-08-30)6. mart 1976. (1976-03-06)
14.264. septembar 1976. (1976-09-04)2. april 1977. (1977-04-02)
15.263. septembar 1977. (1977-09-03)11. mart 1978. (1978-03-11)
16.262. septembar 1978. (1978-09-02)24. februar 1979. (1979-02-24)
17.201. septembar 1979. (1979-09-01)12. januar 1980. (1980-01-12)
18.2830. avgust 1980. (1980-08-30)21. mart 1981. (1981-03-21)
19.264. januar 1982. (1982-01-04)30. mart 1982. (1982-03-30)
20.224. januar 1983. (1983-01-04)16. mart 1983. (1983-03-16)
21.2523. novembar 1983. (1983-11-23)30. mart 1984. (1984-03-30)
22.135. januar 1985. (1985-01-05)30. mart 1985. (1985-03-30)
23.146. septembar 1986. (1986-09-06)6. decembar 1986. (1986-12-06)
24.147. septembar 1987. (1987-09-07)7. decembar 1987. (1987-12-07)
25.145. oktobar 1988. (1988-10-05)4. januar 1989. (1989-01-04)
26.146. septembar 1989. (1989-09-06)6. decembar 1989. (1989-12-06)
Film12. maj 1996. (1996-05-12)
Epizode 2005−danas
SerijalEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
1.1326. mart 2005. (2005-03-26)18. jun 2005. (2005-06-18)
2.1315. april 2006. (2006-04-15)8. jul 2006. (2006-07-08)
3.1331. mart 2007. (2007-03-31)30. jun 2007. (2007-06-30)
4.135. april 2008. (2008-04-05)5. jul 2008. (2008-07-05)
5.133. april 2010. (2010-04-03)26. jun 2010. (2010-06-26)
6.1323. april 2011. (2011-04-23)1. oktobar 2011. (2011-10-01)
7.131. septembar 2012. (2012-09-01)18. maj 2013. (2013-05-18)
8.1223. avgust 2014. (2014-08-23)8. novembar 2014. (2014-11-08)
9.1219. septembar 2015. (2015-09-19)5. decembar 2015. (2015-12-05)
10.1215. april 2017. (2017-04-15)1. jul 2017. (2017-07-01)
11.107. oktobar 2018. (2018-10-07)9. decembar 2018. (2018-12-09)
12.101. januar 2020. (2020-01-01)1. mart 2020. (2020-03-01)
13.631. oktobar 2021. (2021-10-31)5. decembar 2021. (2021-12-05)
14.811. maj 2024. (2024-05-11)22. jun 2024. (2024-06-22)
15.82025. (2025) ()
Specijal(i)EpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
Božić 2005.125. decembar 2005. (2005-12-25)
Božić 2006.125. decembar 2006. (2006-12-25)
Božić 2007.125. decembar 2007. (2007-12-25)
Specijali 2008−10.525. decembar 2008. (2008-12-25)1. januar 2010. (2010-01-01)
Božić 2010.125. decembar 2010. (2010-12-25)
Božić 2011.125. decembar 2011. (2011-12-25)
Božić 2012.125. decembar 2012. (2012-12-25)
Specijali 2013.223. novembar 2013. (2013-11-23)25. decembar 2013. (2013-12-25)
Božić 2014.125. decembar 2014. (2014-12-25)
Božić 2015.125. decembar 2015. (2015-12-25)
Božić 2016.125. decembar 2016. (2016-12-25)
Božić 2017.125. decembar 2017. (2017-12-25)
Nova godina 2019.11. januar 2019. (2019-01-01)
Nova godina 2021.11. januar 2021. (2021-01-01)
Specijali 2022.31. januar 2022. (2022-01-01)23. oktobar 2022. (2022-10-23)
Specijali 2023.325. novembar 2023. (2023-11-25)9. decembar 2023. (2023-12-09)
Božić 2023.125. decembar 2023. (2023-12-25)
Božić 2024.125. decembar 2024. (2024-12-25)

Doktor Hu se prvobitno prikazivao 26 sezona na kanalu BBC Jedan od 23. novembra 1963. do 6. decembra 1989. Tokom prvobitnog prikazivanja, svaka nedeljna epizoda je bila deo priče (ili „serije“) — obično od četiri do šest delova u ranijim godinama i tri do četiri u kasnijim godinama. Neki značajni izuzeci su bili: Veliki plan Daleka koji je emitovan u dvanaest epizoda (plus ranija uvertira u vidu epizode[106] Zadatak u nepoznato u kojoj nije glumio niko iz glavne postave[107]), skoro čitav jedan niz od sedam epizoda (7. sezona), serijal Ratne igre od deset epizoda[108] i 23. sezona koja se sastoji od četrnaest povezanih epizoda (iako podeljenih u tri produkcijska koda i četiri pripovedačka dela).[109] Povremeno su serije bile labavo povezane linijom priče, kao što je 8. sezona koja je usredsređena na Doktora koji se bori sa odmetnutim Gospodarom vremena zvanim Gospodar,[110][111] 16. sezona,[112] deo 18. sezone (serijali Pun krug, Stanje propadanja i Ratnička kapija)[113] i deo 20. sezone (serijali Modrin besmrtni, Terminus i Prosvetljenje).[114]

