Faust

Ukoliko ste tražili istorijsku ličnost, pogledajte članak Johan Faust.

Faust, gravura Rembranta (oko 1650)

Faust je protagonista klasične nemačke legende. Faust je veoma uspešan učenjak, ali je nezadovoljan svojim životom, pa zato pravi dogovor sa Đavolom. Menja svoju dušu za neograničeno znanje i zemaljska zadovoljstva. Faustova priča je osnova za mnoga literarna, umetnička, filmska i muzička dela. Značenje njegovog imena su reinterpretirali tokom vekova. Izraz "faust" ili "faustovska osoba" se koristi kada se govori o ambicioznoj osobi koja gubi moralni integritet, kako bi postala uspešna i moćna. Odatle je nastao i izraz: „Dogovor sa đavolom.“

Faust iz ranijih knjiga, balada, drama i lutkarskih predstava je nepovratno proklet, jer žudi za božanskim znanjem; „Svete spise je smestio iza vrata i ispod klupe, odbio je da bude zvan doktorom teologije, već je preferirao zvanje "doktor medicine".“

Komične lutkarske predstave i drame su se često izvodile zasnivane na ovoj legendi. Bile su popularne širom Nemačke u ranom 16. veku i često su Fausta i Mefistofelesa svodili na vulgarnu zabavu. Priču je u Engleskoj popularizovao Kristofer Marlo, u svojoj predstavi "Tragična istorija Doktora Fausta". Gete je, 200 godina kasnije, u svojoj verziji priče, Fausta predstavio kao nezadovoljnog intelektualca koji vapi za više „od zemaljskog mesa i pića“. Legendu je interpretirao takođe i Mihail Bulgakov u delu Majstor i Margarita.

Nastanak legende

Oko 1570. zabeležena je legenda o Faustu koja je pronađena krajem 19. veka u Volfenbitelu. Godine 1587, u Frankfurtu je objavljena knjiga o Faustu pod naslovom „Pripovest o doktoru Johanu Faustu, nadaleko razglašenom čarobnjaku i nekromantu, o tome kako se na određeno vreme zaveštao đavolu, kakve je čudne stvari za to vreme doživeo, šta je sam činio i snivao, sve dok na kraju nije dobio zasluženu nagradu“. Pretpostavlja se da je autor bio Andreas Fraj, direktor gimnazije u Špajeru. Knjiga je prevođena, doživela je veliki broj izdanja i prerada.

Namera autora je bila da se lik Fausta degradira jer je bio sve sumnjiviji ortodoksnoj luteranskoj crkvi, i sve privlačniji narodnoj fantaziji i pored saveza sa đavolom. Faustovu želju da sazna nešto više od onog što su nudile crkva i zvanična nauka, što ga je i odvelo u ruke đavola, knjiga je interpretirala kao neoprostiv greh. Njegov užasan kraj trebalo je da bude opomena svim sujetnim, preterano radoznalim i bezbožnim ljudima.

Spoljašnje veze

• Faust na Projektu Gutenberg