Program je imao za cilj da bude obrazovan i za porodično gledanje u subotu rano uveče.[115] U početku su se smenjivale priče smeštene u prošlost koje su mlađe članove publike poučavale o istoriji sa onima u budućnosti ili svemiru, usredsređujući se na nauku.[115] This was also reflected in the Doctor's original companions, one of whom was a science teacher and another a history teacher.[115] To se takođe odrazilo na doktorove izvorne pratioce od kojih je jedan bio nastavnik prirodnih nauka, a drugi nastavnik istorije.[115]

Međutim, naučnofantastične priče su postale dominantne u programu, a epizode ​​opredeljene na istoriju koje nisu bile popularne u produkcijskoj ekipi[115] su odbačene nakon epizode Gorštaci (4. deo) (1967). Dok je serija nastavila da koristi istorijske postavke, one su uglavnom korišćene kao pozadina za naučnofantastične priče, sa jednim izuzetkom: epizoda Crna orhideja (1982) smeštena u Englesku 1920-ih.[116]

Rane priče su bile serijalizovane po prirodi, sa pripovedanjem jedne priče koja se preliva u sledeću i svaka epizoda ima svoj naslov, iako su proizvedene kao različite priče sa sopstvenim produkcijskim kodovima.[117] Međutim, nakon epizode OK koral (1966), svaka epizoda je dobila svoj naslov, a pojedinačnim delovima dodeljeni su brojevi delova.[117]

Od mnogih scenarista programa, Robert Holms je bio najplodniji[118] dok je Daglas Adams postao najpoznatiji izvan samog Doktora Hua zbog popularnosti njegovih dela „Vodič za autostopere kroz galaksiju“.[119][120]

Format serije je promenjen od obnove 2005. godine i od tada se jedan serijal sastoji od trinaest 45-minutnih, samostalnih epizoda (60 minuta sa reklamama, na inostranim komercijalnim kanalima) i produženim 60-minutnim epizodama ​​emitovanim na Božić. Ovaj sistem je skraćen na dvanaest epizoda i jedan božićni specijal nakon osmog serijala oživljavanja i deset epizoda iz jedanaestog serijala. Svaki seriji ima samostalne i višestruke epizodne priče, često povezane sa labavim lukom priče koji se rešava u završnici serijala. Kao i u ranoj „klasičnoj“ eri, svaka epizoda ima svoj naslov, bilo da je samostalna ili deo veće priče. Povremeno, epizode ​​redovnih serija premašuju 45-minutno trajanje, posebno, epizode Kraj putovanja iz 2008. i Jedanaesti čas iz 2010. premašili su sat vremena.

873 epizode serije su emitovane na televiziji od 1963. godine, u rasponu od 25-minutnih epizoda (najčešći format za klasičnu eru), 45/50-minutnih epizoda (Vaskrsenje Daleka) iz 1984. godine, cele jedne sezone 1985. i najčešći format za eru preporoda od 2005. godine), dve dugometražne epizode (epizoda Pet Doktora iz 1983. i televizijski film iz 1996.), dvanaest božićnih specijala (većina traje oko 60 minuta, jedna od 72 minuta) i četiri dodatne specijalne epizode u rasponu od 60 do 75 minuta u 2009. 2010. i 2013. godine. Četiri mini epizode koje traju oko osam minuta svaka takođe su proizvedene za 1993. 2005. i 2007. godine kao dobrotvorni apeli Deca u nevolji, dok je još jedna mini epizoda proizvedena 2008. za tematsko izdanje serije pod nazivom Matura. Dvodelna priča iz 1993. godine pod nazivom Razmera u vremenu napravljena je u saradnji sa glumačkom postavom BBC-ove sapunice Istočnjaci i delimično je snimljena u studiju serije. Dvodelna mini epizoda je takođe proizvedena za komično izdanje iz 2011. godine. Počevši od specijalne epizode Planeta mrtvih iz 2009. godine, serija je snimana u rezoluciji 1080i za HDTV[121] i emitovana je istovremeno na knalima BBC Jedan i BBC HD.

Za proslavu 50. godišnjice serije, 2013. emitovana je posebna 3D epizoda Dan Doktora.[122] U martu 2013. objavljeno je da će se Tenant i Pajperova vratiti[123] i da će epizoda imati ograničeno bioskopsko izdanje širom sveta.[124]

U junu 2017. objavljeno je da zbog uslova ugovora između BBC Worldwide i SMG Pictures u Kini, društvo ima prvo pravo odbijanja kupovine za kinesko tržište budućih serijala programa zaključno sa 15. serijalom.[125][126]

Nedostale epizode[uredi | uredi izvor]

Između 1967. i 1978. godine, velike količine starijeg materijala pohranjenog u raznim videotekama BBC-a su ili uništene[g] ili obrisane. Među tim su bile i mnoge rane epizode ​​Doktora Hua, priče u kojima se pojavljuju prva dva doktora: Vilijam Hartnel i Patrik Trauton. Sve u svemu, 97 od 253 epizode ​​proizvedene tokom prvih šest godina programa se ne čuvaju u arhivama BBC-a (najčešće treća, četvrta i peta sezona, od kojih nedostaje 79 epizoda). Godine 1972. bilo je poznato da skoro sve epizode ​​koje su tada snimljene postoje na BBC-u[127] dok je do 1978. praksa brisanja traka i uništavanja „rezervnih” primeraka filma prekinuta.[128]

Nijedna epizoda iz 1960-ih ne postoji na svojim izvornim video trakama (svi sačuvani primerci su filmski prenosi), iako su neke prenete na film radi montaže pre emitovanja i postoje u oblicima emitovanja.[129]

Pojedine epizode ​​su vraćene BBC-u iz arhiva drugih zemalja koje su otkupile trake za emitovanje ili od privatnika koji su ih nabavili na različite načine. Preuzeti su i rani snimci kolor video traka koje su obožavaoci snimili van emitovanja, kao i isečci snimljeni sa televizijskog ekrana na 8mm bioskop kameri i klipovi koji su prikazani u drugim programima. Zvučni zapisi svih izgubljenih epizoda postoje od kućnih gledalaca koji su snimili seriju. Postoje i kratki isečci iz svake priče sa izuzetkom serijala Marko Polo (epizode Krov sveta, Raspevani pesak, Petsto očiju, Zid laži, Jahač iz Šang-Tua, Moćni Kublaj Kan i Atentat u Pekingu) (1964), epizode Zadatak u nepoznato (1965) i serijala Pokolj (epizode Rat Boga, Morski prosjak, Sveštenik smrti i Zvono propasti) (1966).

Pored ovih, tu su i fotografije van ekrana koje je napravio fotograf Džon Kura, koga je razno produkcijsko osoblje angažovalo da dokumentuje mnoge njihove programe tokom 1950-ih i 1960-ih, među kojima je bio i Doktor Hu. Oni su korišćeni u rekonstrukciji serijala obožavalaca. BBC je trpeo ove početničke rekonstrukcije, pod uslovom da se ne prodaju radi zarade i da se distribuiraju kao primerci lošeg kvaliteta.[130]

Jedna od najtraženijih izgubljenih epizoda je četvrti deo poslednjeg serijala sa Vilijamom Hartnelom Deseta planeta (4. deo) (1966) koja se završava pretvaranjem Prvog Doktora u Drugog. Jedini deo ovoga koji postoji, osim nekoliko nečujnih klipova od 8 mm lošeg kvaliteta, je nekoliko sekundi prizora regeneracije jer je to prikazano u emisiji Plavi Petar u dečijem časopisu.[131] Uz odobrenje BBC-a, sada su u toku napori da se obnovi što je moguće više epizoda iz postojećeg materijala.

BBC je takođe objavio "zvanične" rekonstrukcije na VHS-u, na MP3 CD-ROM-u i kao posebne karakteristike na DVD-u. BBC je u saradnji sa studijom za animaciju Cosgrove Hall rekonstruisao nedostajuće epizode ​​Najezda (1. deo) i Najezda (4. deo) (1968), koristeći remasterizovane zvučne zapise i sveobuhvatne scenske beleške sa izvornog snimanja za DVD izdanje serije u novembru 2006. Nestale epizode Tiranin iz Francuske i Nagodba iz nužde animiralo je društvo za animaciju Teta-Sigma u saradnji sa Big Finish-om, a postala je dostupna za kupovinu u maju 2013. preko Amazon.com.[132] Među narednim animacijama napravljenim 2013. su i epizode Deseta planeta (4. deo), Ledeni ratnici (2. deo), Ledeni ratnici (3. deo), Mesečeva baza (1. deo) i Mesečeva baza (3. deo) (1967).

U aprilu 2006. Plavi Piter je pokrenuo izazov da pronađe nestale epizode ​​Doktora Hua uz obećanje dalek modela u punoj veličini kao nagradu.[133] U decembru 2011. godine objavljeno je da je epizode Vazdušna brava (1965) i Podvodna pretnja (2. deo) (1967) vratio BBC-u obožavalac koji ih je kupio sredinom 1980-ih, a da nije ni znao da BBC nije držao njihove primerke.[134]

Dana 10. oktobra 2013, BBC je objavio da su serijali od jedanaest epizoda, među kojima i devet nestalih epizoda, pronađeni u nigerijskoj televizijskoj stanici u Džosu.[135] Među šest od jedanaest otkrivenih serijala bio je i šestodelni serijal Neprijatelj sveta (1968) iz kojeg su nedostajale sve osim treće epizode.[136] Preostali epizode bile su iz šestodelnog serijala Mreža straha (1968) iz kog su druga, četvrta, peta i šesta epizoda prethodno nedostajale. Epizoda Mreža straha (3. deo) još uvek nedostaje.[137]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Njumenu se često pripisuje jedino tvoračko priznanje za seriju. Neki radovi kao što je Cela enciklopedija televizijskih programa 1947–1979 Vinsent Terasa pogrešno pripisuju Teriju Nejšnu stvaranje Doktora Hua zbog načina na koji se njegovo ime pripisuje u dva filma sa Piterom Kašingom.
  2. ^ Kada je ušla u Oksfordski rečnik engleskog jezika, reč „TARDIS“ se često koristila da opiše bilo šta što je izgledalo veće iznutra nego što je spoljašnjost podrazumevala.
  3. ^ Ranije inkarnacije Doktora su se povremeno pojavljivale sa tada važećom inkarnacijom u kasnijim zapletima.
  4. ^ Trake su bile na standardu emitovanja od 405 linija i nisu prenete na televizijski sistem sa 625 linija koji je ušao u upotrebu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The end of Olde Englande: A lament for Blighty”. The Economist. 14. 9. 2006. Arhivirano iz originala 17. 6. 2009. g. Pristupljeno 18. 9. 2006. 
  2. ^ „ICONS. A Portrait of England”. Arhivirano iz originala 3. 11. 2007. g. Pristupljeno 10. 11. 2007. 
  3. ^ a b Moran, Caitlin (30. 6. 2007). „Doctor Who is simply masterful”. The Times. London. Arhivirano iz originala 13. 10. 2008. g. Pristupljeno 1. 7. 2007. „[Doctor Who] is as thrilling and as loved as Jolene, or bread and cheese, or honeysuckle, or Friday. It's quintessential to being British.” 
  4. ^ „Do You Remember the First Time?”. Doctor Who Confidential. 9. 6. 2007. BBC. BBC Three. Arhivirano iz originala 5. 12. 2012. g. Pristupljeno 20. 12. 2019. „Director and presenter: David Tennant” 
  5. ^ „Dr Who 'longest-running sci-fi'”. BBC News. 28. 9. 2006. Arhivirano iz originala 25. 5. 2012. g. Pristupljeno 30. 9. 2006. 
  6. ^ Miller, Liz Shannon (26. 7. 2009). „'Doctor Who' honored by Guinness”. Variety. Arhivirano iz originala 1. 8. 2009. g. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  7. ^ „Doctor Who: Why The Tardis Looks Like A Police Box”. Screen Rant. Pristupljeno 16. 4. 2023. 
  8. ^ Howe, Stammers, Walker (1994), p. 54
  9. ^ „An Unearthly Child”. BBC. 16. 8. 2012. Arhivirano iz originala 26. 6. 2019. g. Pristupljeno 20. 12. 2019. 
  10. ^ Burk, Graeme (2017). Head of Drama: The Memoir of Sydney Newman. Toronto: ECW Press. str. 450—1. ISBN 978-1-77041-304-7. 
  11. ^ Howe, Stammers, Walker (1994), pp. 157–230 ("Production Diary")
  12. ^ Howe, Stammers, Walker (1992), p. 3.
  13. ^ Steve Tribe, James Goss Dr Who: The Dalek Handbook BBC Books Random House 2011 ISBN 978-1-84990-232-8 Pg9
  14. ^ Voice-over commentary on the BBC DVD "The Robots of Death" (1977, 2000)
  15. ^ Lyons, Kevin (31. 1. 2014). „Tom Baker: the definitive Doctor Who?”. BFI. Pristupljeno 12. 6. 2020. 
  16. ^ Ley, Shaun (29. 5. 2013). „Was Doctor Who rubbish in the 1980s?”. BBC News. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  17. ^ McEwan, Cameron K. (3. 12. 2018). „Doctor Who star Peter Davison thinks he 'dodged a bullet' by quitting when he did”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  18. ^ Graeme Burk, Robert Smith (2013). Who's 50: The 50 Doctor Who Stories to Watch Before You Die. ECW Press. ISBN 9781770411661. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  19. ^ a b v Doctor Who Magazine Eighth Doctor Special, Panini Comics 2003
  20. ^ Gibson, Owen (26. 9. 2003). „Doctor Who returns to BBC1 screens”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 30. 9. 2013. g. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  21. ^ „Doctor Who returns to BBC ONE”. www.bbc.co.uk. Arhivirano iz originala 25. 12. 2006. g. Pristupljeno 23. 7. 2020. 
  22. ^ „BBC – Doctor Who – Graeme Harper Interview”. BBC. Arhivirano iz originala 2. 1. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2019. 
  23. ^ „Doctor Who is Saturday night hit”. BBC. Arhivirano iz originala 19. 12. 2019. g. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  24. ^ Davies, Russell T; Cook, Benjamin (2010). Doctor Who: The Writer's Tale: The Final Chapter. London: BBC Books. str. 216. ISBN 978-1-84607-861-3. 
  25. ^ „Profile: Russell T Davies”. 13. 6. 2008. Arhivirano iz originala 3. 8. 2018. g. Pristupljeno 3. 8. 2018. 
  26. ^ Masters, Tim (1. 6. 2013). „Matt Smith to leave Doctor Who at the end of year”. BBC News. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 8. 2020. 
  27. ^ „Doctor Who: Peter Capaldi revealed as 12th Doctor”. BBC News. 4. 8. 2013. Arhivirano iz originala 27. 4. 2014. g. Pristupljeno 11. 8. 2020. 
  28. ^ Dowell, Ben. „Steven Moffat quits Doctor Who to be replaced by Chris Chibnall in 2018”. RadioTimes. Arhivirano iz originala 14. 7. 2018. g. Pristupljeno 22. 1. 2016. 
  29. ^ „Official: Moffat Leaving Doctor Who After Series 10, Chris Chibnall New Showrunner”. 22. 1. 2016. Arhivirano iz originala 26. 1. 2016. g. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  30. ^ Whittock, Jesse (24. 9. 2021). „Russell T Davies returns to Doctor Who”. Broadcast. Pristupljeno 25. 9. 2021. 
  31. ^ Howe, David J.; Walker, Stephen James (2004). The Television Companion: The Unofficial and Unauthorised Guide to Doctor Who (2nd izd.). Canterbury: Telos Publishing. ISBN 1-903889-51-0. 
  32. ^ Kenneth Muir, John (15. 9. 2015). A Critical History of Doctor Who on Television. McFarland. ISBN 9781476604541. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  33. ^ „Doctor Who's First Episode: An Unearthly Child”. televisionheaven.co.uk. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 6. 9. 2013. 
  34. ^ Clark, Anthony. „Doctor Who (1963–89, 2005–)”. Screenonline. Arhivirano iz originala 7. 2. 2007. g. Pristupljeno 21. 3. 2007. „The science fiction adventure series Doctor Who (BBC, 1963–89) has created a phenomenon unlike any other British TV programme.” 
  35. ^ Tulloch, John. „Doctor Who”. Museum of Broadcast Communications. Arhivirano iz originala 11. 2. 2007. g. Pristupljeno 21. 3. 2007. „The official fans have never amounted to more than a fraction of the audience. Doctor Who achieved the status of an institution as well as a cult.” 
  36. ^ „Doctor Who's most controversial episodes”. Radio Times. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 13. 8. 2020. 
  37. ^ a b Howard, Philip (29. 1. 1972). „Violence is not really Dr Who's cup of tea”. The Times. str. 2. 
  38. ^ „The Times Diary—Points of view”. The Times. 27. 1. 1972. str. 16. 
  39. ^ „BBC – Doctor Who Classic Episode Guide – Terror of the Autons”. BBC. Arhivirano iz originala 18. 4. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  40. ^ „Doctor Who Classic Episode Guide – The Brain of Morbius”. BBC. Arhivirano iz originala 19. 1. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  41. ^ „BBC – Doctor Who Classic Episode Guide – The Deadly Assassin”. BBC. Arhivirano iz originala 30. 3. 2014. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  42. ^ „Season 14”. BBC Online. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 13. 8. 2020. 
  43. ^ David J. Howe; Mark Stammers; Stephen Walker (1994). Doctor Who: The Seventies. Dr Who. str. 120. ISBN 978-1852274443. 
  44. ^ Banks, David (1990). Doctor Who: Cybermen. WH Allen & Co. str. 126. ISBN 0352327383. 
  45. ^ Leith, Sam (4. 7. 2008). „Worshipping Doctor Who from behind the sofa”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 20. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 7. 2008. „The cliché about Doctor Who—that it had us "hiding behind the sofa"—is more telling in its tone than its questionable factuality. It connotes nostalgia, and a pleasurable mixture of fright and fascination—but above all it connotes domesticity. It united fear and soft furnishings in the British mind.” 
  46. ^ Charlie Jane Anders (25. 12. 2012). „If you weren't scared of Doctor Who as a child, you missed out on a crucial experience”. Gizmodo. Arhivirano iz originala 17. 2. 2014. g. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  47. ^ Wightman, Catriona (31. 10. 2011). „'Doctor Who' named scariest TV show of all time: Your Top 10 revealed”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 28. 10. 2014. g. Pristupljeno 8. 2. 2022. , Digital Spy, Catriona Wightman & Morgan Jeffery, 31 October 2011.
  48. ^ „Doctor Who fan in tardis replica plan for Herne Bay”. BBC News. 16. 5. 2011. Arhivirano iz originala 24. 2. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  49. ^ „Case details for Trade Mark UK00002104259”. UK Patent Office. Arhivirano iz originala 18. 1. 2016. g. Pristupljeno 27. 10. 2013. 
  50. ^ „Trade mark decision”. UK Patent Office website. 17. 9. 2006. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2007. 
  51. ^ Knight, Mike. „In the matter of application No. 2104259 by The British Broadcasting Corporation to register a series of three marks in Classes 9, 16, 25 and 41 And in the Matter of – Opposition thereto under No. 48452 by The Metropolitan Police Authority” (PDF). UK Patent Office. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 9. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2007. 
  52. ^ „BBC wins police Tardis case”. BBC News. 23. 10. 2002. Arhivirano iz originala 13. 2. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2007. 
  53. ^ Robinson, James (18. 3. 2007). „Television's Lord of prime time awaits his next regeneration”. The Observer. London. Arhivirano iz originala 20. 3. 2007. g. Pristupljeno 19. 3. 2007. 
  54. ^ Association, Press (2007-07-03). „Kylie lands Doctor Who role”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-09-27. 
  55. ^ Fitzpatrick, Fitzpatrick (2012-12-10). „'Doctor Who' Series 7 Casts…Sir Ian McKellen?!”. ScreenCrush (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-27. 
  56. ^ Thapa, Shaurya (2023-01-15). „Andrew Garfield's Role In Doctor Who, Explained”. ScreenRant (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-27. 
  57. ^ Nguyen, Jessie (2022-09-28). „'Doctor Who': 16 Iconic Celebrities You May Forget Starred on the Show”. Collider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-27. 
  58. ^ Pettie, Andrew (4. 1. 2009). „Casting Matt Smith shows that Doctor Who is a savvy multi-million pound brand”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 22. 1. 2009. g. Pristupljeno 4. 1. 2009. 
  59. ^ Dowell, Ben (23. 8. 2008). „Edinburgh TV Festival 2008: don't rule out Doctor Who feature film, says Steven Moffat”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 27. 8. 2008. g. Pristupljeno 23. 8. 2008. 
  60. ^ „Doctor Who: Fans await announcement”. BBC. 4. 8. 2013. Arhivirano iz originala 5. 8. 2013. g. Pristupljeno 4. 8. 2013. 
  61. ^ „New Doctor Who star to be unveiled”. BBC. 2. 8. 2013. Arhivirano iz originala 2. 8. 2013. g. Pristupljeno 3. 8. 2013. 
  62. ^ Glanfield, Tim (5. 8. 2013). „Doctor Who: Almost 7m watch Peter Capaldi revealed as 12th Doctor”. Radio Times. Arhivirano iz originala 7. 8. 2013. g. Pristupljeno 5. 8. 2013. 
  63. ^ „From spin doctor to Doctor Who... star's childhood dream comes true”. The Herald. Glasgow. 5. 8. 2013. Arhivirano iz originala 7. 9. 2013. g. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  64. ^ „Full record for Tardis-like adj.”. Science Fiction Citations. Arhivirano iz originala 23. 5. 2008. g. Pristupljeno 7. 9. 2007. 
  65. ^ „The Doctor Who Transcripts – The Power of the Daleks”. chakoteya.net. Arhivirano iz originala 1. 12. 2016. g. Pristupljeno 27. 1. 2017. 
  66. ^ „The Doctor Who Transcripts – The War Games”. chakoteya.net. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 27. 1. 2017. 
  67. ^ Moffat, Steven. The Day of The Doctor. BBC. 
  68. ^ Berriman, Ian (26. 10. 2010). „Interview: Russell T Davies Talks About THAT Sarah Jane Adventures Line”. gamesradar.com. Arhivirano iz originala 15. 7. 2015. g. Pristupljeno 19. 4. 2012. 
  69. ^ Scott, Darren (26. 11. 2013). „Steven Moffat on 'Doctor numbers' and the regeneration limit”. Arhivirano iz originala 28. 11. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  70. ^ „Interview – Russell T. Davies talks about That Sarah Jane Adventures line”. sfx.co.uk. Arhivirano iz originala 31. 12. 2010. g. Pristupljeno 5. 8. 2013. 
  71. ^ Barr, Emily (13. 10. 2010). „Doctor Who is now immortal, reveals the BBC”. The Guardian. Arhivirano iz originala 5. 8. 2013. g. Pristupljeno 13. 10. 2010. 
  72. ^ Horn, Marc (10. 10. 2010). „How Doctor Who nearly became the Time Lady”. Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 19. 7. 2017. g. Pristupljeno 17. 7. 2017. 
  73. ^ Nichols, Sam (18. 12. 2008). „Could Catherine Zeta-Jones be the next Doctor Who”. The Guardian. Arhivirano iz originala 15. 6. 2017. g. Pristupljeno 17. 7. 2017. 
  74. ^ Turner, Camilla (16. 7. 2017). „Doctor Who: Jodie Whittaker is to replace Peter Capaldi in the Time Lord regeneration game”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 18. 7. 2018. g. Pristupljeno 16. 7. 2017. 
  75. ^ „Ncuti Gatwa is the Doctor | Doctor Who”. 
  76. ^ Martin Belam (8. 5. 2022). „Doctor Who: Ncuti Gatwa to replace Jodie Whittaker, BBC announces”. The Guardian. Pristupljeno 25. 10. 2022. 
  77. ^ Hegarty, Tasha (23. 10. 2022). „Doctor Who trailer confirms when 60th anniversary specials and Ncuti Gatwa's first episode will air”. Digital Spy. Pristupljeno 10. 11. 2022. 
  78. ^ a b Hogan, Michael (18. 5. 2013). „Doctor Who: The Name of the Doctor, BBC One, review”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 22. 5. 2013. g. Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  79. ^ Rigby, Sam (24. 11. 2013). „'Doctor Who': Steven Moffat on regeneration limit”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 27. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  80. ^ Ted B. Kissell. "The depressing, disappointing maleness of Doctor Who's new Time Lord", Arhivirano 19 mart 2017 na sajtu Wayback Machine The Atlantic, 5 August 2013
  81. ^ "Neil Gaiman hopes a non-white person will take Doctor Who role someday", Arhivirano 11 oktobar 2013 na sajtu Wayback Machine Sunday World, 8 August 2013.
  82. ^ Jackson, Matthew (9. 12. 2013). „Peter Capaldi explains why no one can be too old to play The Doctor”. Blastr. Syfy. Arhivirano iz originala 4. 5. 2016. g. Pristupljeno 16. 7. 2015. 
  83. ^ „The Day of the Doctor”. Doctor Who. Cardiff. 23. 11. 2013. 60 min. BBC. BBC One. 
  84. ^ „Doctor Who: The Timeless Child Identity Explained (In Detail)”. Screen Rant. Valnet. 2. 3. 2020. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 1. 5. 2020. 
  85. ^ „Doctor Who: the TV movie”. BBC. Arhivirano iz originala 27. 2. 2008. g. Pristupljeno 13. 6. 2008. 
  86. ^ „Doctor Who—FAQ—Plot and Continuity”. BBC. 28. 3. 2008. Arhivirano iz originala 26. 1. 2010. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  87. ^ a b „Doctor Who (before the Tardis)”. BBC News. 19. 11. 2008. Arhivirano iz originala 11. 1. 2009. g. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  88. ^ Jones, Paul (19. 4. 2012). „Steven Moffat: the companion is the main character in Doctor Who, not the Doctor”. Radio Times. BBC Magazines. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 28. 11. 2013. 
  89. ^ Berkshire, Geoff (27. 3. 2013). „'Doctor Who' returns: Steven Moffat talks new companion Clara and Jenna-Louise Coleman”. Zap2it. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 28. 11. 2013. 
  90. ^ Orthia, Lindy A. (2010). „"Sociopathetic Abscess" or "Yawning Chasm"? The Absent Postcolonial Transition in Doctor Who”. Journal of Commonwealth Literature. 45 (2): 207—225. S2CID 142983255. doi:10.1177/0021989410366891. hdl:10440/1261 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 19. 12. 2019. g. Pristupljeno 28. 11. 2013. 
  91. ^ „Doctor Who: Pearl Mackie named as new companion”. BBC. 23. 4. 2016. Arhivirano iz originala 24. 4. 2016. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  92. ^ Hawkes, Rebecca (31. 3. 2017). „Bill Potts”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 1. 1. 2018. g. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  93. ^ „Doctor Who: Bradley Walsh among three new cast members”. BBC. 23. 10. 2017. Arhivirano iz originala 23. 10. 2017. g. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  94. ^ „Comedian John Bishop joins Doctor Who cast”. BBC. 1. 1. 2021. Arhivirano iz originala 1. 11. 2021. g. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  95. ^ „Doctor Who (before the Tardis)”. BBC Magazine. 19. 11. 2008. Arhivirano iz originala 3. 1. 2009. g. Pristupljeno 3. 1. 2009. 
  96. ^ „Doctor Who series two secrets revealed”. BBC. 19. 6. 2005. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 29. 8. 2013. 
  97. ^ Monster Files: Cybermats. iTunes Store. 2011. 
  98. ^ „The Dead Planet”. IMDb. Arhivirano iz originala 10. 2. 2011. g. Pristupljeno 30. 6. 2011. 
  99. ^ „Nation, Terry”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2006. g. Pristupljeno 19. 5. 2008. 
  100. ^ „Doctor Who Dalek designer Ray Cusick dies after illness”. BBC. 24. 2. 2013. Arhivirano iz originala 4. 1. 2014. g. Pristupljeno 27. 10. 2013. 
  101. ^ „The New Daleks”. BBC. 29. 4. 2010. Arhivirano iz originala 17. 6. 2018. g. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  102. ^ Doctor Who Magazine Special Edition No. 2, 5 September 2002, [subtitled The Complete Third Doctor], p. 14.
  103. ^ „John Simm Returns for the Finale!”. Arhivirano iz originala 18. 4. 2012. g. Pristupljeno 20. 12. 2019. 
  104. ^ „John Simm to return as the Master in Doctor Who”. BBC. 6. 4. 2017. Arhivirano iz originala 6. 4. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  105. ^ Siede, Caroline (1. 1. 2020). „Doctor Who's New Year's special kicks off the new season with a bang”. The A.V. Club. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  106. ^ The Daleks' Master Plan. Writers Terry Nation and Dennis Spooner, Director Douglas Camfield, Producer John Wiles. Doctor Who. BBC. BBC One, London. 13 November 1965 – 29 January 1966.
  107. ^ Writer Terry Nation, Director Derek Martinus, Producer Verity Lambert (9. 10. 1965). „Mission to the Unknown”. Doctor Who. London. BBC. BBC One. 
  108. ^ The War Games. Writers Malcolm Hulke and Terrance Dicks, Director David Maloney, Producer Derrick Sherwin. Doctor Who. BBC. BBC One, London. 19 April 1969 – 21 June 1969.
  109. ^ The Trial of a Time Lord. Writers Robert Holmes, Philip Martin and Pip and Jane Baker, Directors Nicholas Mallett, Ron Jones and Chris Clough, Producer John Nathan-Turner. Doctor Who. BBC. BBC One, London. 6 September 1986 – 6 December 1986.
  110. ^ „BBC – Doctor Who Classic Episode Guide – Season 8”. BBC. Arhivirano iz originala 1. 4. 2014. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  111. ^ „The Master – BBC”. BBC. Arhivirano iz originala 14. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  112. ^ „BBC – Doctor Who Classic Episode Guide – Season 16”. BBC. Arhivirano iz originala 21. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  113. ^ „BBC – Doctor Who Classic Episode Guide – Season 16”. BBC. Arhivirano iz originala 21. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  114. ^ „BBC – Season 20 – Episode guide”. BBC. Arhivirano iz originala 9. 4. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  115. ^ a b v g d „10 things you didn't know about Doctor Who”. Watch. Arhivirano iz originala 16. 1. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  116. ^ Black Orchid. Writer Terence Dudley, Director Ron Jones, Producer John Nathan-Turner. Doctor Who. BBC. BBC One, London. 1 March 1982 – 2 March 1982.
  117. ^ a b „Doctor Who Episode List”. BBC. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  118. ^ Debnath, Neela (21. 9. 2013). „Review of Doctor Who 'The Talons of Weng-Chiang' (Series 14)”. The Independent. Arhivirano iz originala 23. 7. 2013. g. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  119. ^ „BBC Online – Cult – Hitchhiker's – Douglas Adams – Biography”. BBC. Arhivirano iz originala 12. 4. 2014. g. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  120. ^ „Shada, Douglas Adams's 'lost' Doctor Who story, to be novelised”. The Guardian. 24. 3. 2011. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  121. ^ „Doctor Who to be filmed in HD”. Doctor Who Online. 4. 2. 2009. Arhivirano iz originala 6. 1. 2009. g. Pristupljeno 5. 2. 2009. 
  122. ^ „BBC announces Doctor Who 3D Special”. BBC News. 11. 2. 2013. Arhivirano iz originala 12. 2. 2013. g. Pristupljeno 12. 2. 2013. 
  123. ^ „Doctor Who: David Tennant returns for anniversary show”. BBC News. 30. 3. 2013. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 4. 2013. 
  124. ^ McMillan, Graeme (12. 2. 2013). „'Doctor Who' goes 3D for its half-century edition”. Digital Trends. Arhivirano iz originala 16. 2. 2013. g. Pristupljeno 2. 4. 2013. 
  125. ^ „The BBC is already preparing for at least FIVE more series of Doctor Who”. RadioTimes. Arhivirano iz originala 8. 6. 2017. g. Pristupljeno 19. 6. 2017. 
  126. ^ „BBC – Doctor Who Gets Brand Boost in China – Media Centre”. bbc.co.uk. BBC. Arhivirano iz originala 21. 6. 2019. g. Pristupljeno 19. 6. 2017. 
  127. ^ Molesworth, Richard. „BBC Archive Holdings”. Doctor Who Restoration Team. Arhivirano iz originala 28. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 4. 2007. „A full set was held at least until early 1972, as 16 mm black and white film negatives (apart—of course—from 'Masterplan' 7)” 
  128. ^ Molesworth, Richard. „BBC Archive Holdings”. Doctor Who Restoration Team. Arhivirano iz originala 28. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 4. 2007. „the videotapes began to be wiped, or re-used, until the formation of the BBC's Film and Videotape Library in 1978 put a stop to this particular practice.” 
  129. ^ „'Doctor Who': Restoring and Reconstructing Missing Episodes”. BBC. Arhivirano iz originala 1. 12. 2012. g. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  130. ^ Lewinski, John Scott (29. 9. 2008). „Fans Reconstruct Doctor Who's Trashed Past”. Wired. Arhivirano iz originala 11. 1. 2012. g. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  131. ^ Martin, Lara (20. 2. 2009). „Zimbabwe 'hoarding lost 'Who' episodes'”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  132. ^ Foster, Chuck (21. 6. 2011). „The Reign of Terror—animation update”. Doctor Who News Page. Arhivirano iz originala 5. 5. 2012. g. Pristupljeno 6. 10. 2011. 
  133. ^ „Blue Peter—Missing Doctor Who tapes”. BBC. april 2006. Arhivirano iz originala 24. 4. 2006. g. Pristupljeno 24. 4. 2006. 
  134. ^ Mulkern, Patrick (11. 12. 2011). „Doctor Who: two long-lost episodes uncovered”. Radio Times. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  135. ^ Allen, Christopher (10. 10. 2013). „Two "Missing" Doctor Who Adventures Found”. BBC Worldwide. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 11. 10. 2013. 
  136. ^ Doctor Who Online (11. 10. 2013). „Nine Missing Doctor Who Episodes Recovered!”. Doctor Who Online. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 11. 10. 2013. 
  137. ^ Masters, Tim (11. 10. 2013). „Doctor Who: Yeti classic among episodes found in Nigeria”. BBC News. Arhivirano iz originala 25. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Doktor Hu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доктор_Ху&oldid=27800780”